Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Обузе је нека чудна радост. И плаче јој се — и смеје јој се. Не зна ни сама зашто... Мало, па тек прозбори онако сама: »Та ред је једном да и мене бог обрадује!... И зар ја нисам срећна? Ко то каже!... Те како сам срећна!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Сад једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут. Већ кад је било при крају, господар Софра дигне се и прозбори. — Ви сте већ сасвим преправни, почекајте мало, одма’ ћу доћи, идем по новце. Онда се удали.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Зато поче страховито да пије, нашто бискуп ућута, зачуђен. Све више модар у потиљку, Исакович тада прозбори, последњом свешћу, и показа да му није потребно дуго помоћ св.
Милићевић, Вук - Беспуће
се је на њезину љубав бацио каменом првог дана и он знађаше да сваког дана кад му није ни падало на памет да ју гледа, прозбори коју љубазну ријеч, погледа с осмјехом, на њезину душу падаше по један тежак камен.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па у дућан њој поита, Учини јој поклон лаки, Још је тио тад запита, Да л' кроглова има каки? И то зато он прозбори, Да се само пут отвори. 26.
96. „Што је ото?“ он запита, Али чедо ни бригеша, Већ устаде, на њ поита, Још прозбори срдна сеша: „Господине, молим, ко сте? Ја не примам такве госте.“ 97.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Ено ми куће, Мамице ено и чика-Жуће!“ Одјури јагње ко чигра права, остаде Вујо кратких рукава. Поново облак прозбори сив бакиним гласом: „Био ми жив!
Сипа и веје са свију страна, чује се тужно грактање врана. Прозбори Жућа погледа сетна: „Ох, алај сипа мећава цветна!“ А Тоша рече, сретан ко дете: „Како ли бели лептири лете!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Берите, једите, — ко вам даје! Та данас, данас — недеља је... Дуго је она, дуго звала Ал нико не прозбори ни једног словца.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Нека уљегну Приморци!“ рече он. Она гомила уђе. Сваки му приступи руци а Ивановић сам прозбори неколико ријечи. „Сретна и вама била нова година и свему лијепоме Приморју!“ одврати Владика. „Сједајте!
„Починуће, богами! Можда ће и поспати — е, благо нама!“ рече Мишан. „Ићиндија“, прозбори Оташ, погледавши на сунце. „Да, да, ићиндија!“ рекоше у глас Радоје и Спасо, као да се они сјетише што је.
Ето, у авлији, кад се ми разговарасмо по њемачки, дође онај Црногорац, Јанко, Јан, како ли се зове и прозбори њемачки, па се изгрли с мојим господином, па умал не паде у несвијест...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи. После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући
— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. — Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак.
— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. — Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ.
А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу. У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи...
Капетан изиђе из собе. — Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.
Ћипико, Иво - Приповетке
И дуго су тако стајали, док млађи брат прозбори: —Затворили нас, — и дохвати Спасојеву руку, као да помоћи од њега тражи, и надода: — Срећа те смо заједно!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Вујана снажно прозбори: – О, Каримане побратиме, не омрзни се!.. Ти да си здра– во! Буди јунак!.. Ех, није то ништа што је мој син погинуо
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Апостол’ма пребледило лице, Задрхта им срце у грудима; Тад’ ће један Христу да прозбори: „Ми веслати више не можемо. Зар ћеш пустит’ ту да изгинемо!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 Блажен у теби да занемим. И од нема мене стена да прозбори гори, гора цвећу. И радост наша теби, дародавче, руменилом да окади просторе.
Ћипико, Иво - Пауци
да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Моја браћа су и овде са мном. Видим им лица у тренутку кад је Макарије са мном. Чим прозбори две речи, одмах му покајнички приступише, пољубише му скуте говорећи како су били од мене заведени.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Амор се над њима наже. Метнувши крај уста шаку Он кмета хлађаше крилом и реч му прозбори таку: „Достојна презрења сваког, кметица кравара љуби, Отвори четворе очи, о кмете, и ово туби.