Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! Нема часа, оцјене, прозивке, звоне главе попут празна лонца, скинули смо и мрског стражара, будну звечку са школскога звонца.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. — Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. — Е, доброоо!