Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
се, ретко али снажно , враћао својој златној жици , обогативши првобитни круг прича неколиким драгуљима изворне лирске прозе. Највећи део тих, каснијих прича, скупљен је у првој половини Баште сљезове боје, а има их и у неким другим збиркама.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
где се бије борба између Истока и Запада, између личности и целине, страсти и морала, снова и јаве, поезије и прозе живота, у свим тим предметима којима је он умео дати величине и поезије, Станковић је увек присутан, са свом својом
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У Европи интересовање за народне приповетке није било онолико колико за народне песме. Круг проучавалаца народне прозе био је далеко ужи, а сасвим је изостајала маса страсних пропагатора, какви су били романтичари за поезију.
она анти-вуковска, примала ју је намрштено; та приповетка је њој означавала св ојом формом посељачавање уметничке прозе, а својим садржајима светогрђе онога што су обожавали код М. Видаковића и његових европских узора.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Цвијановићу сам био дао збирку Лирика Итаке и књигу прозе, коју је штампао под насловом Приче о мушком, али сам намеравао да издам и друго.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Нек застрепе, бедни! Нек у смртном страху, Крстећи се, чују твоју песму плаху Где грми крај њине сликоване прозе! ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ КОНДИР Почује драга, речи искрене и јасне Једне болне душе, твојој души присне, Пре но олуј стигне и
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
напоре паре да сваки точак у Творници снабде покретачком силом, први пут сам разумео да у физичким појавама има и прозе, која је исто тако снажна као и њихова поезија. Та проза је интересовала ложача Џима као и учитеље у школи Купер уније.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Функционалне стилове Михаил Бахтин назива за теорију прозе, можда, прикладнијим термином говорни жанрови.7 А прозу, поглавито роман, описује као књижевну структуру саткану од
Али је однос између језика и поезије, па и уметничке прозе, замршенији него што смо га ми овде описали. Њихов развој не мора тећи (не мора увек) паралелно, и стабилизовани
И најзад, да наведемо барем један пример из прозе. И то из прозе Борисава Станковића, о чијој „невештој“ и „неписменој“ синтакси није писао само Дучић него и сви
И најзад, да наведемо барем један пример из прозе. И то из прозе Борисава Станковића, о чијој „невештој“ и „неписменој“ синтакси није писао само Дучић него и сви критичари редом.
Добро је познато да се Растко Петровић, већ после првих публикација у периодици (1920), као и првих књига прозе (романа Бурлеска господина Перуна бога грома, 1921) и поезије (збирке Откровење, 1922), нашао у самом средишту
За разлику од прозе, која може да укључи и укључује различите језичке поткодове, стих поседује цео низ мање или више строгих рестрикција и
Црњански тако лако прелази са стиха на прозу и са прозе на стих да сам управо то желео да испитам као засебну појаву.
Опис уметничког поступка и композиције приче објашњава нешто од приповедне вештине протомајстора српске прозе, али је то и пут до дубљег значења које скупа сугеришу и прича и њен облик, распоред њених састојака: „Тако нам
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је на крају довести до слабљења жанровских раздеоба, па и до одређеног померања разликовних граница између стиха и прозе, лирике и романа.
(инваријантна) јединица језичког система која по природи ствари улази у њен научни предмет, а са стране теорије прозе тешко се утиру путеви ка откривању примамљивог изоморфизма међу типом наративног (текстовног) склопа и типом
Али је у међувремену све разгранатија и сложенија теорија прозе провела доста танана разграничења у унутарњем саставу приповедног текста, међу којима нам нека омогућавају да са друге
У савременој теорији прозе добро су познати случајеви кад је онај ко приповеда (једно „ја”) истовремено и онај о коме се приповеда (друго „ја”).
Сложеност прозе Милоша Црњанског свакако долази и због оваквог удвостручавања, а у Дневнику је оно очигледно утицало да се приповедач
Има теоретичара који мисле да се проза коју прозаисти пишу разликује од прозе коју песници пишу по томе што ови последњи уносе понешто од „технике” стиха. Сеобе су, мислимо, добар пример.
мери ритмичка начела саучествују у склапању реченице, то се и непосредно, голим оком види кад се ранијим примерима из прозе придруже и с њима се упореде две реченице из тридесет осме строфе Стражилова: (1) „И, / место сребрних пруга, /
или бар нећемо одвећ погрешити - кад кажемо да је Црњански исти тип реченице положио у основицу и свога стиха и своје прозе. Или још тачније: он је ритмички рашчлањену реченицу из стиха пренео у прозу.
Ваљда нико није са језичке стране осветлио тако општу а тако темељну разлику између стиха (поезије) и прозе (романа) као што је то учинио Михаил Бахтин у студији Реч у роману.
годинама - а углавном њих ћемо у овоме раду и узимати у обзир - са изузетном лакоћом прелазио из стиха у прозу и из прозе у стих. Мало је, међутим, вероватно да је та лакоћа случајна.
Запажа се исто тако јака тежња да се премости чак и дубока разлика између стиха и прозе. У исти ред појава иде и то што су покаткад у једном истом тексту давани час стихови час проза, а што је код неких
постојала је у прози: ако се она прва назове „прозаизацијом” стиха и песме, ова друга може се назвати „поетизацијом” прозе и романа.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Преко Руса долазе и друге новине: доминација стиха уместо дотадашње реторске прозе (основни стих је тзв. пољски тринаестерац), барокни орнаментализам, драма.
Вук је изванредан прозни писац, "творац чисте српске прозе и стила". То је приметно у свим његовим радовима: у жестоким, темпераментним полемикама о језичким питањима, у описима
Његов стил супротан је духу тадашње наше сентиментално-дидактичке прозе, у њему нема ничег сувишног ни китњастог, нема примеса патетике и сентименталности.
Он је творац српске психолошке прозе и, с девет приповедака, колик оје успео да заврши, које су скоро све ремек-дела ("Први пут с оцем на јутрење",
Али су се извесни односи видно померили. Заснован на народним говорима који су добрим делом узети из усмене поезије и прозе, књижевни језик је у почетку више одговарао потребама руралне и традиционалне културе него урбане и модерне.
ритмички преуређена реченица пренета је из стиха у прозу. Дошло је до зближавања стиха и прозе, лирике и романа. Стога његови романи имају јак лирски набој, почев од Дневника о Чарнојевићу (1921), који је тематски
Од 60-их година развој прозе не само што је динамичнији но икада раније него је и сложенији. Тешко је дати целовитију слику а да не буде веома
1969) са сродним тематским, а донекле и стилским усмерењем, па се у критици говори о засебној струји "стварносне прозе". У последње две деценије, уосталом, стилска и тематска разноликост изузетно је велика.
Најзад, прилично је велик број све млађих аутора, који су увелико започели нову етапу у развоју српске прозе и међу којима има и врло истакнутих, као што је Мирослав Јосић Вишњић (1946).
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Јед и мед, дело сложене замисли које уједињује педагошко-теоријску расправу (обимни Предговор) и антологију поезије и прозе очигледно сачињену за школске сврхе (Производи у стиховима издељени на „Песме“, „Басне“, „Искрице“, „Натписе“ и