Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Војиштане му секу, а њега проходе, врло се пазе да који крала не дарне. Виде се Кодрус у чудо, прознаде јер су они прочули онај глас боговски, те зато њега не дирају, а војску му готово хоће да надбију. Инди он што да чини?
Однеше ту профунту пред Александра крваву; кад он виде то чудо, со тога прознаде, јер без голема боја и крви, град не може се узети. И с крвљу га достадоше.
« — штоно се и стоји цару — у свачем је слободан. Ама ето кротки Давид би таки покоран. Ништа му укорно не рече, него прознаде свој грех и рече: »Згрешио сам тешко«... А гледните и о том чудну божју над људма милост.
И онде је запита ангел, у који би дворови та душа понајвећма миловала остати и боравити. А душа каде прознаде онде и виде једне полате понајлепше што му је указао најпосле ангел, и поче се душа молити да би јој дао онде боравити
Томе се о себи дови. Прознаде то татархан скитски цар Каган, јер грчки цар остави своје царство и некуд на далеку страну оде.
Указа му се на коњу, скиде шњега окове и чак до Солуна онако по катански допрати га. И онде невидим би од њега, и ту прознаде јепископ да је то сâм свети Димитрије био што га је извео из сужанства и оде из Солуна у Африкију, пак онамо велику