Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПРОЛЕЋЕ Ка неку мртвичину, зимну тугу смеће са себе свака прониклица земљана! Сва твар прозелењује, те пупча и гоји се. Видимо црну земљу где се с разликом травом и с биљем изнова преодева; садови, воћке се
И суха трска прозелењује, те се из корена подмлађује, и закржлаву земљу понови ти за род, а женама дечино рођење по завичају стоји се.