Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
лепшим, није схватао живот без великих страсти и подвига, био очајно и болно раздражен што мора да гамиже по земљи и у прозаичном свакидашњем животу, да тавори у једном хладном и сивом добу, без боје и без поезије.
Али за све то време бављења прозаичном политиком и живота у позитивној Енглеској, он ништа није заборавио и ништа није научио.
у идеје, под притиском тешке стварности, у целој Европи настало је разочарење, отрежњавање, враћање хладном разуму и прозаичном практичном животу.
године. У српској поезији он показује романтичарске склоности. Незадовољан прозаичном садашњошћу, он се повлачио у поетичку прошлост, певао витешку и трубадурску љубав и јуначне и галантне подвиге, све то