Употреба речи прозор у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

један од њих узе сироту жену на рамена и, скоро обнезнањену, изнесе је с дететом заједно на суво, а други провали прозор и парче по парче од оне сиротињске тековине додаваше другу који напољу, до половине у води, прихваташе сав тај остатак

“ „Опет се нешто страшно морало догодити, опет је крв пала“, помислила сам у себи, па сам чисто уплашено гледала кроз прозор. Бојала сам се да не дођу сад Немци да нам сиромашну колибу запале!... Али они не дођоше, а дође чича Марко с доктором.

Ми одосмо кући. У њој је све мирисало на тамјан што га је попа у кадионици потрошио. Тетка се наслонила на прозор и гледаше замишљено у залазеће сунце, а низ лице јој текоше сузе... Није викала, није кукала...

“ Очи му севнуше дивљим пламеном... Калуђер, кад је то видео, наже бежати. Живко потеже пушком кроз отворен прозор, опали једну, па и другу цев, а калуђер се стропошта баш испод онога ораха. — А зна ли за то Стана?

сузама — низ блеђано лице саме се котрљају, а она им и не брани; кадикад само што дубоко уздахне, после погледи кроз прозор у сиву даљину, па онда на далеким планинским врховима удубе јој се мисли.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

пуцкета Све, шýмом и дрхтањем, ватру подражава Она је празник, недеља усред лета Кроз кров без црепа видим њен прозор у лози Пред њим се дрво, с крошњом од сазвежђа, пали Мој вранче, сутра је ујак у њену варош вози Спавај, мој

се он греје, док једе и пије, и док, једући и пијући, слуша њихове молитве, које не разуме, ја, бос и гладан, кроз прозор гледам у мрак: снег завејава кубик дрва.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Отац ми је причао: кад су Немци хтели војну на Турке да подигну, слали су му прокламације те је он бацао кроз прозор у џамије ваљевске, но Турци не поплаше се, него кад виде да ће рат почети зађу по селима и покупе све оружје од Срба и

Хаџи-Мустафа-паша, кад се утврди мало у граду, потпусти некога Турчина, те Кара-Смаила, кад је из амама изишао, кроз прозор једне куће из пушке убије.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај? Пали, море!

Кад стадоше пред механу, приђе Тиосав и куцну Трпку на прозор. — Ко је? — викну Трпко. — Ја сам! — Кој си ти? — Та ја, ми. — Ви, ко, море ви? — Витомир и Тиосав!

— Кој си ти? — Та ја, ми. — Ви, ко, море ви? — Витомир и Тиосав! — Е, е — рече Трпко тише и одшкрину мало прозор. — 'А'де, стоварите ту пред ме'ана, па одмах притвори. Стоварише они, па се вратише по остале врљике.

Стоварише на гомилу, па онда приђоше прозору и куцнуше. Ћир Трпко одшкрину мало прозор, па упита плашљиво: — Јесте све дотерали?

— А паре, ћир-Трпко? — Дођите ујутру, рано, попићемо по једну и даћу вам — одговори ћир Трпко и повуче да затвори прозор. Витомир не пушта крило, него га отвори још више и рече: — Не може друкчије, ћир-Трпко! Тако смо погодили!

Утом неко случајно викну далеко горе у селу. Ћир Трпко сав претрну, па држ' за прозор да притвори. — Идите, молим вас! Ноћ је! Неко Виче! — Ама оно јаукну неко!

Даде им и, брже-боље притвори прозор. Већ је близу подне. Чобанин Трпков давно отерао овце горе у чајир, и давно је требало да дође и да донесе

окрете оном улицом те неколико пута — много пута прошета испред Савкине куће и тамо и амо и сваки пут погледа на прозор и пусти по један уздах. »Шта ли тај лудак шврља једнако туда?

« упита Савка своје другарице које беху дошле код ње на честитање и посело, па с њом заједно извириле на прозор. Пупавац се обазре и кад их виде, помисли: »Гле, дошле јој другарице да ме виде...

Кашто сене муња. Горе свеће у соби Савкиној. Виде се још оне њезине другарице где провирују на прозор. Мојсило погледа неће ли је видети, а утом се склизну у једну рупчагу пуну воде, те заплива до појаса.

Прући се онако мокар на кревет па се чисто обезнани... Неко жестоко тиштање у једно бедро пробуди га... Погледа на прозор, већ свануће... »Их, шта ли ме то тишти? Мора да сам се убио негде синоћ.« Оно тишти једнако.

Узе га и погледа колики је, кад и на њему однекуд пише: »25!« Љутит и озлојеђен, избаци врањ кроз прозор напоље. Диже се, па пошто је дуго и дуго мислио, ходао по соби, лупао песницама главу, вајкао се...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Тек опет се настави разговор. Али се говорило хладно. Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... — Не плаши се, човјече! — Не плашим се. — Видјео си, нејма никог. Него... шта си оно још хтјео?...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

” Неки ме хладни зној обузе. Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику. Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. — Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!

сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу

— Видиш! Још као да се познаје! Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. — Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку —

Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци. Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и...

Устанем. Све изгледа некако свечано, па тужно. Напољу мирно, свеж зрак пада кроз отворен прозор, а пред иконом још дркће пламичак у кандилу.

Небо се сија, месец се цакли, ваздух свеж — нигде се ништа не миче. Онда видех бáбу како се надвири над прозор од момачке собе, па опет оде даље. Стаде најзад под кров од амбара да извади пиштољ.

Уједанпут загрмје попов глас: — Икона! Икона! Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним погледом на нас све. Поп полетје на један прозор.

Поп полетје на један прозор. Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи унутра. У тај пар цио један крај шљемена паде покрај прозора

Затегни узде. Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане школе. Баш звоњаше на вечерњу. Кроз прозор угледах ђачиће: устали на ноге, па читају молитву. Пред њима стоји једна женска.

Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, забавља се с Аном, добује прстима у прозор или се прислони уз пећ. А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.

Боже! Она је то опазила. Баци једанпут-двапут поглед на ме ништа не говорећи. Ја наслоних главу на прозор. С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се у

Мислио сам нешто, не знам ни сâм шта. А у сваку мисао и нехотице уплетао њу. Паде ми како је светлост ту, и прозор да је пропусти — требало је, дакле, само откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

прекрасног Јосифа из Старог завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице, и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овај мало после послужити као цорпуѕ деліцті.

Ни онда није умела од чуда ништа да прослави, па ни сада. И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе.

— За газдом! — прошапта гђа Спириница. Јула радо и весело послуша мáму, и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује,

— Да ниси озебла, ’рâно? ’Оћеш да ти дам моју »шлофкалу«? — Фала, мамо! Топло ми је здраво — рече Јула, па затвори прозор, и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи. А и шта ће јој спавање и сан кад овако будна лепше сања.

их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора, и гледала без икаквог интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети да је кадгод чула да се нека тако из поповске куће

на нос, окреће стиву лулу око камиша, и шета се по соби, и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па, најпосле, слеже раменима, па рече: — Та, сад, шта је ту је! Ти к’о мати ниси требала да допустиш да дотле дође.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Та кобна и судбоносна вест која је ово после подне као гром, са узбуњене улице, упала кроз његов отворен прозор, најпре га је поразила, па је као неко што је очевидац док се на његове очи руши кућа сазидана до самога крова,

Ево овде пуна је варош. — Ух, одвратни су ми, стреса се она и јежи. — Па ипак истрчиш по некада на прозор! — Ја? и очигледна лаж се затитра у њеном гласу. Никад! — Јелена, Јелена. ниси ти оно што си била! Бога ми, ниси!

какав било разговор, а до Јуришића искрпљена девојка са већ исушеним шкрофулама и погледом стално управљеним кроз прозор, али тако да се Јуришићу чинило као да она стално гледа у њега.

Била је тамо да тражи своју одбеглу сестру гимназискињу, па све узалуд. (Она прича, а увек гледа кроз прозор као да ће ону своју сестру угледати негде на ливади поред пруге.

) Прича она и гледа кроз прозор, а Јуршићу се све чини да њега гледа, и ужасно му непријатно. — Јао, јао, шта би, као да на једном у земљу пропаде,

Тако и она моја пропалица. — ...Видим ја: пола седам, а она нервозна као на иглама: о врти се, о гледа кроз прозор, о шта не ради. Па тек шешир на главу — оп, оде негде. — Исто — прекида је огреѕѕе — и она рђа мене никад не пита.

Куку мени ојађеној! Појурим као луда, идем тамо амо, отварам врата и затварам их, гледам на прозор, не знам ни сама шта радим и где ми је глава. Пођем кроз варош, а оно саме патроле, нигде живе душе онако.

кад су први пут ушли y купе: блага баба с главом накренутом на једну страну, девојка је преко Јуришића посматрала кроз прозор, огреѕѕе ца очима сове у дубоким црним јамама непрестано гледала у дете, коме је брадица дрхтала, и чија је мајка,

у купеу зноји се и стоји онако у оној запари и оном положају ужасно истом, па га онај поглед искрпљене девојке кроз прозор и преко њега просто пали као пламен.

Један диван талас среће поплавио ми је груди до суза. А кроз овај отворен прозор улазило је неко свеже, радосно, рајско и празнично јутро.

Јест, као да и ти не постојиш. А кад сам вечерима кроз онај наш венецијански прозор гледала у пространа поља што се губе у бескрајној даљини и тамо, на хоризонту, састављају с небом, изгледало ми је:

А ја гледам кроз прозор: напољу диван дан, Што ја не идем да шетам, мислим ја, а опет седим и кашљем, а они све више падају у ватру и један

Африка

Понеке, с поквареним зеницама, чак и познам. Враћајући се, чујемо ларму у једној од колиба. Кроз прозор се виде црни парови да играју. Идемо иза куће и сакривени у ноћи гледамо кроз прозор.

Кроз прозор се виде црни парови да играју. Идемо иза куће и сакривени у ноћи гледамо кроз прозор. Ту су све оне Бауле које дању раде за белце или код белаца; шофери, дућанџије; поштари и њихове девојке и жене.

Пролазимо кроз она десно и одмах смо у новом ходничићу, са чијег дна прозор пропушта кроз решетке опојно плавило неба и Океана.

Једина разонода, раштимовани грамофон, гледање кроз прозор на таласе и игра доле у кабини са Бубуом. Ручкови и вечере дочекују се са лармом.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Гарсули прелете погледом ту одају и тесни алков где је била постеља, а прелете, кроз прозор, погледом, и утврђења, и утрину, која се надалеко видела.

Та егзерциришта и ти темишварски видици били су део и његовог живота. Били су као неки разбијени прозор кроз који је он, ипак, могао да сагледа своју прошлост.

„Ласте!“ узвикну млади официр. „Зато мени оно на клобуку!“ Он је имао обичај да ноћу веша, о прозор, све што скине: мундир, гаће, клобук – да се ветри.

Везавши своје папире, апшит, из Темишвара, у своју кошуљу, а кошуљу око главе, Павле се спусти у воду, кроз прозор, најежен од страха да свеж ваздух, кад је дигао поклопац, не пробуди кирасира, Утонуо је у воду, нечујно, и отпливао

Сунце је, напољу, већ било одскочило, али је у кући била тишина. Све је још спавало. Кроз прозор је видео како зраци сунчани падају, косо, на жбуње јасмина, а засипају и њега, као неким златним прахом, кроз решетке

Имао је да дрежди под прозором, поред паса, па да уђе кроз прозор, у глухо доба. Ова жена је, све, у његовом животу, окренула тумбе.

Петар и Ђурђе су имали обичај да стану у прозор у Петровој соби и да разговарају о својој судбини, и Росији. Ласте су летеле око њихових глава, а, кад би се смрачило,

Он је гледао како страже парадирају пред Командом и трудио се да гледа кроз прозор и глади брке, као да на неком престолу седи.

Била је дугачка, ред соба, испод брда, а кроз сваки прозор гледала у покошену траву. Испред ње, био је врт, пун јесењих ружа, и стаза, покривених виновом лозом, са које су

Родила је, каже, оно двоје, поред матере, а сад ће имати да гледа, у порођајним мукама, у неки прозор у снегу, или неку непознату стреху.

брака, да му је жена окренула леђа, пред свима, а да је сад стајала, сатима, непомична, са главом наслоњеном на прозор, као да напољу, у мраку, нешто види.

Која је тако рећи још дете. А миражџика. Исакович га је био шчепао, онда, за гушу, и био би га стровалио, кроз прозор, са другог спрата, под платане, у башту, да га нису савладали.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Ено још једног мјесеца, вири из ријеке! — А ја опет видим један како гледа кроз прозор моје крчме! — повика крчмар гледајући у прозорском стаклу слику мјесеца. — Брже унутра да нам не попије ракију!

Људи ће од њега по три дана бјежати, а он ће им се кроз прозор у кућу завлачити и под креветом спавати. Око необичног човјека окупи се зачас велика гомила људи.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

је извадити из патоса клин Мајстори онда кажу Не ваљају клешта Развале им вилице поломе им руке И баце их кроз прозор Неко други затим буде клин Неко други клешта Остали су мајстори ЖМУРЕ Неко се сакрије од некога Сакрије му се под

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Некада смо ишли у исти разред, али после његовог покушаја да наставницу избаци кроз прозор, он је престао да иде у било који разред.

Знао сам да то није ни неопходно. И није било! Весна је већ ујутро закуцала на прозор мамине кухиње и промоливши унутра своју црвенокосу главу изрецитовала да је оно упалило: Меланију су тог јутра видели

Било је нешто око једанаест и пензионери су већ заузели сва места око водоскока. Кроз прозор који је гледао према тргу видех Атамана како руком даје неки знак, а онда још и Миту, који је седео три клупе испред

Њој се чинило да сам у праву. - Да! - рекла је. - Ви ћете доћи за мном. Куцните трипут о прозор. Тако ћу знати да сте то ви! - корачала је вукући сетерку, или је сетерка вукла њу; то нисам могао да утврдим.

- Ја мислим да је страшно. - Видећемо! - отпљунуо је кроза зубе Атаман, а онда смо решили да на Бароничин прозор закуцамо само Рашида и ја. Атаман би нас чекао на гробљу, где бисмо поделили украдено злато.

Били смо готово већ пред прозорима Бароничине куће. - Можда се још није вратила! - рекао сам провиривши кроз прозор, али нисам успео ништа да вндим. Изнутра су биле навучене завесе од тамног платна. - Рекла ти је да куцнеш три пута.

Чинило ми се да чујем како иза завеса неко дише. Затим се завеса покренула и Бароница је одшкринула прозор. - Шта хоћете? - гледала ме је као да ме не препознаје.

Па ипак: она је поверовала. Видео сам је још то поподне како кроз прозор из ходника посматра кошаркашки терен и Маркоту док дели савете пред предстојећу утакмицу ИИИа и ИИИб.

То ју је избезумило. Сутрадан на часу говорила је о физици и пролећу више гледајући кроз прозор него у разред. Лице јој је било пуно светлости и чинило се десетак година млађе.

- Још вечерас! - викнула је Јасмина протуривши главу кроз прозор. Коса јој је била свезана на потиљку а лице поцрвенело од сунца, тако да је изгледала као подмлађено Тимотијево издање.

— Шта урлате као да је пожар! — рекао је мој Стари и затворио прозор. Онда је за тренутак завладала тишина. Тако оштра и тако потпуна да сам чуо оне око мене како дишу.

Кроз прозор преко пута као златни потоп пљуштало је сунце и качило се за вратила и шведске лествице. Сада је Багрицки говорио о

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Тако први дан једна фрајла, чувши да иде Шамика, брзо прозору, па у хитости, да се не би задоцнила, разбила је главом прозор.

Неће ниједна да је прва, јер иначе би се ранг смањио. Шамика гледа кроз прозор у салу, нема још „хотволеа”; ту је само кнез с неколико одборника, и њихове кћери, али они неће почети док каснарица

Црњански, Милош - Сеобе 1

По целој се кући већ знало за крађе, паљевине, туче и једно силовање. Још необучен, Комесар, отворивши прозор на првом спрату, појави се, вичући.

столици, под којом су се виделе њене снажне ноге, у неранџастим чарапама и златним папучама, седела је наслоњена о прозор.

Под вратима је продирала светлост, а прозор у мрачној соби светлео се већ као нека отворена, а застрта врата, под решеткама.

Штавише, и другоме, ма коме. Цео огроман сутон видео се кроз прозор, и, на водама разливеним, хладно, сиво небо. Река је била мутна и жута, пуна блата, а врбаци, што беху већ кренули да

Ослушнула је при том да ли ко иде. Знала је да их од мужевљевог салона деле две дворане. Пошто је прозор био узан, он се немоћно и тешко, као неки оклопник у гвожђу, приби уз зид, да не би дошао у додир са њеним телом.

Док је он потавнео, неиспаван, пренеражено устао, она му нареди да отвори прозор, са једним безобзирним осмехом. Пришавши му сасвим близу, она се наже, као и дан пре, над бедеме и воду, гледајући му

Склонив се под једну капију, над чијим је сводом био испупчен прозор, украшен великим плавим петлом од дрвета, стајаше тако између живота и смрти, што су били тако безумно, сулудо,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Даље, она не сме раскопати гнездо, јер ће јој дете пузити; не сме да пије воду кроз прозор, јер ће дете бити разроко.⁸² Трудници је у врањском крају забрањено да носи у скуту трске и грање, јер ће дете бити

Овом објашњењу у прилог говори и обичај код банатских Хера који се састоји у уношењу тек крштеног детета кроз прозор. То се ради да би се заварао траг „халама и милосницама“ (бабицама) које чекају дете на капији да би му наудиле по

ваља да се породи испред своје куће, те да новорођенчету пупчану врпцу завеже црвеним концем, а потом да дете кроз прозор протури и дода свом мужу.

„У кући где има једна удавача, она сама направи лутку, лепо је обуче и обеси у прозор с улице; ако има две девојке, онда се истакну две лутке и непрестано висе док се цуре не испросе.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

мемоаре, хоћу да вам испричам само то како сам уочи Светог Николе, заштитника морепловаца, стављао поцепану чизму у прозор, и како је свети Никола, веровали или не, чак и за време рата остављао разне ствари у ту чизму.

мењали имена све то време, а пошто смо становали на првом спрату, при том су нам увек улазили у трпезарију, отварали прозор и закуцавали своју таблу.

Узалуд сам се смрзавао на симсу куцајући споља у прозор, као, тобоже, деда-Мраз, узалуд сам гутао батеријске лампе да постигнем ону чаробну унутрашњу светлост — ништа није

Онда је ту теглу ставила у прозор. Вишње су дуго стајале на сунцу. Сазревале су у току целог августа, септембра, октобра, новембра и децембра.

нас је већ гледала из неке даљине, као да више није са нама, својим старим другарима, а онда се попела у вагон, али прозор није никако могао да се отвори, па смо зурили у њу као да је у некаквом прашњавом акваријуму, све док се мутно стакло

огромно растојање, векове и километре између два тако различита града, сама, са погледом упртим кроз замагљени прозор купеа треће класе, кроз чија се тамна стакла пробијају само светла усамљених сеоских кућа и њене, тада младе очи.

Данас, кад вам је тридесет и пет година, видите један други свет. Ваша кћи се љуби на улици у по бела дана, а кроз прозор ваше хотелске собе сваке вечери видите љубавне нарове како се огрћу песком и месечином.

Шљиве су биле тамномодре и чврсте, замагљене од хладноће која је преко ноћи сменила лето. Бацајући тако коштице кроз прозор, да би по њима идућег лета поново пронашли пут до мора, уђосмо у Сарајево у дугој, суморној колони покислих аутомобила.

усана, прамен нечије косе нервозно склоњен са чела, отварање недељних новина: видех пријатеље и почех да им вичем кроз прозор, али ме нису могли чути од грмљавине аутомобилске колоне која је милела ка излазу из града.

завиривање кроз кључаоницу у сопствену дечију собу која је данас изнајмљена неком туђинцу: то је она иста боја зидова, прозор што гледа на кестен у дворишту, патос пребојен уљаном бојом за подове, и плавичаста таваница — али унутра су неке

Обриси учионице су се губили у топлој измаглици покварене »краљице пећи«, док је он из последње клупе зурио кроз прозор према брдима сањарећи о синоћњој лепотици, о томе како мора да изгледа када нага лежи на одраној кожи сурог медведа

Отац ће казати: »Што нијеси јавијо?« а мајка ће казати да је баш гледала кроз прозор, кад стиже неки ауто: »Чији ли је, оће ли бити твој, неће; а, богами, нијесмо се надали!« — Малом се пишки...

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

девојчица, опет, вели да ће се увек сећати млаза светлости који се једне ноћи неколико пута тајанствено прошетао низ прозор поред њеног кревета. До данас нисам успела га сазнам ко је то био, и шта је хтео са том светлошћу на мом прозору.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Јер, кад су се цепали протоколи, ви сте гледали кроз прозор, а ја сам напред ишао. ЖУТИЛОВ: Зар вам није доста што сте член?

Милићевић, Вук - Беспуће

Снажни млазеви разбијали се о прозор кроз који су они гледали, и циједили се низ стакло. Људи с уздигнутим јакама, и жене, прихватајући сукње, журили се,

Кроз отворен прозор ударао је вјетар и уносио оштар ноћни ваздух; машина сипала кишу варница које су се гасиле; бјеласале се ријеке, с

подигао очи, погледавао неколико пута по соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на прозор који је гледао у ведар дан, пун модрине и свјетла, увјерио се да се налазио у својој кући, понављао ту ријеч,

И кад је затворио прозор и лагано се окренуо, сио и налактио се о сто, док је комадић свијеће изгарао у великим и немирним пламеновима, он

и бола и пријекора, он се трза и стреса као шибљика, устаје и, у папучама, облачећи капут, диже завјесу и отвара прозор.

Ријека успављиво и задовољно шуми. С разголићеним вратом, подбочен лактом о прозор, он удише свјеж ваздух, док вјетрић долази од ријеке, удара по лицу и, на махове, повија гране и шушти лишћем.

поред његових прозора, са лијеном шкрипом прођу воловска кола на којима сељак напола спава, — онда се он трза, затвара прозор и пада, изнемогао и изломљен, на кревет, и спава тешким, мртвачким сном. Дани су му. били исто тако пусти и безбојни.

И он касније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше киша. Видио се комад сивкастог неба. Грање је грозничаво дрхтало.

