Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
а баш у сам први сумрачак, почеше зврктати насипом белошевачким мâле, прљаве таљиге неког Симице Шушкала из Меонице. Прозвали су га Симица, што је био мален и хитар као петлић; Шушкало су га прозвали што је шушкао кад говори.
Прозвали су га Симица, што је био мален и хитар као петлић; Шушкало су га прозвали што је шушкао кад говори. Његове таљиге и мршаво, мрко кљусе, сви су дизали на подсмех — иако су то била једина кола у
Била је то скромна и мирна девојка, као јагње. Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали — Душман. Волео је свадити се с човеком него попити чашу ракије. Често хоће и да се побије.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А обојица су имали још и своје надимке; поп Ћира се звао и Поп Хала, а поп Спира: Поп Кеса. Зашто су оног првог прозвали поп Хала, чули сте, а зашто овог другог поп Кеса, чућете.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Из подсмеха су га прозвали „католиком“. Мијаци се баве свим пословима: они су дућанџије, механџије, предузимачи и халваџије; раде као надничари,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« Од тада су њега и прозвали Радисав Бур, а кафану му Бурска кафана. Па и због тога, а и иначе, као поштен човек и добар Србин, природно је било
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Опет се мало поправио. У детињству за ништа се набури, па не можеш реч од њега да извучеш. Зато су га и прозвали деда „срдило, бурило“. Кад је год празник, он неће да руча; зови га, моли га, удри га; он ћути.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и сва она позната му места из његове околине, у којима је раније српска војска логоровала, као Потамос, што су га Срби прозвали Потамосе, јер су се све тесно онамо осећали, па после Ипсос, што су га назвали Липсос, јер се тамо читава три месеца
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Тата је постао министар. ЖИВКА (љуби га): Е, а ко ти је казао, чедо. РАКА: Кажу ми деца и мене су одмах прозвали министарско прасе. ЖИВКА: Мангупска посла. Више се нећеш дружити са тим мангупима. РАКА: Него с ким ћу?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Енглеску болницу у Вертекопу прозвали су „Хинденбургова линија“. Било је главно да се пробије ова „линија“. А кад се дочепају „Престолонаследникове болнице“
Боли ме све! — и размахне руком од главе до колена. Посматрао га Бранко, кога су прозвали „Позитив“, па ће му рећи једно јутро, кад је изишао лекар: — Бре, мајку му, остави нешто мало и за нас...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Видиш ли? Видиш зар! Е, 'нође ти је био кућерак Слатке Душе. Тако је свак звао старог Мију, покој му души! Прозвали су га, белћим, тако што је он сваког звао слатком душом. Познавô он кога, не познавô — он сваком: моја слатка душо!
Ћипико, Иво - Пауци
—А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. —Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио. А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. — Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
„За ово треба буре“ — говорио је и задовољно се пљескао по големом трбуху. Од мила су га прозвали Јаки, због снаге, а можда због тога што им се име Јакос учинило претерано страним да би тако звали човека кога су
Зато су изабрали далеко безазленији пут да му се освете. Прозвали су га Јајара, што би отприлике значило: сеоска пашчурина која купи јаја са полога.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
дужа, пред кућом лођа, тавански прозори округли, украшени, као ред медаљона, метеоролошка кулица — нису људи бадава прозвали апотекара „господин Васа-барометар” — и из куће се чује клавихармоника, риче као оркестар кад је апотекар добро
Ускоро се подигао читав кварт чудних кућа и лепих башта. Општина је новом насељу дала име Виле, а Горњоварошани су прозвали насеље Луди сокак.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
бити мојим читатељма описати какво је ово созданије божије које се сада с Романом разговара и које смо ми мачком прозвали. Он је био човек од своји 30—35 година, у ком се знаци мужества у пуној мери виђаху.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
а, б и с провлачи се кроз целу физику и наш нас је професор толико мучио тим трима латинским словима да смо га чак и прозвали: професор Абеца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— То ти је, брајко мој, једна планинчина, којој је и ђаво рекао лаку ноћ. На карти је зову Кајмакчалан. Ми смо је прозвали Капија Слободе, јер смо ту први пут закорачили у нашу земљу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
године пребјегне у Србију“. „Он се по оцу звао Гавриловић па су га Подругом и Подруговићем зато прозвали што је био врло велики, тј. по другога човека. Ја га у почетку 1815.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Идем да потражим мјесто за свој хајдучки логор. ИИИ Стричево право име било је Стево, али су га у разреду прозвали Стрицем зато што је био највиши у читавој школи, па је личио на неког заједничког ђачког стрица.