Употреба речи прозебли у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Муж јој онда подвикну да, ваљда, ни та девојчура није најгора! Чему тај разговор? Толики људи њихови, овде, у зими, прозебли, у невољи, а она, ето, само мисли на ту Бирчанску, а за свог мужа – да се батрга по свету, само да би могао швалер

Црњански, Милош - Сеобе 1

И док су старци, прозебли и мокри, стајали непомично, на блатњавом брегу, дотле су жене са децом, и пси, трчали дуж обронка стрме обале, јаучући

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Киша је престала да пада и изведрило се. Али земља је пиштала под нашим ногама. Било је хладно. Неиспавани и прозебли, мокрих ногу, стајали смо најежени, чекајући наредбу за покрет.

Шљапкају војници по влажној земљи, мокри и прозебли... Нико ватру не сме да заложи. Седимо тако и ћутимо пред тешком неизвесношћу...

И да виде да се бар неко стара о њима у овој мрачној и страшној ноћи. Прозебли и прокисли, прибили се уза земљу и чекали... Било је нечег великог у овим малим људима. Зора се тешко рађала.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Затим ругање и потсмех. Изгубљено је неколико хиљада динара. На нашем броду је ћутање. Људи лепљиви од блата, мокри, прозебли, седе под једним фењером. Ја замишљам како то мора изгледати зими.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности