Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Лирски заноси детињства, и лик примитивног човека-тежака, прожимају се и условљавају. Слика сељачког живота углавном је мучна: у беди, немаштини, незнању и невољи има нечег судбинског,
Појединости су обавијене дрским испарењима успомена; милост присећања и радост тачног приказивања прожимају се: Кад неко сеоско домаћинство пође наниже и стане да се осипа и пропада, то се најпре запази на псима: заборави се
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
између српске и хрватске књижевности и што се обе књижевности истога народа и истога језика приближују једна другој, прожимају једна другом, тежећи стварању једне српскохрватске књижевности.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Такве се две мапе међусобно упоређују, огледају и прожимају у следећим Попиним стиховима: Подижемо капију Од својих расцветалих костију На улазу у небо Простиремо пола
По истом се механизму две мапе, мапа неба и мапа поља, упоређују, огледају и прожимају у народноме дистиху Осу се небо звездама И равно поље овцама („Изједен овчар“) Ако је тачна тврдња савремених
односно свој индивидуални доживљај: у њима се, напротив, целом структуром песме активирају, међусобно пореде и прожимају најновија и нека врло древна значења; најновије и неке врло древне слике, симболичке и митске; најновија и нека врло
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се од почетка до краја, целом дужином поеме, опонирају слике из та два реда; но оне се у исти мах и међусобно прожимају, па се стога у туђинским препознају или наслућују оне друге, завичајне.
Синестезија је производ динамизованог опажања, када се субјект опажања и предмет опажања присније прожимају. Но, како се сиже у роману склапа, тако се и судбинске путање ликова приближавају, да би се на крају стекле у истоме