Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
XXИИИ Читаве ноћи сажижу ме, пеку Негдашњи снови проживеле среће И тешки сумор сагиба ми плеће И само чујем смрти тешку јеку. И жудим косу твоју тако меку.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
беше, дакле, једна мала варошица која је имала некад и свој властити суд и своју црквицу, и у којој су неке породице проживеле, као Миланковићи у даљу, два и по века. Ту се и ја настаних кад дођох у Беч.
Толико њихових врста познајемо до сада, а вероватно, било их је више. Оне су проживеле неколико стотина милиона година, а изумрле су давно, још у палеозоикуму.