Ћипико, Иво - Пауци
— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.
Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?” И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и