Употреба речи прожимала у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Без традиција, новога постанка, она се поступно прожимала новим духом, проширивала видик својих идеја, док се на крају века, са Доситејем Обрадовићем, није успела на висину

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И он је махнито окидао. И Док је грозна нека језа прожимала сав ваздух, она неиздржљива напетост прекинула се тек онда: кад су отуд из земље стале ницати плаве небројене лесе и у

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

тај осмијех остајао ограничен на сама уста и трептао око њих, тек блиједо и мутно уочљив на крајњој ивици видног поља. Прожимала ме све дубља хладовитост тих очију, и све више освајала туђост. Поплавио би ме паничан осјећај. — Мама! Мама!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ближио се одсудни час, и лака дрхтавица прожимала је тело. Нерви били затегнути... Напољу овлада тама. Кроз отвор земунице видео сам у даљини где жмирка једна звезда.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности