Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају... Па те позвах да још коју прозборимо. Хвала и теби и Јови!... — Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. — Баш добро!... Седите!...