Он ју је видио кроз прозор гдје се жури, са зажагреним очима и са зајапуреним лицем преко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајући косу

Он одби, и читаво вријеме сметаше га један млаз сунца који падаше кроз прозор на његову главу. Па кад читав свијет поче да се крсти, и Гавре Ђаковић се прекрсти и учини му се да је то урадио

Он провођаше дане гледајући на прозор у сиво небо и слушајући успављиво и мирно падање кише; после ручка разговараше с Иреном док је она радила неки ручни

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Не иде никуд, свету се не јавља, У изби седи, самац се забавља. Кадикад само, кад нојца притисне, Отвара прозор, уза зид се тисне, На руку чилу клонула му глава, На груди пала та коса убава.

Но зачас њега ова туга пређе, А око севну, скупише се веђе, Још косу дугу потури назаде, Те прозор ману и на ноге стаде, По изби с' онда тамо-амо вину: Каква ли гуја по срцу га шину?

За часак који, тако сваки с' нада — Па дегод глава указаће с' млада: Сад, сад ће бити — млоги проговара, Но прозор клети нигде с' не отвара. Чекање њино бијаше залуду, И само могу чудити се чуду.

88. Сад наш јунак на дому је, На прозор се наслонио, У градину погледује, Како пред њим стоји тио, Како дан се још отима, Како нојца преотима. 89.

“ 133. По кући се диже буна, Декоје се сад помоли, Ово тамо, оно туна, Беше доста скоро голи, То на прозор, то на врата, — Хај, Србине, красни свата! 134. Мрак је доста, то је срећа, Другојаче... Но гле јада!

Но ма како, срце моје Сада ето весело је; Та ајдемо, ајд'мо тамо, Да кроз прозор загледамо, Та јад ће те и сам срести, А веселе ваља срести.

Јуриш чини Усеин Стојану, Ал' га шчека Стојан на шешану, Сред прсију прозор му отвара, Уграби му срце из недара, Ал' и турска једна пушка кресну, Па Стојана те у сису десну, Те кроз прси

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

! Ноћу се изненада тргнем иза сна: вири мјесец кроз прозор, гори читаво двориште, а бљештави посјетилац уноси ми се у лице и шапуће: — Хајдемо!

За младих дана, причало се, једном је, обноћ, спазио неког човјека како искаче кроз прозор од његове жене и надао је за њим грдну вику јер је мислио да се ради о неком лопову.

Иза ниске камене ограде пред џамијом, Миканов брат Јоваш препуцава се с групом усташа који га гађају кроз прозор једне приземнице опкољене ријетким шљивиком.

Ти ћеш лијепо узети боцу с бензином, креснућеш шибицу, запалити овај чеп од крпе, па право у прозор. Друкчије их нећеш истјерати.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

МУСА: Паметан човек на већем и не завиди! СУЉО: Погледај, дина ти, опет упалио прозор! Можда се сетио, па усто да нареди да се донесе вечера? А?

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ма није ваљда? Па ајде, изволи, скачи! Молим лепо! Имаш пуну слободу! Ош да ти отворим прозор? Мени ће беда с врата! ХАСАНАГИНИЦА: Могу и више од тога! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: На пример, шта?

Одма се види човек без укуса. ХАСАНАГИНИЦА: Знам свако дрво, сваку степеницу, сваки прозор... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Пушта нас да чекамо... Ако, ако, можемо ми и причекати...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.

Нагох се на прозор. — Шта ћете? — питам их. — сад ћемо да вадимо мантафу. Знаш ли, да и ти имаш? Метнула је „она“. — Ех?!

Колико пута, само она, у зору, кад месечина сја, гледа га кроз свој прозор, где издалека, на коњу, с паше долази кући и пева тихо, јасно, тужно...

Стара је то кућа. Поред куће држи механу. И сад пиће нигде боле, цена умерена. А код њега се не виде човек пијан. Прозор се никад не разби, а камо ли што друго.

По целој кући мастан мирис од јела и пића. Ја главу не смем да дигнем, покривам је, бојим се да погледам у прозор, да не видим хладну ноћ, ону мрко-гвоздену месечеву светлост или да не чујем Томчин страшан глас, како бије Цигане и

— поче ме она упућивати. — И „аба“ је тамо, код њега. А „аба“ јој, свекрва, Митина мајка, и она ме спазила кроз прозор, па истрчала испред мене са завученим рукама у пазухе, у краткој колији и неким новим шалварама.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

очи, руке, »звезда има зраке, звуке; »ти су звуци, мили друже, »од славуја свецке руже, »реч начелна свију вера »први прозор неразмера, »рајски кротник дивљег звера, — »Армонија сфера«.

У пештанској тамници, 1872. ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ ПОД ПРОЗОРОМ Поглéдô сам у небо, у месец, звездице, у прозор и у тебе однета невице; млад месец метô венац, кô млада невеста, млад месец тебе гледи па венац намешта.

— На месец сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела? На затворен се прозор кô на крст наслањаш, кô канда би на крсту да грехе одсањаш.

Буновно се дим за димом вије кô и пре, на прозору слике шара од којих се мре. ПОСТАНАК ПЕСМЕ Сунашца на залазу кроз прозор пада жар, оданде на твој адиђар, са њега на дувар.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Док се најпосле један не нађе те рече да ће он ићи. И он вративши се натраг привуче се полагано под црквени прозор еда би што чуо, а у цркви побратими поделили све хајдучко благо и рухо и оружје, пак се најпосле око два новца свадили

Дај моја два новца!“ У томе онај што је био дужан опази хајдука под прозором, па брже боље руком кроз прозор те му зграби капу с главе, па је пружи побратиму: — Аратос ти два новца! Ево ти за два новца.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Какав аларм? ЈЕВРЕМ: Опколили људи кућу, као да ће на јуриш да је узму. МАКСИМ (гледи кроз прозор). Који је то враг, та ја нисам никоме дужан. СОФИЈА: Ваљда су чули да ћемо давати бал.

Ко је улазио у собу. ИСАЈЛО: Нико, него нам је један човек казао да се неки провлачио кроз прозор. Тако је кад сте тврди, па нећете да метнете гвожђе. ДОКТОР (претећи): Ја оћу да ми се разум нађе. Разумете ли?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Добила си петицу из „Познавања друштва“ а не познајеш ни своју рођену фамилију, и не знаш: да су те гледали кроз прозор све док ниси замакла за ћошак, а да су те пре тога: покривали по ноћи, прали ти гузу и посипали је беби-прашком да те

Кроз прозор кабине види се река. Иста је као и у оно време када сам била девојчица и када сам мислила да на свету постоји само једа

кроз куполу — негде у том бетонском пространству, у тој прашуми најружнијих кућа у Европи, светлуцао се и мој бивши прозор. Знала сам да баш у том тренутку у кухињи заседа породично веће. Страшно. Доле су куљали аутомобили.

су питали да ли ме познаје и где станујем када изгубе адресу и број телефона, а знају да сам ту негде, он је показивао прозор пред којим треба да ми звизну ...

— улазим ја тако у своју собу, а он држи ноге на мојим рукописима и прави од њих авиончиће које лепо избацује кроз прозор... Каже: „Све што је ваша генерација написала требало би сакупити на једном месту и запалити.

мучио се и ринтао и узалуд тражио ужички кајмак, и соду у вино, и пасуљ пребранац, и чезнуо за другарима из кафане „Прозор“, одмах поред „Гинића“, а о Каленића пијаци да и не говоримо, и о бурету са киселим купусом у подруму, и расолу, а све

“ Као да га сада гледам: пола шест после подне — он баш месечарски буљи кроз прозор у бетонско двориште у коме најмање шездесет кретена упропаштава недељу лицкајући своја кола. — Малограђани!

Гледајући у августу 1970. шетаче кроз ста. клени прозор градске кафане, она је филозофски закључила да се живот испрофанисао ... — Погледај, молим те, ко све данас не живи!

Као, фол, фришка роба, као, фол, они на лицином месту, као, фол, Римљани избацују стари намештај кроз прозор, а у Москви се купају, пробију секиром лед па бућ у воду, као, фол, у Рију за то време душу да испустиш од врућине —

села за већ ререзервисани сто на коме је стајала већ резервисана победа на тањиру, а таблицу једноставно бацила кроз прозор. И, шта — сутрадан је оцинкарили! Казали да је она све закувала! А ви сад видите шта ћете? — Ја одох!

Затим је, заједно с кључем у џепу, искочио кроз прозор (наш разред је у сутерену), јер је приметио да су се родитељи већ одлучили да га бију.

— Ћао, и не нагињите се кроз прозор! — викнуо је закључаном разреду са травњака. — Напољу је свеже! (Нормална ствар, опалили су ме укором наставничког

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

У слепих пчела мрачно кошничиште глухота сукне, обруши се мукло. о прозор вида разапне се сукно, те с душе вивци као да запиште: „У једно све је вукла нека жудба“, а то је била катастрофе

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

На крају шуме кућица стоји, тугује у њој мачак Шепа, кроз прозор гледа, часове броји, пјетлића чека зеленог репа, док тамо негдје, на стрмој коси просуто перје кишица роси.

Напољу дотле кроз пејзаж дивни и санке клизе дједице Мраза, звјезданим прахом искри се стаза. А близу куће, под прозор сами, незнанац неки вјешто се скрио. Кога ли свјетло Мачково мами и ко би ноћни ухода био?

За њим је широк, распухан реп, признати ваља, прилично лијеп. Незнанко тајни, лоповска душа, подиже главу и прозор мјери, Мачкове приче пажљиво слуша и њушку своју лукаво цери.

Са дједа-Мразом у руху сјајном шуму сам прошо стазицом тајном, видио кућу и прозор драг, пред прагом ловца старога траг. Само за тренут! ... Вјетар је мео и све се зави у снијежни вео.

РИБАР И МАЧАК Тамо гдје талас гребене лиже стара се кула крај мора диже, кроз прозор блиста свјетлости зрак. Тајанствени фењер у мрклој тами кога ли зове, кога ли мами, коме ли даје на мору знак?

Ако у кулу завириш крадом, тамо ћеш наћи чичу са брадом, гледа кроз прозор у црну ноћ. Зашто је тужан самотни дека? Коме се нада, кога ли чека, ко ли то има с пучине доћ`?

! ИИИ У кули старој фењер гори, пламен се жути са тамом бори, на море баца зрачак. Уз прозор ћути старина сиједа, тужна ока пучину гледа, да ли се враћа Мачак.

“ Пришли свијетлу, гледај чара, ту колиба стоји стара, кроз прозор им поглед иде, имали су шта да виде: унутра крај софре фине, сједе четир газде њине,

Док удариш длан о длан, четир друга створе план. Под прозор је Сивко стао, на њ се Жућа успентрао, на Жући се мачак кочи, а на

НАЂЕНО Лопту од крпе нашȏ сам. Позор! Јуче ми њоме разбише прозор. Весели стрелац нек ми се сврати, да му је чика у реду врати.

Залуду тмина јуриша глува кад мама добра дечака чува. Јутарње сунце кроз прозор вирну, у собу зраком крочи. Прену се дечак. Ко ли га гледа? То су мамине очи!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Један се тамни човек диже испред неба и с руком пред устима довикује: — Ана-Марија, Ана-Марија! Један прозор се отвара на острву: — Јесте ли ви? — Ми смо, дођите.

Спремам се да легнем и хтео бих да се умијем, али видим да вода није уопште спремљена. Отварам прозор. У авлијици, између позадине крчме и језера, послуга при слабој светлости пере судове: — Васкес! — Ево ме, господине!

Али ми одједном би досадно да настављам мисао. Просто продужих да гледам кроз прозор. ИИ Доста месеци доцније понова на језру. Од станице до обале нисам срео никога познатог.

Талас дивног свежег ваздуха проби се до нас. Али млађи брат поскочи: — Тата, зашто отвараш прозор, кад може назепсти? — Али мало чистог ваздуха му треба. — Сад ће ноћ. Озепшће, тата, боље затвори.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Изнад жице видика још један прозор сличан моме отвара се. Осећам на рамену хлеба још једну руку и неко грло дрхти с оне стране гласа, више не

На градски је улаз стао ветар са свитком вести за овај дан. Кроз отворен прозор видим спава господар с руком на балчаку. И његово тело је мач један кажем и дижем очи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Онда скочи: Ама откуда оно дериште, славу му његову, е дође ми да га ухватим за ноге и бацим кроз прозор. Ми му честитамо на успешном прегледу. Али он маше рукама и вели: — Пусти ме сада да се издувам.

Онда се диже један да ми наздрави. Народ га непрестано прекида узвицима: „Живела војска!“ — а ја кришом погледам кроз прозор, да ме не изненади нека патрола аустријска. Куцало се чашама, ракија се разливала. Народ пева од среће.

А пред очима ми све ружичасто и насмејано. — Чујмо, чујмо! — виче народ. — Браћо... — Случајно бацих поглед кроз прозор и као да се скамених од ужаса. Ама лакше би ми било да сам видео аустријску патролу...

Откако је почео рат по целе ноћи није спавао. Онако стар и измучен дизао се неколико пута преконоћ и посматрао кроз прозор војску како одлази. Био је замишљен, и кришом је уздисао.

Иако у тузи, у њеним очима видео сам и зрачак среће. Задовољно је пословала по кући. Била је баш изишла. Наслоњен на прозор пушио сам и мислио. — Шта си се замислио? — запита ме сестра. — Жао ми је мајке. Она остаје сада сама. — Не жали је.

Наиђе и друга, и ми познадосмо војнике. Машу нам рукама, вичу из вагона, а поручник Бранко нагнуо се кроз прозор и довикује нам, смејући се: — Забушанти! Из неких разлога нашу дивизију пребацују сада на северни фронт.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

А Љубица се наслопила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања. Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље,

Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор. Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.

Одједном, усред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља. Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкају камџијом по својим дугим чизмама.

« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази. Гојко само трчи с прозора на прозор. Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу ; погледа на двориште, — писар натмуренији од

»Шта ли је то ? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.

Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор. Шта ово би?... Куд оде онолика љубав ка животу ?

Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.

не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице. Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.

Опет ћутање... Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор. Беше мрак. Таман он смишљаше да се крене до председника, а споља га зовну оштар глас.

Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор... — Видели сте... јецаше она, не дижући главе. Али сад...

Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор. Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби тражећи нешто... А она, не види се...

а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

напитак који се добија кувањем те биљке; 3. горчина, јад, чемер пенџер - прозор пландовати- одмарати се, почивати у хладу око подне (о стоци) плахо - брзо; нагло, обилно; необуздано, срдито;

љиљана чији је корен врло горак и отрован (Вератрум) Џаба - на поклон, на част, просто ти било џемли пенџер гвоздени прозор Шербе (шербет) добро заслађена вода која се пила ради освежења шестопер - буздован са шест пера шимшир - зимзелени

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Дрхте од радости, а кад их додирнем тако брзо потамне, као да се прозор смрзо и раскидо цветове невеселе ледене тајне.

О колико пута тад устајем сам, погурен и црн па се загледам кроз мутан прозор у пропланке далеке. И осетим да ми није доста љубав невесела.

Испадам, дакле, нека важна личност. Таква је била Аустрија. Удине, у Италији, празно је још порушено, а нема ни један прозор. Ми, официри, међутим, имамо свој хотел, и ресторан, и позориште. Оперету, из Беча. Имамо и свој бордел.

Каткад, ноћу, у мраку, кад има дезертера, они искачу, главачке, кроз прозор у нужник. Пуцњи одјекују. Нарочито су смешне, и дирљиве, жене официра, које искоришћују прилику да, из Мађарске,

На то у вагону настаје као неко гласање, неки силазе, и убацују ме, љубазно, кроз прозор у вагон, у ком су као сардине. Дају ми пријатељски место, крај себе. Нуде ме затим и остацима своје вечере.

Ја сам га знао, а смејао сам му се кад би га на Калемегдану, у подне, сретао. Он је затворио прозор кад се жандарми појавише, код хотела „Лондон“, нама за леђима, са ножем на пушци.

А ето, овде, како весело тече овај поток. Он је румен, и жубори. Наслоних, дакле, главу о разбијен прозор. Неки војници, прелазили су, за то време, са крова на кров вагона.

Хладно је, и, кад ми показује, кроз прозор, острва, поскакујемо. Он пружа руку према једном острву и декламује: „Qуи воит Белле‑îле, воит сон îле; qуи воит

Тек трећи дан дигао сам главу и гледао кроз прозор. Жуте, модре, зелене, и црне воде, јуриле су према обали. Острва су била нестала, а море се преливало преко брда, и

А чим се, у зору, пробудим, и отворим прозор, над овим непознатим градићима, ја, опет, све више, осећам да све ове куће лебде у зраку, и певам.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Молим, господине, овај трчао путем! — да клечи! — пресуди учитељ. — Молим, господине, овај гледао кроз прозор! — да клечи! — Молим, господине, овај се разговарао! Пљус шамар. — Молим, господине, овај скакао! — Без ручка!

Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Пио је вина и отишао у свој стан. Успут је узео дувана... Осветлио је собу, запалио цигару, отворио прозор и сео уз њега. Свакога тренутка долазило му је у главу хиљадама мисли...

Хтеде да се врати у кафану, беше већ устао, ал' се предомисли и седе. Повуче дим и пусти га на прозор. Дим се изви у висину, пролети поред ћерчива и оде напоље; за њим одоше и његове очи.

Паде му на памет, да се баш на онај прозор од кубета, који је према њему, меће барјак о народним празницима. »Како ли се попне онде?

Била је поноћ. Оштар ноћни ваздух допре до њега кроз отворен прозор, пирну га по лицу, и он скочи с кревета па седе опет уз прозор.

Оштар ноћни ваздух допре до њега кроз отворен прозор, пирну га по лицу, и он скочи с кревета па седе опет уз прозор. Пушио је и седео ту читав час, не мислећи готово ни о чем.

Учини му се да ће рука још неко време остати на том месту, па погледа на прозор. »Што се мисли толико, — рече он у себи, — кад знам шта ме мора питати... Почећу овако: После Аркадија«...

Тако је сањао све до зоре, а у зору залупа неко на прозор. — Ко је? викну он из кревета. — Ја сам, ч’а Глишо, послао ме газда да ти јавим да идеш одмах у О....

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Добар дан! ПАВКА: А ја вас баш гледам кроз прозор, па кажем Јеврему: ево госпа-Марине право к нама. МАРИНА: Баш добро што вас видим, газда-Јевреме, те да вас као

(Шета узбуђен.) Мора да су већ близу. Може бити сасвим близу? (Гледа на прозор.) Не види се, а и да се види, шта имам од тога, кад немам ни речи написане, а они иду и тек што нису дошли.

ДАНИЦА (кад чује музику, истрчи из своје собе и оде на задњи прозор, па се наслони и гледа напоље). ИВКОВИЋ: Не помаже ту музика, већ разборита реч.

Ама, зар може то да буде да нико ништа не зна? Зар председник није објавио кроз прозор, као пре? СПИРА: Није! ЈЕВРЕМ: Како би било, Спиро брате, кад би тркнуо донде да видиш у чему је ствар?

И... не знам шта још вичу. ЈЕВРЕМ (Спири): Ама, па они ће сад овде под прозор, је ли? Доћи ће да ме поздраве, а ја треба да им одговорим! Је ли, Спиро? СПИРА: Па јест, такав је обичај...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге: Како су нас

Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ПО ВЕТРУ 253 ГДЕ СУ ОНИ ВЕТРОВИ 254 ВЕТАР И ПАПИРИЋ 255 ШУМА ПОД СНЕГОМ 256 ЗИМСКИ СУМРАК 257 КАП 258 ПЛАМИЧАК КРОЗ ПРОЗОР УЧИОНИЦЕ 259 ЗВЕЗДЕ 260 НОВЕМБАР 261 П.П.П.П.П.П.

Старац, не размишљајући, жестоко шутну И пуче плави прозор на цркви. Истрча црквењак: „Бог те убио! Тако матор, а полудио!

Оставила је поквашен веш, млаз по поду кривуда; Мршти се и крши руке, уздишући, И погледа кроз прозор, незнано куда... Нема хлеба, нема Цице, Па како да човек не изгуби живце!

Месец кроз прозор зраке разлива, Последњи у ноћи Жуња уснива. На Дорћолу, На Дунавском молу, Има један сат, И један интернат.

Више него Универзитет и највиши језички одбор Сам самцат, за месец дана, за језик учини Тодор. У касну ноћ светли прозор један једини Као светионик у аљкавој и неписменој средини.

ШТА РАДИ МИШ ПО КИШИ Сручи се пљусак иза куће, И небо пусти киши на вољу. Кроз прозор гледам како скакуће Пољски миш По пустом Пољу.

Можда се опире због нечистоће? У реду, рекох. Зграбих метлу, Очистих под. На сто: цвеће, воће. Отворих прозор небу, светлу. Блесну собица од чистоће: Свака ствар ко да прогледа на очи. Да л ће сад хтети? Неће? Хоће!

А кад је на прозор повирило сунце — Папира, на столу, више није било. А ветар лежаше, ко сломљено крило. ШУМА ПОД СНЕГОМ Шума

Вече је одвело поток, и сад чека Са исуканим ножем у шумарку. ПЛАМИЧАК КРОЗ ПРОЗОР УЧИОНИЦЕ Предвече, у учионици, пламичак шибице који Плану, у једној клупи, да се истом удвоји Онамо, над улицом:

Прозори чисти, бандере усправне као усклици: Вишња пази на уредност у својој малој улици... Кроз прозор постељину сваког јутра истреса, У сунце гледајући и тихо певајући; Што је у авиону стјуардеса, Што је домаћица у

и задржана даха Од поднева до вечери играју партију шаха, А мало даље — сатима и сатима — Један се налактио на прозор, други стоји на вратима! То и није град, већ нешто мимо, пре града, Нешто по страни, одувек, од некада.

и 1991. Измишљао сам их у свом приземном стану, у Деветнаестом кварту. Пролазници су ме поздрављали, кроз прозор; младе маме су дизале децу на раме, и објашњавале: — Гледај, ово је писац: он сад пише књигу...

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Кугла је била херметички затворена; имала је мали, добро причвршћен прозор од кварц-стакла који је могао да издржи огромне спољне притиске. Али прави успех Бибовог потхвата показао се 1934.

