Употреба речи прозивке у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! Нема часа, оцјене, прозивке, звоне главе попут празна лонца, скинули смо и мрског стражара, будну звечку са школскога звонца.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. — Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. — Е, доброоо!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности