Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Осећа се дах, и по мирним стазама под мокрим цвећем, провејава чежња. Чује се ритам. Све прожима нека мирна и болна радост, узнемирено, пожудно.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
друго за ту промену, али све опет остаје по старом, и малом дрхти брада па им то дрхтање свима кљуца у мозак, и све их прожима ужас кад једно у друго погледају.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Нови дух је почео да прожима њихову свест. Исти се развитак извршио и код школованих мухамеданаца у Босни, и поред свих напора аустријске управе у
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“¹² Поштовање предака испољено је не само у религији, већ и у целокупном друштвеном животу, односно прожима патријархалну културу у целини. Свака култура има свој властити систем, своју особену лествицу вредности.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шапуће ветар, грома се боји, врбама старим листове броји. Облак се шуља, долину целу прожима мрзлим дахом, дȃљи без краја, препуне сјаја, засипа модрим прахом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Срце подрхтава... Да ли нас виде?... А можда су тамо наши. Није ипак пријатно. Иако је припекло сунце, ледена страва прожима тело. И, пред блиским сударом, артиљерци се окрећу, тражећи очима пешадију. Некако смо сигурнији када су они поред нас.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ето зашто возећи се, све чешће Прожима ме дубоко саучешће За крај пута погинуле џукеле, За све прегажене и неуспеле!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Рекао би човек да лети кроз божије рајске баште, да осећа дах Бога и у осећану како тај дах божанске чистоте прожима цео свемир чини му се: да ће сваког тренутка угледати анђеле како излећу из густих, високих шума и слећу на зелене,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
универзума, природом супстанци из којих је све на свету постало, питањима етра, преко кога се сва материја међусобно прожима...
Ћипико, Иво - Приповетке
пригиње главу и подвргава се своме удесу; очима потражи Лазу, као да хоће да се увјери да ли и њега исти осјећај прожима.
Умријећу од туге! — јеца му у сузама. . . Он осјећа да га њене вреле сузе квасе, и самилост га свега прожима. Помогао би јој, али како? Дошао је да стече новаца, па да се врати, а она, ето хоће да га омете.
У сунцу што прожима седе на врућему жалу. Он им прича невине и богољубне ствари из семинарија, прича им о Пречистој девици.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Јер се тек после тога може говорити о њеној моћи да зближава и прожима различите националне културе. Ја се, разуме се, не осећам позваним да говорим о уметности уопште, него једино о
Та битна другачија искуства ставља напоредо са савременим: супротставља их, упоређује, делимице прожима и самим тим се пред нама оцртавају иначе тешко разазнатљиве границе нашега сопственог, сликовито речено, духовнога
Књижевна дела прожима књижевна историја, која је саставни део историје националне културе. Истина, код нас се прећуткује или одбацује само
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
90 Доживљај, међутим, није само на сликовноме, ни само на емотивном плану дат, него у исти мах прожима јунакињино тело: „Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и
Но иако нису историјски роман, у њима историја прожима сваку приказану људску судбину, сваки призор, сваки детаљ. Јер је Црњански догађаје приказивао у историјској
Краков, Станислав - КРИЛА
Горе на гребену били су ровови. Тишина влада над полеглом масом људи. Опет би стрепња почела да прожима душе, али умор то све руши бацајући сан на ознојена тела. Само неколико људи у групицама шапће.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А ипак, нека тешка слутња притискује и страх нас мучи, да нам не подвале. Наместо радости прожима нас нешто мучно. Потпуковник Петар погледа мрачно преда се. Између његових очију појавише се дубоке боре.
А после, и сва досадања збивања у природи, и у свету, указују да крвожедни инстинкт, као вечна нит, прожима сва свесна и неразумна бића од њиховог првог зачетка.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Измрвљен и крвав, а пијан од злости, Ја осећам: понор очију ме гута, А твој луди танац прожима ми кости, Твој ниобски осмех мозак ми полута.
Мрак тешко спава у храшћу и клењу И прожима ме песмом давно снутом А у ваздуху пепелом посутом Привиђа ми се одсјај танке дуге.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Око поноћи поче и хладна киша. Многи који су лежали придигоше се, и ставише шаторска крила преко главе. Хладноћа прожима згрчено тело, а душа као да је замрзла.
Нигде се није видео човек... Опет два пуцња један за другим. — Извиднице — рече неко. Дрхтава језа прожима луде. Настаде мучна тишина.