Седите сад удобно и посматрајте кроз овај прозор; можете и пушити.« »Ја сад откривам завесу са прозора да бисте могли посматрати мистерије океана. Гледајте!

»Гледајте сад ову горостасну ајкулу која нам се приближује и која изгледа да иде управо на наш прозор, гибајући лагано своје гломазно ваљкасто тело за које би се у рату могло помислити да је какав торпед.

Ако не промени правац, може бити свачега. Али... добро је; колос је ударио шиљатом њушком о прозор, али га није могао разбити, и променио је правац.

Обратите пажњу, јер ћете видети што никад нисте видели. Велика риба додирује њушком наш прозор. Али... ево је где бесно насрће на стакло на коме се огледа као на огледалу и по свој прилици мисли да је то каква

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати. Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.

Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања,

Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју. Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори. Ко зна докле би тако седела да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.

Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала. Да ли од јада, бола, или од среће и радости што је и то дочекала, да ето своју Софку

— Нано! Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више | плакала. Кроз плач, поче Софку да моли да јој не прилази, не пита је, и распитује се: — Иди, иди чедо!

те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.

који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак

Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек. Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и

Тада би ђипила. Унезверена изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо. — Магдо, видиш ли?

И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из

Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнео као и околни зидови. Доле из штале чуло се шуштање и поново преживање стоке, а из саме

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И да срцем нашим, к’о тамницом мрака, Бива светло просто због танкога зрака, Што кроз прозор тужног живота нам продре; И да свака речца што се тихо рекне У души нам страшно, стократно одјекне, Као звуци

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

приземној тамници; обје му ноге у гвожђу; крај њега крчаг воде и кора црна хљеба; свјетлост једва допираше кроз његов прозор. Трнци би га подилазили кад закврче гвоздени крачуни.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Кључ) 90 — Ја сам око без окца и заклопца; без мене је тама по свима собама? (Прозор) 91 — Јаше врабац мечку? (Катанац на ковчегу) 92 — Један језик све село превело?

(Књига) 105 — Насред куће змајево гнездо? (Огањ) 106 — Не једе а пије? (Сунђер) 107 — Ни у соби, ни на пољу? (Прозор) 108 — Обрнем га доле — пуно; обрнем га горе — празно? (Капа) 109 — Огањ гори, и у огњу човек стоји?

(Дим) 415 — Која ватра не пече? (Угашена) 416 — Које је море најшире и најплиће? (Роса) 417 — Ко кроз затворен прозор уђе у собу? (Светлост) 418 — Ко све језике на свету зна? (Одјек) 419 — Ко увече има последњу реч?

чувида — образина, маска чула — шута овца (овца без рогова) чурек — врста колача, сличан „милиброту“ џам — прозор џенем (џехенем) — пакао код муслимана џенет — рај код муслимана џигаиде — в.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

и упита је има ли ђе такијех ђевојака, а она му одговори да има напријед у оној гори једна кућа без врата а само један прозор на кући кроз који се улази и излази, и у тој кући да има така ђевојка, „ма” рече му „синко мој!

Сад — кућа врата нема а прозор високо — не може да се припне, док на један мах види ђе низ прозор некака жена спушта своје косе златне, те он притрчи

Сад — кућа врата нема а прозор високо — не може да се припне, док на један мах види ђе низ прозор некака жена спушта своје косе златне, те он притрчи и ухвати се за оне косе, те га извуче у кућу; кад ко је?

Она му се зачуди шта му је, а он јој рече да му се разбио сан, пак се дигне, стане | на прозор, па ону чудесну гору кад види, упита је: ,,Ма жено моја! кажи ми што она гора гори.

И он вративши се натраг привуче се полагано под црквени прозор еда би што чуо, а у цркви | побратими поделили све хајдучко благо и рухо и оружје, пак се најпосле око два новца

Дај моја два новца!” У томе онај што је био дужан опази хајдука под прозором, па брже боље руком кроз прозор те му зграби капу с главе, па је пружи побратиму: „Аратос ти два новца! Ево ти за два новца.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

АНЂЕЛКО: Кажеш, убица ушо преко крова? ИСЛЕДНИК: Од гараже. Па после уз олук, па на веранду. Па са веранде кроз прозор право у собу, па по тинтари са флашом вињака! Седам — осам — девет пута!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И не би пси. Биће ко залутао и прошао. Чује се тиха лупа оздо. СТОЈНА (се тргне, ослушне, отвори прозор, уплашено): Ко је? ГЛАС ТОМИН Отвори. Ја сам, Тома! (позна глас, зачуђено): Је ли млади газда?

(Себи): Што ли ће сад? ГЛАС ОЗДО (опоро): Отвори ваздан! СТОЈНА (затвори прозор): Сад, сад ћу. (Силази лево.) Пауза.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Прикојуче, уочи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам какво ће вриме.

— Даклен, опет сујма мора пасти на Стипана! — вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор. — А јест, душе ми, све како ти кажеш!

Пошто се сви обредише гледајући кроз прозор, вратише се да прегледају и остала три олтара, која бјеху похарана и оскврњена као и остали. У томе их затече подне.

Кувар и Бакоња отидоше на прозор. Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака. Наста гужвање и граја. Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до

Срдар нагло отвори прозор и одгурну трску, грдећи, па удари у смијех. Ни Тетка се не може уздржати од смијеха. Брне видећи да се прозор отвара,

Ни Тетка се не може уздржати од смијеха. Брне видећи да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем. Иако ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто забашури измисливши

Кад се Брни ријеч поврати, он се страшно наљути на Срдара што је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпом. Њеколико дана прије Мале госпојине јави се први дужник Брнин.

Шта... — Ево шта је. Слагâ сам вам да нисам пушија, али нећу више — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву собу. Брне је у страху посматрао синовца.

А ви уморни, господине? Путујете из далека? У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде.

“ Бијаше опет у свечаном руху као прије, осим што је обукла плетени вуњени гуњић. Бакоњу намах остави поуздање, отвори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ВИДИК Тај мали видик — што кроз прозор видим — И мене мотри с хиљаду очију. Гле: како гране издужују шију. (Ја им се смешим — хоћу да се свидим.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Понекад, обично после вечере, зове ме Аћим у своју собу. Кад би неко кроз прозор гледао, могао би само да. види: једна према другој клате се две браде. И ништа више.

— Не треба, остави ме. Кад рабаџије попију ракију, зови! Што сваки пут да те опомињем да ставиш чергу на прозор? Чик да избројиш колико сам пута заноћио овде?

Чик да избројиш колико сам пута заноћио овде? Механџија без речи замрачи прозор и врата за собом затвори опрезно, тихо, као да газда спава.

Спусти се на миндерлук поред прозора, поче да срче каву, пуши и, наборана чела, вири кроз прозор. у белом диму снега и ветра Мијат једна умирује угојене вранце што, њиштећи, туку копитама у санке, а јутро се

Од његовог даха замагли се прозор. Десетак година је прошло од тада. Постао је великошколац. ,,Вукашине, сада ти је време да постанеш радикал.

Запросио је, не питајући Ђорђа да ли му се допада. Уживао је, гледајући је кроз прозор, кад висока, боката а витка, лако као усправан вал заплови двориштем, испуни га свег, па су кућа и зграде и јасенови

Памти, тада кад је остао сам у његовој соби, онај страх је затиснуо прозоре, крцкале су греде, нешто је тупо лупило у прозор и одбило се, мислио је на Луку Дошљака што је имао да скапа у врбаку поред Мораве; онда је оно опет тупо лупило у

и одбило се, мислио је на Луку Дошљака што је имао да скапа у врбаку поред Мораве; онда је оно опет тупо лупило у прозор, видео је да је то ласта, и први пут је била ласта, пијукнула је разљућено и жалосно, а у великом огледалу с луком

Само је четку бацио кроз прозор и изашао на калдрму што се шаренела на сунцу. Требало је да разбије оно огледало, јер сада је сигуран да би му син

Ја сам краљу Милану рекао у очи све што мислим. Па ћу сад, некоме... — заћута. Гледао је кроз прозор. Можда по оваквом времену није ни могао да пође. Размекшало се и погосподило; зелен капут носи.

Не дам! — Ђорђе повиси глас и окрену лице оцу. Аћим стаде уз прозор: кроз ледено грање црне се јасенови. — Због тебе ће моја кућа да остане пуста — рече касније из осушене, грке дубине.

ишчекујући шумове њених босих ногу кад прилази кревету, затекла га је зора што се једва провукла кроз мали решеткаст прозор, видела Николине очи приковане за таваницу, па се као од стида сакрила у његову густу и дугу браду.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Само је у струји ваздуха, који је долазио кроз отворени прозор, треперила орошена паукова мрежа, а преко целог неба сјао златни траг водећи према крупној, усамљеној звезди на

Око ње је брујао град, али кроз прозор своје подрумске собе могла је да види само стопала пролазника у непрестаном покрету. »Куда ли иду? Шта траже?

А онда, наједном, као да је с неба пала, улете лопта кроз прозор. Дечак, који је трчао за њом, чучну и загледа се у дубину. — Па, овде има неког? — узвикну и стрча се низа степенице.

Али тек кад лето затабана двориштем, девојчица отвори прозор, стаде у страну да би птица могла да излети, и прошапута: — Лети, јадниче!

Мален је и светлокос, светлоок сав прозрачан. Погледај кроз прозор и видећеш га како скакуће од звезде до звезде, читаво небо обигра. А сад, спавај! Мораш бити здрав кад дође...

— Ко је још зраке ловио? Осмехну се старац и загледа кроз прозор. Као блистави, сребрни облак пловила је у ноћи крошња ораха, а испод ње титрале сенке.

Тако су мали свирачи морали да пробдију још једну ноћ, али кад сунце сину над језером, малена група поискака кроз прозор и поче да бежи.

Приређена би најраскошнија свадба. Сви су задивљено гледали у невесту. Само је невеста гледала кроз прозор као да неког чека. — Сад наш принц има принцезу! — рече царица срећно, али принц се ни овога пута не осмехну.

Трачнице му иду од једног краја собе до другог, а он тврди да ће, једнога дана, изаћи кроз прозор и прошетати се долинама и горама чак до мора. Ко је још то видео? — Ви ћете видети! — засветле возић очицама.

— Гледајте овога што излази кроз прозор! — кикотао се крпени пајац. — Гледајте воз којему расту крила! — превртао се преко главе, кревељио.

— Кад су ђубретари полили улице, мали воз излетео је кроз прозор и спустио се на шине великог воза у долини. Ако не верујеш, питај врапце: били су будни...

Ако не верујеш, питај врапце: били су будни... Дечаку се учини да сања, али прозор је био широм отворен, а трачнице малога воза празне. Играчке су у чуду трљале очи. Нико се више није смејао.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Једног дана, био је празник и није це радило, Узун Мирко је седео уз прозор према улици и смишљао како да побегне. Новаца вије имао, ни познанстава.

налазила при самом углу данашњих улица Вишњићеве и Браће Југовића, у дну Студентског трга, куцкао ноктом о застакљен прозор, сав задовољан под невидљивим, али моћним, али добрим небом, из којег је вејало, задовољван што, једва једном, не мора

чиста, била сва обложена белим муслином и застрвена скупоценим ћилимом и из ње се, опазио је Пирх, кроз низ ниских прозор чића пружао чудесан видик на дунав.

Наравно, добро је учинио. Погледао је кроз прозор: Дунав, остарела река, тихнуо је под светлостима јесењег поднева што су долазиле од Београда и Карабурме, и свет је

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и горе... Зато немој, драга, да те сан обрва!

На сваком лицу свето, сјајно нешто Сучући брке, стари сусјед вјешто Поч'о би причу из далеког доба. И докле прозор хладна дрма цича, Ми сваку ријеч гутамо нијеми; Срца нам дршћу у радосној треми, Све догод не би довршио чича...

Опрезно ћу тада по мразовом цвећу Куцнути на прозор. У првоме стра'у, К'о сад да те гледам, нећеш знати ко је, Кад из мрака чујеш моје „Бау! бау!

И снажна рука сеоскога уче Појави се на мах у тренутку томе, Придржа птицу, и прозор полако, Нечујно-тихо, затвори за њоме. И птице неста... птице моје миле! - Да л' има Бога и сред ноћне тмине? Тишина..

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Најбољи и најсигурнији начин да одговорите на постављено питање“. „Продужих своју цев и спроведох је кроз прозор првог спрата своје куће доле у двориште у чабар који је стајао на тлу дворишта и био напуњен водом.

Из сваког од тих крила, из оба њихова спрата, гледао је по један трокрилни прозор на квадратни вртић, оивичен тим крилима.

“ Пембертон оклеваше, али кад виде кроз прозор како Њутнове кочије пројурише улицом, а црвено униформисани вратар ковнице и њен плаво одевени служитељ кренуше у

душеком и јастуком, подешена тако да се у полулежећем положају може читати при дневном светлу које пада од позади кроз прозор, а десном руком узимати књиге са полице.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Али кад сам погледао кроз прозор и спазио велики жут крст на цркви, учвршћен на кугли исте боје, учини ми се: као да видим насмејана огромна уста над

старицом, пређосмо у његову собу у којој је, памтим одлично, жмиркало кандилце пред иконом арханђела Михаила. Прозор је био отворен и задах влажне земље и мокрог лишћа, она влажна свежина пуна мириса, са месечином иза кише, испуњавала

и тако, док су крцкале кокошије кости и задовољни супрузи нудили се вином, ми смо ћутећи слушали како киша пљуска у прозор и како ритмично лупа воз одмичући све даље и даље.

Да бих ипак све то заборавио устао сам и гледао кроз прозор. Киша више није падала, али мрак беше потпун. Тада се сетих да сад наилази месташце где се мој побратим венчао и би ми

Као да ми је срце било ишчупано... 3 Кад сам се пробудио, протегао и погледао кроз прозор воз је највећом брзином јурио моравском долином. Ја спустих расклиматано окно и ослоних се.

Занесен неисказаном лепотом овога јутра ја сам сатима гледао кроз прозор, заборављајући и на књиге које сам понео и на циљ мога пута и на све друго.

Још је било врло рано и светлост је кроз сасвим мали и четвртаст прозор, који је личио на апсански, улазила бојажљиво у земуницу, као да поштује умор официра коме је после тако тешке и

Као дете, кад сам се зором раздраган будио и отварао прозор мале, вртом опкољене родитељске куће, јурнула би, памтим, она окрепљујућа музика ствари, пуна неке снажне животне

— Господине, сад, ваљда, Вујановац? — обратих се некоме што је гледао кроз прозор у ходнику. — Једна постаја, али брзи не стаје, па Вујановац. — Хвала.

Воћњаци, усред којих се беласају кућице ретко осветљене. „Побратим ће бити на станици.“ Нагињем се кроз отворен прозор и бијен оштрим ветрићем, гледам унапред.

и прстењем и лутао некако мртво по плавим, исписаним таблицама растуреним на све стране, па се наједанпут омакао кроз прозор, на улицу којом је у очајном трку бежало једно псето, гоњено од човека што је и сам зверског нечег имао у покрету па

Гледам га још мало, па га остављам да шчепам своју ручну торбу. Спремим се да бежим. Па отварам прозор и зверам по улици. Град замро. Месец нестао. Лишће шушти, и негде далеко према црној шуми дрхти једина светиљка.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

ИВ Увијек кад на павиљону преко пута отворе или затворе један прозор, мојом собом прелети миш. И тај ме миш подсјети на једну свјетлосну игру из детињства.

С прозора се пружао поглед на уски заљев и луку. На округлом столићу уз прозор увијек је лежао доглед којим је стриц — ко би га знао зашто!

Негдје из велике даљине надолазило је нешто мутно и склупчано, пролијетало мимо мој притворен прозор, налијетало на крошње дрвећа и носило се с њима мрсећи им грање у муклој, мутној ноћи.

Бакица би изишла на прозор. Егидио би начас прекинуо, устао на ноге и с церемониозношћу поднапита човјека широким размахом шешира одао пошту баки.

Похитао бих на прозор према Егидијевом дворишту: Калпурнија је сједила на клупици под шипковим стабалцем, забачене главе, с танким

Мјесечина је обасјавала ту страну улице. Заклонио сам се у сјену капије преко пута. Уз прозор, у наслоњачу, сједило је женско створење без година, огромне водене главе, с кратким жућкастим коврчицама.

Читаве ноћи нисам прилегао. Неколико пута повирио сам на прозор према уличици. Егидијев кућерак био је замрачен. Све је спавало.

XXXИВ Данас је небо освануло застрто. Тек средином јутра појавило се сунце и довабило ме на прозор, као гуштера. Прекинуо сам писање и стајао иза стакла гледајући у уски простор с насадима између два павиљона.

Довели су му дјечака на превијање ране. Пришуљао сам се на прозор канцеларије и кроз решетке, вирио унутра. Клечао је испирајући хиперманганом рану на дјечаковој нози.

Чекао сам једну њену ријеч. Она је већ давно прекинула вјежбање и шутке гледала кроз прозор. А што сам заправо чекао? Ваљда неко извињење? — Па ипак, можда се исплати бити дилетант!

Проговоримо по коју ријеч, али сасвим формално, о практичноме. Хоћете ли да отворимо прозор, да затворимо прозор. Звонце је над мојим креветом, па морам да га упи там кад ми се учини да би желио дозвати

Проговоримо по коју ријеч, али сасвим формално, о практичноме. Хоћете ли да отворимо прозор, да затворимо прозор. Звонце је над мојим креветом, па морам да га упи там кад ми се учини да би желио дозвати болничарку.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити. Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.

— до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од

— »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од половине. То знам добро, запазио сам толико пута...

— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.

Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор. У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани.

Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке. Прозор се лагано и опрезно отвори.

Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца. Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.

Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур. Погледавши на улицу он се почеша по

На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пенџерлијом.

да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.

Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље ?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. — Ене де, одкуд ти то?..

Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше. Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. — Ко је то?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Она му се зачуди шта му је, а он јој рече да му се разбио сан, пак се дигне, стане на прозор, па ону чудесну гору кад види, упита је: — Ма, жено моја, кажи ми што она гора гори.

дана изиђе царевић на прошетњу крај мора, иза једне шуме, кад наједном али ти иде по мору брод и на броду отворен прозор, а на прозору цура. Док он њу види, одмах се у њу заљуби и заволи је тако да се одмах разболио.

Док се најпосле не нађе један те рече да ће он ићи. И он, вративши се натраг, привуче се полагано под црквени прозор еда би што чуо, а у цркви побратими поделили све хајдучко благо и рухо и оружје, пак се најпосле око два новца свадили

Дај моја два новца!“ У томе онај што је био дужан опази хајдука под прозором, па брже-боље руком кроз прозор те му зграби капу с главе, па је пружи побратиму: — Аратос ти два новца! Ево ти за два новца.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Устао сам рано, преко обичаја; Отворио прозор. Изгледаше као У природи да је било окршаја Неког грозног, страшног. Ваздух мокар пао. Неба нигде нема.

ПРОМЕНАДА Кроз отворен прозор, несташан и мио, На завесу ветрић невидљиви слеће, И њоме се игра безбрижан и чио; Ноћ на пољу лежи, мир се по њој

ПЛАВЕ МИСЛИ О што си, зашто занела се тако? Зар не чу ветар да о прозор бије, С њим моја слутња, моја чежња, нада, Страх у даљини? Знадох да си млада, И тако лепа.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

То је немогуће, помислих у себи, гледајући кроз прозор купеа како се универзитетске зграде лагано губе у даљини и када ми, у исто време, постаде јасно да ме овај воз води

Казао је тачно оно што сам осећао гледајући кроз прозор вагона који ме је водио у Будимпешту. Изгледало је да се све лагано креће, као неко коме су одбројани дани.

По народном веровању у Идвору, када се деси да се дете тако касно роди, мора се, да би дуго живело, дати кроз прозор првој особи која прође поред куће, која ће однети дете у цркву и одмах га крстили.

Казао је тачно оно што сам осећао гледајући кроз прозор вагона који ме је водио у Будимпешту. Изгледало је да се све лагано креће, као неко коме су одбројани дани.

По народном веровању у Идвору, када се деси да се дете тако касно роди, мора се, да би дуго живело, дати кроз прозор првој особи која прође поред куће, која ће однети дете у цркву и одмах га крстили.

Он је скоро сваки дан, око подне, излазио на прозор да би посматрао гарду како одлази на своју свакодневну дужност. Гардисти су почасним војничким поздравом поздрављали

Ћипико, Иво - Приповетке

Часом погледа у њих а часом напоље, и сјети се па нареди службеници да људима вино донесе. Гледајући кроз прозор у залазак сунца и на морску пучину ускога затона, у чијем се мору љуљушкају бродице и огледају сеоске куће, некако

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Старо канабе, две фотеље и неколико простих, трпезаријских столица. Троја врата. у дну, десно и лево и један прозор десно.

ЖИВКА: А гризе ме нестрпљење, не могу просто да издржим. И где је молим те сад онај твој, што не долази? (Одлази на прозор.) Забио се извесно у кафану, а што ми овде горимо на жеравици, то се њега не тиче. (Нервозно шета и крши прсте.

ЧЕДА: Ја мислим да би то добро било... (Погледа на прозор.) Али доцкан је, сасвим је доцкан! РИСТА (преплашен): Зашто, брате? ЧЕДА: Ево га, сад баш уђе у кућу.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

111 Штавише, пажљиво читање показује да су кућни прозор и дворишна капија једине две границе са којих јунакиња, припадајући унутарњем, гледа на спољни свет.

малочас зауставили, кад на улици Тодора са женама „губи се испред Софкиних очију”, а „Софка остаје и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања,

Нагнута горњом половином кроз прозор, Софка се у исти мах налази и у спољњем и у унутарњем (собном) простору. А на том прелазу, тачно понад њене главе,

видети место њега сенку његову поред себе, и то у предвечерје и у полутами, а исто тако и на своју сенку гледати, кроз прозор, како се ломи у речноме протицању.

Стога улази у Исаковичеву собу, видно узбуђена и са раскалашним осмехом, „као случајно” нагиње се кроз прозор, „као случајно” испада јој накит, па захтева да се и он, поред ње, кроз узан прозор нагне не би ли доле у трави

„као случајно” нагиње се кроз прозор, „као случајно” испада јој накит, па захтева да се и он, поред ње, кроз узан прозор нагне не би ли доле у трави угледао накит: „Била је потпуна тишина.

Поготово у часу када Дафина, уза све остало, кроз прозор протура руку да би „својим телом наслутила” оно што се напољу збива.

Краков, Станислав - КРИЛА

Потом се окрете на страну, но још је дуго слушао испрекидани кашаљ једнога стражара. ИИ У ЛОГОРУ Прозор од хартије бледео је и постајао видљив. Човек је протегао пробуђено тело. Било је урањено и маљаво.

Једна сирена је пиштала негде далеко у ноћи. Душко је био будан и хтео је да мисли на бароницу, али се кроз прозор видела једна нагнута грана, и она му је мењала мисли. Под сваким дрветом је по неко погинуо. Чак и кувар Цоња.

Све су их бацили у јаругу. Рус сад кркља и јечи. — Ипак Казимир има право. Зашто да слични сличне убијају? Прозор који је дотле био затворен као да се отворио. Неко га је прекорачио и ушао у собу. Очи се Душкове рашириле.

Лице му је потамнело. Две постеље биле су беле и празне. Сутра су требале да приме рањенике. Прозор је био затворен и никога у соби није било. Душко је дрхтао и даље. Срце му је ситно, плашљиво лупало. — Он је, он је.

Настала је поново над градом тишина. Пробуђени су поново поспали. Само је у лекарској вили светлео један прозор. Био је још будан, и чуо како тихо шкрипи песак у парку. Кораци су били лаки и све ближи. Он је познавао те ко раке.

Душко се извио и исправио. По поду је била испљускана вода, а по столицама њино бачено одело. Кроз прозор се видео кров срушене џамије, Душко је гледао жену, и смешкао се јер је била лепа. Почео је будити пољупцима. — Биби..

Петровић, Растко - АФРИКА

Понеке, с поквареним зеницама, чак и познам. Враћајући се, чујемо ларму у једној од колиба. Кроз прозор се виде црни парови да играју. Идемо иза куће и сакривени у ноћи гледамо кроз прозор.

Кроз прозор се виде црни парови да играју. Идемо иза куће и сакривени у ноћи гледамо кроз прозор. Ту су све оне Бауле које дању раде за белце или код белаца; шофери, дућанџије; поштари и њихове девојке и жене.

Пролазимо кроз она десно и одмах смо у новом ходничићу, са чијег дна прозор пропушта кроз решетке опојно плавило неба и Океана.

Једина разонода, раштимовани грамофон, гледање кроз прозор на таласе и игра доле у кабини са Бубуом. Ручкови и вечере дочекују се са лармом.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Да је ноћу видим бих од ње у свијет бјежао! ПРВИ ТУРЧИН (гледа кроз прозор): Та то је она ноћашња вјештица те нам издаде хајдуке... Баш никоја друга до она!... ДРУГИ ТУРЧИН: Ено је ђе долази!

ПРВИ ТУРЧИН: Љепше, вјере ми!... ТРЕЋИ ТУРЧИН (гледа најпре кроз прозор, а после се окрене баби): А би ли, бабо, што ’но кажу, и мртва сина могла познати? СТАНА: Куку! Зар мртва?...

Где ми је син? О, каж’те, људи, јадној матери!... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Наслони се, бако, мало на прозор па одунда гледај горе, тамо Стамбол-капији! СТАНА (уздахне, а после се, дршћући, приближује прозору): О, грозно!

Довела бих ти кћер!... СУЛЕЈМАН: А је ли доста реч? Син ти до данас није погинô... СТАНА (показује кроз прозор на бедеме): Још ово гробље — тврде бедеме — Онаки цветак није китио Кô што је дивна глава његова! Само погледај!...

Откуд жеље те Што се у мојој души стварају, До лудила ме, чисто, заносећ?... (Гледа кроз прозор.) Сирота жена! Једнако љуби уста блеђана Потпори мртвој туђе старости!... Сад јој баш Ћерим нешто шапће...

Потмулу јеку гласа његова Кô терет неки носе ветрови На слабо уво удаљеноме. КОЛЕБАН (гледа кроз прозор): Још са њим иду тројица. ХАСАН: То није досад чинио! КОЛЕБАН: Нешто се данас друкче сетио.

Колебан је међу њима, а као да се упутише баш овамо. (Гледа кроз прозор.) Ено их, погледај!... А лепо се на ономе вису виде, могао би их човек бројати...

) Ено их, погледај!... А лепо се на ономе вису виде, могао би их човек бројати... ГЛАВАШ (гледа кроз прозор): Овамо иду!.. Ено, засташе!... Кô да се деле у две гомиле?

Збогом, Станоје!... (Скаче кроз прозор.) ГЛАВАШ: Ја ћу на врата — Тако пристоји бившем војводи Што је у борби дане провео, Да се на прагу своје колибе У

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У целом је дому владала мртва тишина, само се у авлији чуло одмерено корачање стражара. Отворим прозор И погледам напоље у ноћ. Хоћ није била месечна али је доста видна.

Стражар рече: »На твоју се главу свршило, рђо главата!« Ја затворим прозор и прућим се на диван; спопадоше ме сетне мисли.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— То „Дижи шаторе!“ — подсећа ме као кад би неко усред ноћи лупио на прозор и викнуо: „Гори кућа!“ — Разуме се, ми смо се навикли. Али су људи заиста били уморни...

Луд је он кад се напије... — Коста је још гори. — Радослав се диже и скиде блузу. — Да се раскомотим. Отворио бих прозор, али ући ће нам комарци. — Причекај... Сад ће и они отићи. Мало затим вратио се Бора. Корачао је несигурно.

— Сасвим. Свака ваша радост је задовољство за мене. Она је нервозно ломила палидрвца и гледала мутним очима кроз прозор. Нене танке ноздрве лако су се шириле као израз неке тешке душевне борбе.

А њих нема. Свет је улазио. Само њих није било... Окретао сам се усплахирено и гледао кроз прозор на улицу. Тома се узнемирио због мене, те замоли једног друга, пешачког потпоручника, да унесе и наше ствари у вагон.

Ја нисам ни обраћао пажњу шта он говори, већ сам стајао наслоњен уз прозор. Њих двојица дохватили су ме под руке и привели до врата. Тада ми сену мисао... да подметнем стопало под точак вагона.

Скочио сам и полетео вратима. Нечије снажне руке шчепале су ме и свалиле на седиште. Тома је отворио прозор. Очајно сам испружио руке према Арлети, која је трчала поред вагона. Из очију су јој текле сузе.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

престану петли певат И лајати будни паси, На по пута месец буде, Крсна сенка равна крсту, Подунуће вихор ветар, Прозор ће ти отворити, Жижак ће ти угасити, А ја ћу ти јавити се.

Подунуо вихор ветар, Отворио стаклен прозор, Угасио огањ жишка, И у среди собе мале Стоји оно Сабља-момче У мртвачком огрталу.

Сјутрадан испред подне ја изиђем пред манастир и ондје станем с њеким, у томе он отворивши прозор промоли главу из собе и смијешећи се запита ме шта оно ја кажем да чине хајдуци кад чују кукавицу гдје кука.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ПРВИ ДЕО ПРВА ПОЈАВА У кнежевоме двору Јелисавета гледа кроз прозор. ЈЕЛИСАВЕТА: Не, то није моја Венеција, Невеста сјајна мора зеленог; А то што гледим, тамо далеко — Те

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

пакост, злоба паче — чак, штавише паша — титула високих достојанственика и војника пезевенк — покварењак пенџер — прозор пећанка — мала пушка израђена у Пећи пинта — „стринска мера за течност; политрењак“ пландиште — хладовито место где

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир. Чудан и чисто нем мир.

Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У Каставштини, уочи Ивањдана, девојка, мислећи на некога младића, откине лист са смокве и метне га на прозор: ако сутрадан ујутру перо буде свеже и зелено, то значи да је младић воли, а ако је увело, онда не (ЗНЖОЈС, 39, 1957,

Ћипико, Иво - Пауци

а жељну љубити... премишљаше, осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, у хитњи, винограде, поља и дрвета... А жељезница с тутњавом јури ка његовоме крају...

Напољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује. У читању прекиде га листоноша; у хитњи предаде му јутрошњу пошту: новине, трговачка и

наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледа даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.

од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.

Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.

И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. Иво наново наточи и сит се напије. Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, про,ъетну ноћ. * Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.

Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор. Она би дошла и намјестила би се поред њега.

Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче”, и јагме се око раштрканих пуцета. Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. Није друге, мора и насилу да изиђе. Он пође к мору.

Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу. Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли.

Уто и Јуре приђе к њима. Сви остадоше на ногама. Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо.

Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ... Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога

По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Нико није дошао на прозор. Дошле су кишне капље распршене у фијукању ветра. Стојим бос у леденој барици накупљеној између клизавих облутака,

'“ Гледам напоље кроз уски прозор. Млако подневно сунце отопило је већ снег по крововима и са стреја шљапкају крупне капи.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

То је палата Мађарске академије наука. Ја је гледам као драгог познаника. Ено, оно је прозор код којега сам данима седео и, гледајући на плави Дунав и поносни Будим, писао моје прво научно дело.

Други украс моје собе је велики романски двоструки прозор кроз који се - иако се његова окна перу у најизванреднијим приликама отвара диван видик на Дунав и преко њега.

Тако видим, кроз тај варошки прозор, како годишња доба пролазе једно за другим. Вечером, кад ме сутон, слаба електрична струја, умор, или други који

језика, нарочито кад ти мисли беже на другу страну; моје су летеле без престанка ка поносној лепотици коју сам кроз прозор мога купеа сагледао. Растрешен и расејан, ипак сам успео да добро свршим посао који ми је био поверен.

Ређају се џамије, тргови, попречне улице, а кроз једну од ових вирну, као, кроз прозор, Мраморно Море, плаво као небо. Наша кола лете, тако ми се чини.

То сам и радио. Са димом дувана и мирисом каве излетеше кроз отворени прозор стид, очајање и бес. Ја осетих како ми крв струји живље по жилама, мисли буде у мозгу, а самопоуздање у срцу.

Кеплер отвори махинално прозор. Свеж ваздух покуља у собу, царски дворац на Храдшину светлуцао се у сунчевим зрацима. Али га Кеплер и не примети,

Сва лепота природе коју сада уживам дар је Сунчев. Све боје које трепере кроз овај прозор само су одсјај Сунчеве светлости. И ове јеле, и оне стене, снег, па и само небо, све су то тамна тела!

Сунчеви зраци провлаче се косо кроз овај прозор овде у зиду, и гасе се; у наше одељење улази најчаробнија ноћ. Ко би смео да ову лепоту расплаши електричном

Станковић, Борисав - ТАШАНА

стану да му говоре и не дају да узме тебе, он, ако је тога дана још и тебе видео гдегод, на каквој капији, кроз какав прозор, он се онда од дерта запије, и дубоко у ноћ дође кући.

МИРОН (уплашено): Од кога? (Досећајући се): Ама да те ко не плаши? Да ти ко ноћу не досађује, или штогод кроз прозор не убацује или чак можда покушава да и сам код тебе уђе?...

Ох, дедо! (Прилази прозору): И то није један дан, месец и година, већ цео век никако не смем прозор да отворим да се не би завеса више помакла, већ да исто онако стоји како је стајала, док је он био жив...

МИРОН Како да не смеш? Зашто да не смеш више прозор да отвориш и завесу помакнеш, да Божји дан и сунце и светлост уђе. То бар није ништа.

То бар није ништа. ТАШАНА Не смем, јер кад се широм прозор отвори, онда ће свет: Како? Ето! Удовица већ отвара пенџере, већ хоће да гледа у свет, већ хоће на кога да намигује!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Паула поцрвенела. — О, Господе, морам и да се прекрстим. Ма јеси ли ти икада видела да се тај прозор изјутра зацрвени? — Нисам. — Па који се онда зацрвени? Сигурно онај други, кад их више и нема. — Паула ћути.

Сигурно онај други, кад их више и нема. — Паула ћути. — Што си се сплела? Де, реци ми лепо да кроз овај прозор видиш свако јутро сунце. — Не видим. — Госпа Нола, опрезно застаде.

који би имали нешто на брзу руку да сврше с гос-Тошом, куцали би штапом о шипке ограде, а гос-Тоша би сам отварао прозор и јављао се. На једном прозору се гвожђе много раздрмало али није оправљано.

— Каже ти Нана: певај и свирај, сине, волим кад си уз песму и свирку весео — предаје Јулица кроз прозор. Срба заузима позу свирача под прозором, пољуби тамбурицу, и по тамбурици и окинутом једном звеку посла пољубац Јулици.

Пролазници застају, а госпођице то и хоће. Прозор врло низак и лети отворен. Виде се двоје младих леђа, на њима прекрштени амови од једнаких, свеже упегланих кокетних

Госпа Нола испи чашу хладне воде. Као увек кад је узбуђена, госпа Нола, после чаше воде, отвори један прозор широм, и загледа се у даљину. — Тако, то добро чини. Одмах сам јача, и не бојим се више ничега.

— Настаде, као увек у такве часове, тајац. Госпа Нола поцрвене нагло, обриса зној с чела, дохвати чашу воде и рашири прозор широм. — Дакле опет новац! И докле само то! — Па одједном плану с презиром и са срџбом.

Влаовић онда тек плану. — А, тако велиш! Е, онда да знаш да ћу кроз прозор ујахати у ону забарикадирану кућу, и да ћу истерати на среду оног твог слепог миша!... За вас је син, срам вас било!

— па дохватио огледало које је једнако држао крај себе. Одједаред се узбудио, закашљао, тражио да се отвори прозор и да му се да прашак за умирење.

Сама. — Куд ли је пошла без мужа!... гле, куд је потегла! Ју, кћери, отвори прозор, превичи јој некако да ће тамо оставити штифлетне у блату. — Хода Енглескиња по градићу као по својој кући.

Из апотеке је Павлова жена једва изашла, толико се света међутим скупило пред вратима. Апотекарица је вирила кроз прозор: — Елегантна! Налик на мој костим од резеда свиле. Баш ћу и ја тако дати мало подићи појас.

ми смо сасвим близу акана... Пре смо становали врата до врата са баба-Јоком и њеним малим унуцима, а сад прозор до прозора са апсеницима. — Мија се маторо засмеја.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

како дође у село, метне свилен пруслук на себе, углади косу, узме бич у руку и звиждући пође сокаком, на сваки прозор завиривајући тко тамо седи. Случајно опази Роксанду и сасвим се восхити лепотом њеном.

Сад им служитељи беду представе и особито сушчество. Началник отвори лагано прозор и опази Романа гди, закосњенијем зар непријатеља поткрепљен, с већим мужеством сопернике позива, претећи да ће им

Началник затвори прозор, и сад се совештавати почну шта ће чинити. Борити се, то њиово није, и после дугог разговора и про ет цонтра

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Једном сам опет, кад сам остао сам у соби, бацио кроз отворен прозор саксију са цвећем, једне маказе, једно везено јастуче и мајкин курјук, који умеће у косу, те, радознао да видим где

и мајкин курјук, који умеће у косу, те, радознао да видим где леже ти предмети, нагао се па и сам стрмекнуо кроз прозор на улицу. Могла би се чак направити и статистика тих мојих подвига.

супу себи у крило; три пута сам упадао у казан у коме је била спремљена вода за прање рубља; једанпут сам испао кроз прозор; једанпут турио сестри прст у око; два пута сам пао низ степенице са горњег спрата и откотрљао се на доњи.

при тучама, да употребљава ногу место руке, да са извесном лакоћом прескаче школске клупе, искаче и ускаче кроз прозор, да се преврће преко столица, тако да ти је све изгледало као да би му требало метнути ланац око врата.

реконструисана би отприлике гласила: Поранила госпођа Аница У недељу прије јарка сунца, На кући је отворила прозор, На прозор се млада истурила, Главом шета и лево и десно, Очекује Пају секретара, Јер ће туда у Начелство проћи.

би отприлике гласила: Поранила госпођа Аница У недељу прије јарка сунца, На кући је отворила прозор, На прозор се млада истурила, Главом шета и лево и десно, Очекује Пају секретара, Јер ће туда у Начелство проћи.

је то прекрасна панорама када се из усамљености посматра свет кроз такво једно стакло на догледу као што је апсански прозор!

А овај доглед, тамнички прозор, има и ону другу познату особину истинскога догледа. Кад гледаш кроз мало стакло на велико, онда се предмет који

Тај је експерименат необично занимљив и даје се необично лепо извести баш кроз доглед који представља апсански прозор.

А то и једно и друго стакло тамнички је прозор пре но ма како усавршени амерички доглед. ВОЈСКА Човеку двапут у животу узимају меру дужине и ширине тела; једанпут

У војсци се научиш дисциплини и безусловној послушности према команди, а у тамници се научиш да кроз прозор, иза решетака, посматраш живот, али ти да не учествујеш у њему.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Прво уђе Ђуро. Указа се пространа соба, полумрачна, јер је ову собу осветљавао мали прозор четвртастог облика, колико да човек промоли главу и да га заклони својим раменима. — Тунгатјета! — ослови неког Ђуро.

Били смо надахнути младошћу. Носили смо бујне косе и разбарушене кравате. Кроз отворен прозор наше собе допирао је мирис трешњина цвета, а ми смо певали: Вы жертвою пали в борьбе роковой за честь и свободу

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Кад војник крепки у реку ујаше, Закуцаће на прозор тад неки смело: Одшкрини да само протне руку Па помилује дојку и грло бело: И зарије се у тебе сав без бола.

Ударом огромне љубави пробих прозор на зиду у правцу ње; и уморан се насмеших на дом јој убави - Растко, колико је светла та линија од тебе сад до ње!

се удубих у тај призор; Када и на последњи јој одблес духом бих у одговору, Подне већ беше прошло, ја још гледах кроз прозор: Зраци су ми дубоко продирали у лице, Онесвестих се тад опет, на бучни, зли ток улице.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Више, све више пењао се Месец. Нежно, све нежније шумела је шкољка. А ујутро, сунце провире кроз прозор и виде како наслоњени једно на друго спавају дечак и шкољка. Иза склопљених очију пловио им је сјај бисернога зрна.

Понекад, у зору и у сутон људи су га видели како се спушта тако ниско да је изгледао као да завирује кроз прозор. Ко зна: можда је тако и било, можда се људима само причинило.

Али, никако јој није успевало да их сакупи: нека су међу даске у поду западала, друге је струја ваздуха односила кроз прозор. Утом, заплака у дворишту мали син.

Читав дан и сву ноћ се дечак смешио, а када зора закуца на прозор и сан превари рибара Луку — истрча Маријан на обалу и загледа се у пругу месечине на води.

Очистићу болничко двориште, да би болесници могли да отворе прозор.. — Жена још и не изговори до краја свој предлог, а метлица се подиже увис и крете к њој.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

На сваком лицу свето, сјајно нешто. Сучући брке, стари сусјед вјешто Почô би причу из далеког доба. И докле прозор хладна дрма цича, Ми сваку ријеч гутамо нијеми; Срца нам дршћу у радосној треми Све догод не би довршио чича.

Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и горе... Зато немој, драга, да те сан обрва!

И сенке без броја Сокаком грну, и свака куца ми Руком у прозор, како прође која... Ти не знаш... Твоју ноћ светле драгуљи, Докле из таме све у окна моја Кô слепо око позни месец

Ово је крлетка топла душе моје; Кроз њен мали прозор она лети, поје, И сјај златни пије из небеских купа. 1912. ЛУЦИФЕР Силан и голем у ноћ лети, хрли, Кô да га

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

виђе танана невјеста да јој молба више не помаже, тад се моли Раду неимару: „Богом брате, Раде неимаре, остави ми прозор на дојкама, истури ми моје б'јеле дојке: каде дође мој нејаки Јово, каде дође, да подоји дојке!

“ То је Раде за братство примио, — остави јој прозор на дојкама, па јој дојке упоље истури: каде дође нејаки Јоване, каде дође, да подоји дојке.

Опет тужна Рада дозивала: „Богом брате, Раде неимаре, остави ми прозор на очима, да ја гледам ка бијелу двору кад ће мене Јова доносити и ка двору опет односити“.

И то Раде за братство примио, остави јој прозор на очима, те да гледа ка бијелу двору каде ће јој Јова доносити и ка двору опет односити.

Кад то виђе господа латинска, уватише војводу Милоша, бацише га на дно у тамницу. Често Милош кроз прозор погледа, не би л' могô кога угледати; ал' угледа Косту Циганина, па га поче богом братимити: „Богом брате, Коста

“ пашалук — област пашина пашеног — муж женине сестре пексијански — нечист, незнабожачки пенџер — прозор перишан — сребрн накит перни буздован — буздован који има пера перчин — прамен дуге косе пуштен низ леђа (носили га

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

трена сјети се Јованчета и онога незаборавног дана кад је тај храбри дјечак пред самим учитељевим носом искочио кроз прозор и побјегао. Да, да, побјегао!

Да, да, побјегао! — А како би тек било да ја, дјевојчица, и то још најмлађа у разреду, скокнем кроз прозор? Ала би то била прича! Луња поново баци један брз поглед на учитеља. Сад јој се више није чинио као планина.

— Како да није? — зину Николица. — Па читав четврти разред зна да је он побјегао кроз прозор прије него га је учитељ и такао прутом. Стриц избуљи очи и од чуда забаци шешир на потиљак.

га пријекорно погледа и тужно рече: — Због вас ја сам по разреду све порушила, наљутила учитеља и онда искочила кроз прозор, а ви сад тако. Кад кажете да се ћути, ја ћу ћутати, па макар ми у њедра ставили миша.

XВИИ Послије онога Луњиног наваљивања да добије батине и њезиног неочекиваног бјекства кроз прозор, учитељ Паприка сасвим се прозлио.

— Аха, и ти ли си као она јогунаста дјевојчица: тобож хоћеш батине, а овамо гледаш како ћеш стругнути кроз прозор. Стани, сад ћеш добити и за прозор и за скакање.

Стани, сад ћеш добити и за прозор и за скакање. Зафијукао би прут, дигла се прашина и одјекнула дрека бијенога, а мрачни чича већ је мјеркао нову жртву.

— Ти си нешто друго. Ја сам се тебе помало бојала. Сјећаш ли се како си оно некада скочио кроз школски прозор? Нико се никад то није усудио. — Па тако си и ти урадила.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор у страну. Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. Паша већ унемирен.

а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију.

превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нека она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ... Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.

Паригушица!“ Сви се тргоше, погледаше на прозор. Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.