Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
у дубоко падне униније; крилатога лишена мечтања, мрачне јој се отворе пропасти, са ужасом да је гладне прождру; уплашена страшнијем виђењем, устрепета ка свештена птица поћерата смртнијем крицима нарушника мира воздушнога;
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Вечни Бог је тврди бедем живота мог. Нашто ми, нашто страх? Зли кад у великом броју Налете да прождру мој пут, Кроз шуму мача и копља Јасни поглед мој продре као дан.