Употреба речи прозној у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Прибаковић, Х., „Божићне гаталице“, Кића, 52, Ниш 1908. Продановић, Ј., „О прозној народној књижевности“, у: Антологија народних приповедака, СКЗ, Београд 1951. Продановић, Ј.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

књижевној вредности наше народне приповетке заостају иза народних песама“ — каже он на самом почетку свог есеја о прозној народној књижевности, штампаног као предговор његовој Антологији народних приповедака (Београд 1951, издање СКЗ).

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

до Шантића, Ракића и Дучића, онда би природно било очекивати да ће се у њему синтакса знатно приближити обичној или прозној синтакси. Стих Милоша Црњанског баш таква наша очекивања изневерава.

А што је најнеобичније, и за нас најважније, место да се синтакса у стиху приближи прозној синтакси, код Црњанског се синтакса у прози приближава стиховној синтакси.

Али праву меру те противности осећамо тек у прозној реченици Сеоба, где при читању најпре пада у очи необична употреба зареза.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности