Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Ја, вид’те, са мојим друштвом не смем наглас баш ништа прозборити; они не смеју од мене чути ни једне речи, ни слога, ни мига — ако чују, зло! Зорт!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима. Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.
Он стајаше, не могући ни речи прозборити. Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под. Писар му приђе, зграби га руком за
Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса ! Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор. Не, не...