Употреба речи прождирао у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И све ове женске шалове и шешире и ове бунде и калочне и шубаре и оне пуне свачега корпе у рукама, све то, ја бих јео прождирао жватао, гутао, цепао, кидао и уједао. Да ли мрзим? Да ли се варам? Незнам Ништа не знам.

И Јуришић, очајнички, са лицем свирепо — осветничким, гутао је, гушио се, прождирао зверски. Крцао је зубима орасе, и онако искривљен био је ружан, необичан, страшан.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

су житија, нека чује од хиљаде само једну малену повест, које сам ја не читао како се чита, него са свим грлом гутао и прождирао, које сам веровао како год јевангелије и над којима сам тако горко плакао да сам вид очни покварио.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Рибари разумеше смисао ових речи, па почеше да се слатко смеше. Пазар би брзо извршен, јер је Грилус прождирао већ самим погледом сваку лепшу рибу и плаћао, омекшан великодушношћу рибара, све што је Милон затражио.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности