Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Видело се да о нечем озбиљски премишља. Затим је устао и, наслонивши чело на гвоздене шипке од прозора, дуго је гледао облачно новембарско небо, из којега је ситна и хладна кишица на земљу падала.
А кад са прозора једно бледо, врло бледо лице молећим гласом повика: — Људи, помагајте! — онда не беше више премишљања.
Туда су често пролазили Маџари. Мој отац их није могао гледати, обрнуо је главу од прозора и гледаше у једну стару зарђану пушку; песница му беше стиснута, а чудна ватра севаше из очију његових; а после му је
сузе су говориле... Већ се смркавало, кад се тетка од прозора диже да промени место. Узе столицу, мету је до очеве постеље, наже главу на његов јастук и тихо јецаше: „Сад немам
се молитва отпочела, ја се кроз густо шибље, што је окружавало манастирску зграду, довучем до изнад самих калуђерских прозора. Оданде сам могао целу авлију, а и унутрашњост ћелије неопажен прегледати.
У среди оџаклија, али на њој не беше прозора. Осветљење је долазило или кроз отворена врата, или од ватре, која је непрестано на огњишту горела.
Жалостиво је та кућа изгледала: наместо прозора беху неке рупице хартијом излепљене, а по хартији уметути црепићи од стаклета, кроз које се могло, као кроз неку
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПИЈАЦА 137 РИБАРНИЦА 139 ЛАЊСКИ СНЕГ 140 ПИТАЛИЦА МЕЂУ КАВЕЗИМА 142 КОШАВА 145 ВАГА ВУКА КАРАЏИЋА 147 ПОГЛЕД КРОЗ ТРИ ПРОЗОРА 149 УПОРИШНА ТАЧКА 153 ИВ 154 ЧИТАЛАЦ НА РАЈЦУ 155 МИКЕНА 156 ЧИТАЈУЋИ СРПСКОХРВАТСКУ ЛЕКСИКУ РИБАРСТВА ВЕЛИМИРА
Само је градски затвор (с чијег бих прозора, кад бих се попео себи на рамена, видео можда пијацу с мало снега) остао оно што је и био: затвор, једина чврста,
Вук Караџић на сто, на други тас, мастионицу ставља као тег. ПОГЛЕД КРОЗ ТРИ ПРОЗОРА И рат, и смрт, све ћу заборавити! Али никад нећу заборавити дан кад су дошли ослободиоци!
На кући нигде црепа ни прозора, у кући ничег, ни столице, ни лонца: оно што нису опљачкали војници разградили су и разнели сељаци!
Обувам хладне цокуле, ложим ватру, сечем у тигањ три режња сланине, поред прозора опет промиче снег, сланина почиње да цврчи, разбијам јаје, Собом прелећу сенке чавки, сечем хлеб, и радујем се
сребрњака није сир, Нит је проја без пепела проја, Нит је слатка сланина без чена белог лука и без снега до прозора!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Јесмо све, дваест кола равно — одговори Витомир и прихвати се руком за оно крило прозора што га већ ћир Трпко одшкринуо. — Е добро, брате, добро! — А паре, ћир-Трпко?
— рећи ће полако Тиосав токорсе и он уплашено. — Да не погибе ко? — одговори Витомир и повуче себи крило прозора. — 'А'де, 'а'де, брате, оћу да спавам. — Дај ти нама паре па спавај! — одговори Тиосав.
— додаде Витомир. — Их, их! — учини ћир Трпко, па стаде шушкати по соби док нађе паре; одброји им према ведрини крај прозора, а све дршће. Даде им и, брже-боље притвори прозор. Већ је близу подне.
Неки, опет, Енглез видео је у оближњој кући с прозора како се један човек хоће да убије: натегне пиштољ себи у прси, па врати, не сме да скреше.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У ушима ми је зујало. Нисам умео ништа да мислим. Уједанпут шкљоцну брава. Моје мајке неста са прозора. Ја претрнух. Врата се од велике собе отворише. На прагу стајаше он, мој отац!
Капетан седе на дугачку клупу крај прозора и поче читати врло замрљано писмо. Благоје склони најпре ону столицу, псујући „што ће ово чудо овде”, седе после према
Опет пламте куће и по улицама леже нагрђене лешине... Тек око поноћи он се извали на клупу крај прозора, бацивши најпре још један поглед на лампу која све слабије светљаше и све грђе смрдијаше, и на Благоја који хркаше
Поп изиђе на капију; у селу је још све било мирно, само гдјегдје што шкрипне ђерам, или лупне капак од прозора, Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала. — Добро јутро, куме, и благослови!
Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи унутра. У тај пар цио један крај шљемена паде покрај прозора и дохвати кућу и са те стране, те му запријечи повратак. дим се сави. Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.
Она климну главом. Дакле помирили смо се. Ама да л' се ја варам, ил' се она збиља радује? После ручка она села код прозора и преврће Л'хіѕтоіре д'ун паyѕан — Ерцкманн-Цхатриан.12 Ја стао више ње. — Лепо време — рекох ја уздржавајући смех.
Она климну главом. Ја дођох до прозора и гледах је са стране. Боже! Она је то опазила. Баци једанпут-двапут поглед на ме ништа не говорећи.
Морао бих викати да би и полиција дошла. Ја устах од стола и стах крај прозора. И други поустајаше. Сви ћуташе. Баба изиђе плашљиво из собе носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку. Лепа, велика кућа, а на њој ни крајцаре дуга. Пет прозора са сокака, а прозори пуни цвећа, а међу цвећем два кавеза са канаринкама.
И овога другог попа истераше у авлију да пуши. Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спириног прозора и дунуо једанаест пута у рог и огласио већ скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахата, подиже гђа Сида главу
— Уф, уф! Куд сам сад овако пристала!!! — Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи! Ха, ха! Та изгубићете сукњу насред пута! О, жено, бог те вид’о!!
Јула је у ћошку плакала, потоком лила сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора, и гледала без икаквог интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да
»Сав ми је зелен, — говорила би гђа Сида кад би год прошла крај прозора. — Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледа
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Око Окружне Команде, где иза прозора ужурбано промичу официрске еполете, налазе се честе омање групе и људи нерадо и обазриво прилазе да се обавесте.
И баш ту, према мосту, Јуришић, изгажен, изгужван, измрцварен успе да се измигољи и дође до отвореног прозора. Једним широким и жудним погледом он брзо обухвати Београд и све поднебље.
жена одбаци вез и, потпуно уверена у ону његову дубоку и тешку удубљеност, устаде па се за трен ока створи крај прозора.
Јуришић је седео до прозора у правцу у коме се воз кретао. Преко пута њега баба у црнини, као не ка светитељка, са изразом оне бесмртне благости
'' — Госпођо — рече он кад су стали једно према другом до прозора — ја незнам да ли вам је муж икад говорио о мени. Ако јесте, онда вам је морао рећи да од мене нема уочљивијег човека
Онда онај човек, увређен и огорчен, нагло устаје па излази без збогом и мрмља нешто љутито улицом поред Јуришићевог прозора. А кад, он изађе, неко упита просто: — Која је то будала? — Па будала! И ђаци грохотом прскоше у смеј. ИX.
Африка
Изглед са високог прозора био је величанствен. Црнци, радници, свршивши свој посао, враћали су се певајући у своја села.
Кад уђемо у спаваћу собу, одмах се изненадимо да су завесе скинуте с прозора или да вазе која је била на столу више нема.
Те су мали градићи начињени од црвене афричке земље, четвртастих, терасастих станишта, укошених зидова, без прозора и без кровова.
Нигде прозора, нигде крова, нигде дрвета; саме пусте терасе од црвеног блата. Кроз сред града, између она два брега на којима се
Са једне стране ходника је раван зид, са друге три ћелије отворених улаза. Саме ћелије су без прозора и толико ниске да се у њима не може ни исправити.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Са те стране утврђења могло се догледати до свих егзерциришта, као и са прозора Енгелсхофена. Кад би Сунце одскочило, официрима је било дозвољено да ту изиђу, из затвора, и да поседе на клупама.
да је Павле сретне у Петроварадину, код једне старе рођаке сенатора Стритцеског, у једној официрској кући, са чијих се прозора могло догледати далеко, уз Дунав, и до пропланака у Фрушкој гори.
На зидовима, према улици, прозора није било, него су биле фреске немецких трубача и талијанских анђела на зиду. Та кућа, као и толике друге у Рабу, била
Исакович није намеравао да учини посету, која му је била понуђена од стране госпоже Евдокије. Стајао је код прозора, загледан у баштенски мрак, у који је падао само танки млаз светлости те једне свеће, поред кревета.
Чинило се да неко, бео, по башти, хода. Светлост свеће била је пала на неки стари раст, који је био испод прозора, а који је био сав чворав, пун чворуга, као прилепљених слепих мишева. А однекуда се чула и сова.
То није био страх од мужа. Него гађење од улоге коју, као удовац, код жена, игра. У башти, међутим, испод његовог прозора, била је тишина.
је видео како зраци сунчани падају, косо, на жбуње јасмина, а засипају и њега, као неким златним прахом, кроз решетке прозора. На трави, напољу, у сенкама блистала је још роса.
Јерменин га онда одведе до једног ормана, и показа му вратанца, која су из те собе – која није имала прозора – водила на доксат, изнад оближњих кровова.
Зграда као зграда. Цела му је Аустрија личила на касарну принца Александра, у Белграду, која је имала 360 прозора. Личила на капије градске принца Евгенија Савојскога.
Турска је, у аустријске земље – и у Европу – гледала још само са једног прозора, откуда се у даљину види, са тврђаве београдског града, Калемегдана.
Његове зграде биле су у води, а, иза њега, испод високих прозора, уских као пушкарнице, није било ничег, сем реке и баруштина.
Скочивши, гола, као опарена, она тад удари шаком капетана, по очима, а затим паде, плачући, са постеље, на под, испод прозора. Јецала је гласно и понављала да је он крмак, простак, сељачина.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Било је три минута до краја часа, а један врабац отресао је крила у жбуну испод прозора. У суседној учионици неко је понављао маршруту Александра Македонског, док се на катедри, у самој равни мојих очију.
Чинило ми се да им чујем дисање кроз полуотворене капке прозора. Та шашава Рашида! Држао сам је припијену чврсто уза се и говорио јој нешто, а она се смејала, све док јој кликер
Влажна и посивела, одједном је изгледала хиљаду година стара. Нисам могао да је се не сетим тамо крај прозора док је посматрала Маркоту а лице јој је изгледало као сунцокрет кад почиње да се расцветава.
А испред гимназије блештало је учопорено крдо аутомобила. На каросеријама, на стаклима прозора, на никлу, распрскавале су се жабице сунца.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Реку што под брегом шуми, испунивши сву ноћ. По разливеним водама, у рупама и јаругама, месечине. Трску прозора и крова, са које капље небројено капљица, кап по кап. Облаке, што се ковитлају све наниже.
Седећи у огромним клупама, звекећући при сваком покрету сабљама, погнути, обасјани шареном, мутном светлошћу прозора, падали су ничице пред том бујицом пријатности што их обузе.
Та соба је била увукла у себе неки нарочити мирис и у њој је било нарочито много анђела, на таваници. Са њених прозора био је диван изглед на околна брда, у пролеће.
Ушавши ту, прво је прегледала оба излаза, па затим наредила нов распоред по кући. Дуго се задржа код великог прозора са решетком, који је гледао на реку. То место одабра првих дана да се исплаче.
Тако је и своју сенку, код прозора, гледала, у муљу, који је дан и ноћ протицао. Осећала је да је сама. Никакве извесности, да ће јој се муж вратити.
Наредио је да га пресвуку још једном и обуку. Она, од стида, оде до прозора и не смеде да слугама погледа у очи, али не изиде. Ни онда, кад га положише у њену постељу.
У потпуној тишини и полумраку, госпожа Дафина била се приближила уз решетку прозора, под којим је непрекидно пролазио шум воде, што је отицала.
његове главе, али су сваки пут нестајали у потпуној тишини топле избе и у полумраку, у ком се она видела јасно, код прозора. Гушио се од напора да проговори нешто што би је довело до постеље. Осећао је већ како му прилази.
Нису била видљива. Та жена код решетке прозора била је припала њему. Био је у то потпуно уверен. Лежаће са њим, љубиће њега и изговараће његово име, тепајући.
Разгрнувши косу која јој беше просула се по лицу, она виде, у потпуној тами, белину пећи и застртог прозора, затим црни облик великог сандука њених хаљина и чу непрекидни шум воде, под кућом.
У диму турског дувана, госпожа Дафина гледала је светлост прозора, као што се у мрачној ноћи загледа у светао Месец. Лежећи уморна, од мисли, госпожа Дафина чу, нагло, иза себе,
Сем беле пећи, на којој се сушио један чаршав, као авет, и светле рупе прозора, све остало у великој мрачној изби беше пропало у дубоку помрчину, са шумом воде.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(2) ВРАЏБИНЕ У ТРУДНОЋИ („ВАЉА СЕ“) Још за време свадбе „ваља се“ да неко од укућана прислушкује испод прозора када се младенци сведу, да се не би рађала глува деца.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
обеси усред дана кад се сенке смање; а оскрнављена кула да се сруши пошто се прељубница властелинка нагна да јој с прозора посматра вешање.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
наше родне провинције, у којој се ноћу чују само урлање пијанаца и завијање паса у авлијама, покаткад цилик разбијеног прозора или нечији плач.
Због огромних прозора кроз које се у време празника светлуцала џиновска јелка са куглама, због ниско подшишане енглеске траве и месинганих
године. – Схваташ? – Шта има ту да се схвати? - пита се Пуфко. – Оне долазе и дале, мада више нема прозора... Мислим, нема ничега, капираш? Ничега за шта би се ухватиле! – Мислиш, тек тако? – Па да, без везе!
« Свлачи мајицу и пада у фотељу. Топлина стиже у таласима са лимених кровова испод отвореног прозора. Читав ред плишаних животињица оцртава се према тамно, тамно плавом небу.
У оним часовима пред јутро, кад су младићи његове епохе устајали у собама замрзнутих прозора, несрећни због дана који неће донети ништа ново, Бел Ами напусти своју логу с осећањем да га од данас па све до смрти
Било је петнаест до четири. – »Некад давно, у једној далекој земљи, лепа краљица је седела крај прозора у свом дворцу и везла. Док је тако радила, убоде се у прст, па три капи крви падоше на снежнобело платно...« – Знам!
Драго му је некако да једном види онај стари воз. Ето, до пре четири сата у мутним стаклима његових прозора одсликавала се пустара с расутим салашима; дуги ред дудовог дрвећа, ораница што се пуши, риђа стрњика, све.
сви помало личе на њу (нарочито они сасвим мали), шта ју је натерало да се злопати и станује у собици иза кухиње без прозора (са жичаним отвором за вентилацију), да се претвори у сенку сопствене сенке, и што више мисле о томе, што дуже
попут поклопца на котлину, подигнут на узвишењу уз сам бок планине, Замак је још задржавао у стаклима својих овалних прозора одблесак сунца што је тонуло иза западног венца.
Угледала га је нагнутог над столом покрај прозора. И поред узбуђења које ју је потпуно паралисало — проценила је у магновењу да су сва места у ономе што би логично
— Молим вас... — процвиле не препознајући свој глас да ли бих могла да добијем место поред прозора? Тамнопуто лице шефа сале зурило је у њу мирно, са неке огромне удаљености коју су насељавали једино шумови полутихог
Матавуљ, Симо - УСКОК
Иако бјеше тек други час ноћи, не виђаше се свијеће ни кроз један од два реда прозора на манастирском лицу. Према лијевом рогљу манастирском бјеше ниска зграда, без прозора, покривена сламом, коњушка и
Према лијевом рогљу манастирском бјеше ниска зграда, без прозора, покривена сламом, коњушка и стаја. На десној страни налази се црква.
Ћелија бјеше дугачка око шест корака, широка четири, озго сведена, са два прозора на ходнику; прозори су имали гвоздене решетке.
На стијени, према вратима, бијеше богата оружница. Под бјеше застрт шаренијем поњавама. Између прозора бјеху пањеге (издубене у зиду), затворене стаклима, кроз која блистаху двије владичанске митре и два крста и резличите
Ја се збуних, а ви, господару, с прозора викнусте ми: „Та шта си се, Милобруковићу, сплео, што им не мрвиш погачу? Не познајеш наше тице!?
Јанко с врата кроз густи мрак осјети задах влаге и трулежи; али кад Мурат отвори капке на два прозора, онда се угодно изненади. Видик с прозорâ бјеше на цијело доње поље и на околна брда.
затече пред владичином ћелијом: архимандрита Јосифа, ђакона, ђаке, војнике и онога високог човјека којега видје с прозора. Бјеше тај већ средовјечан, али се видјело да је жилав и живолазан.
Милићевић, Вук - Беспуће
И сви, у један мах, са уздахом олакшавања, бацише карте, бришући марамама знојна лица па посиједаше око прозора. Напољу, једно натуштено јунско поподне, са сунцем које се изгубило иза густих облака, али које је оставило у ваздуху
Они пројурише поред њега, са пјесмом, грајом и галамом, надвикивајући лупњаву жељезничких кола. Са прозора му махну руком онај с којим је проговорио неколико ријечи. Гавре Ђаковић се силом осмјехну и махну руком.
магла, кад стану да се јасније разабиру куће, кад започимљу да се чују гласови живота који се буди, кад, поред његових прозора, са лијеном шкрипом прођу воловска кола на којима сељак напола спава, — онда се он трза, затвара прозор и пада,
Видио се комад сивкастог неба. Грање је грозничаво дрхтало. Кроз оквир од прозора цурио је мали млаз воде у собу. — Да 'оће скоро да престане, — каза она тихо о пљуску, мислећи на нешто десето.
И онда протабају ходником његови кораци и мирис цигаре продре кроз пукотине од врата; зачује се још једном испод прозора његово кашљање или како одздравља својим погрјешним нагласком, и све се то наједном изгуби и у кућу се враћа стари мир.
„Шта је то са мном?“ питао се увече Гавре Ђаковић, кад стајаше у мраку крај отвореног прозора. „Нашто сав овај немир, збуњеност, слутња која се рађа у мени? Шта ће то мени сада?“ И тражаше одговор.
ју је у самостан гдје се осјећала боље него код куће: у тој мирној, старинској, крупној високој згради, са стотинама прозора, одаја, полумрачног ходника куда нечујно промичу часне сестре као сјенке, и само се забијеле уздигнути крајеви њихових
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ити путник, нуто среће! Већ да прође поред двора, Кад ал' озго красно цвеће Сави с' на њ'га са прозора. Диже главу он високо Па девојче спази тамо, Дивно чедо милооко Проговара: „Оди амо.
Скочи горе, отр тешки зној, Па остави брго одар свој, Истури се тамо на прозора, Већ се беше помолила зора, Ал' из свога руменога крила Бела данка јоште не пустила, Гледну тамо, заборави санка,
Глете, браћо, кроз прозора само, Како месец дивно сјаје амо, Амо сјаје, на нас погледује, Познаницим' својим се радује, Ајде' мо надвор, ох
Да однесе моје мило, Просто јој не било!... Ја прошета поред њени двора, Она стоји тужна крај прозора, Мало чедо држи у наруче; Кад је згледа, срце мени пуче.
“ 97. Он се диже са прозора, Оде столу па ту седе, Једну књигу још отвара, Вирну у њу кâ од беде; Ал' како је читат стаде, Одма му се и
ИВ Сунце грану, он уздану: „Ваљда опет није, Боже!“ Прозора се плао ману, Јер издржат већ не може; Кâ муња се избом сави, Два-три пута њоме прође, Нешто мисли, па.
XВ Сад гром пуче, све затресе, Засину му ћа у двора, Мало што га не занесе, Он се нагна на прозора. Када тамо, ох жалости!
Погледајмо де је јунак млади, Де борави и што ли нам ради?... Биће јунак сред белога двора; Бацио се њему на прозора, На десницу наслонио главу, Те он гледа Божу вељу славу: Како вијар облацима вије, Како муња у растове бије...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Годинама је докона стајала на свечаном мјесту, изнад маленог стола, лијево од прозора, уоквирена у узан сребрн рам. Десно од пенџера, држећи јој у неку руку равнотежу, висио је свети Никола, Угарчинова
на дјецу, паде и нека ћушка, преметну се читава соба, кад у зло доба опази стара Ђуја изгажено цвијеће, напољу, испод прозора. — Украо неко. Ево, пришуљао се кроз кукурузе, провукао руку кроз пенџерак и однио.
опрезне, птице су панично сунуле у будну окату пустош љетњег неба, која нас је грубо одгурнула с малог таванског прозора. Залутасмо у шуму офарбана дрвета, гвожђа, месинга, стакла и хартије.
Морао се сваки час премјештати и варакати да га не скине упорни стријелац с прозора. — Пази поганца како се узинатио. Изгледа да и код њих има засукане чељади као и код нас.
— Ено, оно тамо ти је ме ...медреса, она путаста кућа, видиш ли? Пази, с онога првог прозора туче тешки. Ти ћеш лијепо узети боцу с бензином, креснућеш шибицу, запалити овај чеп од крпе, па право у прозор.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Баш, богме, лепо! Може и ага, с прозора, да ужива у пуцњави и певању! ХАСАНАГИНИЦА: Кад будемо крај куће, хоћу да станемо, да свратим, да још једном дете
МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Чекај, како не видиш... Јâдо, шта си то намислила? ХАСАНАГИНИЦА: Ако не даш — могу с прозора у Требишњицу! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ма није ваљда? Па ајде, изволи, скачи! Молим лепо! Имаш пуну слободу!
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Пушта нас да чекамо... Ако, ако, можемо ми и причекати... ХАСАНАГИНИЦА: Иза оног сам прозора спавала, са сенком оног чемпреса у постељи. Колко ли ми је пута та сенка била једини пријатељ!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али и томе дође крај. Сећаш ли се тога тренутка? Тек што сунце да зађе. Отворио сам оба прозора гостинске собе и бех засео те читах неки роман. Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.
— Не, не! Остави, сине, то је мантафа. Полако дође па и прође подне. Сео сам близу прозора и узео да читам. Из баште душе ветрић. Занесе ме читање, утонуо сам у приповест, па готово и не дишем.
Обукла се у стајаће руво, опрала главу, забрадила се лепо шамијом, те јој образи одскочили. Села до прозора и са завученим рукама у пазухе гледа на улицу, наслоњена челом на окно.
На преградама од прозора и рафовима било је пуно стаклића, чаша, лекова, ракије, устајалих вина. Истина све чисто, покривено, али ипак много,
Чак и отвори, пукотине око прозора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би улазио свеж, нов ваздух, ветар, и од тога им он назебао.
До полице била је уска кујна, испод ове велика, гостинска соба. Пространа, намештена и увек отворених врата и прозора. Спроћу ове била је мала соба у којој су седели, спавали.
Око њега, до прозора, по миндерлуцима били су се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, које су још вечерале.
— Анице, Анице... дете, Анице! — Прихваћају је с прозора жене заједно с мајком и показују јој дете, да би се она што пре освестила, дошла к себи.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Хајдук испод прозора ништа друго није могао чути до вику: „Камо мени два новца? Дај моја два новца!“ У томе онај што је био дужан опази
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
— Бадава, човек мора свуда сам да завири, јер иначе готова штета. (Узме шав и почне код прозора радити.) 2. МАКСИМ, СОФИЈА МАКСИМ: У овој кући мора све наопако да иде. СОФИЈА: Шта се догодило?
МАКСИМ: Ако сам казао јучер, то да се годину дана не дигну. Али, наравно, лакше је седити код прозора и шити. СОФИЈА (усшане): Шта желиш да радим? МАКСИМ: Седи, седи, па шиј, да ти не изгори бијело лице.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мала Анчи ми је тако, најмање пет година, звиждала испод прозора или ми намештала заседе на ћошку и причала свој живот у лево уво, а ја после покушавао се свега сетим и куцао на
мислим, без везе; човече, одједанпут сам некако примећивала да пада снег и да су све породице сада иза осветљених прозора, мислим, у топлом и у тим системима. Увати ме паничан страх.
часну реч, ма нисам се задржала ни две секунде кад имам шта и да видим — нека блазирана сенка стоји испред отвореног прозора усред зимнице и, као осамљено, посматра улицу. Ту је улица, наиме, страшно уска: до супротне куће нема ни пет метара.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
(Одлазе.) 2. (Соба код Марка.) МАРКО седи на столици а ЈЕЛИЦА близу прозора плете и књигу чита. ЈЕЛИЦА: Гöттліцх, ах! Ѕехр гöттлицх! МАРКО: Хм! Што су ти садање девојке — два посла раде!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Задатак пишем, касно је доба, чују се први пијетли, а драги тата, стрпљив и будан, над мојом свеском свијетли. Прозора безброј у таму сија, блиста се читав град, а ја их гледам поносан силно: и то је татин рад.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Стари рибар је ишао по соби као дадиља. Додиривао је све, и кад је стигао до прозора, отворио га широм. Талас дивног свежег ваздуха проби се до нас.
Покаткад се, и само за један сат, човек одмори као за целу ноћ. Ја спавам изврсно у возу. Узећу место крај прозора, наслонити се и спавати. Пазићу да се не наслоним на завесу, јер су завесе увек гараве. Али ћу спавати, спавати.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
На крају дрвене плоче већ је мрак. Иза отвореног прозора неко ме слуша: пошкропљена трава и сунце и један облак пун крви.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак. Људи почеше долазити. После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да
« Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље. У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико
Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази. Гојко само трчи с прозора на прозор.
зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора. Брзо стиже у Брезовац. Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.
А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском... Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо. Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено. Шта је то...
Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели:
па ни ћату ; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора... И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...
И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање... Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак... Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...
гледа и ћути ?... Да се не уплаши! — Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора... Али ја ништа, Бога ми, ништа.. Само се ти не плаши... Знам ја да ниси крива... Шта ти знаш, као мало детенце !...
— Е, синко... Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!... Али ти си гледала на лепоту... Шта ћу ти ја!... — О, тешко мени !... Јесте, јесте..
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ал’ се види крајем мора Младо момче језди коња, Које нема љубе дома; То гледала млада мома С б’јела двора ње прозора, Сама собом говорила: “Далеко је двор од поља Рад’ пространа слана мора! Вишњи! Вишњи! разбери ме!
Кад пред родску кућу дођем, Кад погледам на прозоре: Три прозора три гаврана! Шћах на врата да уљезем Један слеће са прозора И рашири црна крила, Не даде ми да уљезем!
Шћах на врата да уљезем Један слеће са прозора И рашири црна крила, Не даде ми да уљезем! Краљеви се сјединише, Турско царство прегазише, Краљевине проширише,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Што, ваљда треба да је окачи на преслицу, као ти твоју, па да седи крај прозора и да је преде? ГИНА: Кад курве треба бранити, први си ту!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Клатно звона тешко и тмурно у груди удари ме. Тад се дижем, и, у мутна ока прозора, пуна ситних гласова вечери, шапућем, несигурно, и моје име.
Академија експортна, тада, налазила се на брду у улици проналазача компаса (Виа Флавио Гиоиа). Са њених прозора, у плаветнилу мора, и каткад и у белини снега, видела се лепо планина Учка.
Хранио сам се од оног што сам, од навијача тог клуба, добијао. Са својих прозора, на Булевару, видео сам Омишаљ, у морском плаветнилу, чије куће висе, са стена, као шпанска села.
Са својих прозора, у болници, видео сам Учку. Тада сам, први пут, осетио и наслутио да ми живот неће бити онакав какав сам ја, да буде,
Ја онда седим и ћутим, у Загребу, по кафанама, још неколико дана, и посматрам како свет пролази поред прозора. Како напољу веје и пада киша. Осмејкујем се немоћно, па после решавам да одем из Загреба. КАО КОМЕНТАР Ја сам 1918.
Кад је месечина била, она се свлачила крај прозора. Осећам нешто бело, витко, сузно, како одлази од мене; бело као роса водоскока кад ветар духне.
Ипак нисам издахнуо. После три недеље, седео сам крај прозора и по цео дан гледао тај чудни, лепи, завејани градић. Жуте боје на чарапама жена, плаве ћупе на прозорима, и црвени
Свако подне ручам мале, модре пужиће, крај једног прозора, са којег видим све море и острва Оуессант, плитко, једва видљиво, песковито, кроз валове и пене.
Будим се, и прво што видим то је витак, на чипкама извезен, мач на завесама хотелског прозора. Разболео сам се у ноћи кад је бура стигла, и лежао, два дана, у грозници, између четири зида, који су фијукали.
Али ова жута светлост доводила ме је до несвестица, крај мога прозора, који би, сваки час, модрео и тамнео, севао, блештао, пуцао.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. — Врло добро! „Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.
” — Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? — Оно је неваљало и опако дете! — Чему нас учи прича? — Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и
— А шта чине добра деца? — Добра деца не седе у соби где има прозора! Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« Стаде да загледа по крову, док озго с насипа затутњаше путничка кола, зазвонише звонца и пројурише испод његова прозора. Он се трже. »Та шта, — рече у себи, — обична путничка кола.... И то с друге стране«...
Само један стоји замишљен код прозора и посматра пиљара пред школом како се погађа са симиџијом. Пиљар му даје шаку трешања за симит, а овај пружио капу и
Најзад се погодише за две шаке, па обојица седоше да једу трешње и симите. Онај код прозора поче да пљуцка, пипну се по џепу па, сигурно не нашавши тамо ништа, узе да хода по школи...
дете опази, после неколико, често поновљених случајева, како тетица сваког дана, у једно исто време, седа крај прозора и гледа... гледа... не дише. — Тетице! ... Начини ми, болан, Зорки шешир. Оно старо перо не ваља...
носи све за оним смешним младићем, као што Коса неки пут прати очима занимљиву сцену на улици, која пролази крај њена прозора. — Ено, окренуо ти се!... Јавља ти се, Бога ми!... — Мир, маче... није мени!
У соби све као на иглама... Само се крај прозора, иза тешке завесе, згурило и шћућурило једно мало маче. Севају му ужагрене очице грозничавим сјајем.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Врата са десне стране и у дну. На левом зиду два прозора, на сваком чисте завесе и саксије са цвећем. Између прозора миндер са жанилском застирком; са стране боље дрвене
Врата са десне стране и у дну. На левом зиду два прозора, на сваком чисте завесе и саксије са цвећем. Између прозора миндер са жанилском застирком; са стране боље дрвене столице. Између прозора велико огледало у златном раму.
Између прозора миндер са жанилском застирком; са стране боље дрвене столице. Између прозора велико огледало у златном раму. У углу између овог зида и задњег већа гвоздена пећ, која се ложи споља.
(Они се и дале препиру, све док се завеса потпуно не спусти.) ЧИН ДРУГИ Друга соба (с улице). У дну два прозора. Лево врата која су затворена и пред која је постављен висок орман, а десно двоја врата.
) Аха, аха... па може и да се чује. Слушај, газда-Јевреме, овај ћеш орман маћи одавде. Метни га, ено тамо, између прозора. ЈЕВРЕМ: А зашто? СЕКУЛИЋ: Треба ослухнути. Код њега се скупљају сумњиви типови, тице. Треба ослухнути...
Знате већ обичај код нас: изабраном посланику дође народ с музиком пред кућу да га поздрави. ДАНИЦА: А он одговара с прозора. Јест, јест, то знам! ИВКОВИЋ: Па? ДАНИЦА: Нека отац с прозора викне: „доле влада!” ИВКОВИЋ: Не разумем како?
ДАНИЦА: А он одговара с прозора. Јест, јест, то знам! ИВКОВИЋ: Па? ДАНИЦА: Нека отац с прозора викне: „доле влада!” ИВКОВИЋ: Не разумем како? ДАНИЦА: Јесте ли већ спремили говор за ту прилику?
Уа! Уа! (На позорницу лете кромпири, главице купуса, јаја, којима Јеврема народ гађа.) ИВКОВИЋ (тргне се с прозора и живо се објашњава са онима у његовој соби). ЈЕВРЕМ (покушава сам да настави: „...
Доле! Доле! Доле Прокић! Живео народни посланик Ивковић! Живео Ивковић! ДАНИЦА (жалећи оца, хоће да га одвуче од прозора): Отац! ЈЕВРЕМ (гурне је, па би ипак хтео да настави говор): Овај... ваше тежње... НАРОД: Доле! Доле! Прокић! Туш!
) ДАНИЦА (успела са Павком да га одвуку од прозора и нешто му објашњавају, чему се он опире). ИВКОВИЋ (за то време пришао прозору). НАРОД: Живео Ивковић! Живео!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Џон Хохохонд је отишао на вашар коња, у правцу Џорџије. Мама, поред прозора, плете и нешто певуши ... Уопште, кад је Џон на путу, све је чистије и радосније, И мирно, ко рубље на конопцу које
У густишу Још мокру гриву стреса лав. Последње капи, зрна бисера, Киша низ окно прозора тера. Престаде пљусак. Поносан миш Жмирка у сунце, никуд не жури.
ЗАЉУБЉЕНИ МАЧАК У соби, крај прозора, мачор тугује Са неком тајном муком другује; Мутан, ко сунце после олује, Неизрециви бол болује.
Учини ми се: ножице јој лаке Плешу, у месту; удахнух смелије; По зидовима заиграше зраке, И звезде, Иза прозора Засјаше веселије. И тад, о чуда, живну цела соба, Ко да јој се душа, замрла, поврати.
И тад, о чуда, живну цела соба, Ко да јој се душа, замрла, поврати. Блеснуше слике, и прозора оба, Сат, у закашњењу, тад корак ухвати С временом, а кревет (Ни пет, ни девет) Раздраган, поче у месту скакутати.
Писао сам крај отвореног прозора, али не о ономе што се видело кроз прозор. Машта је, поново, била у Београду. Неку годину касније добићу и своју прву
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Са једне стране кугле била су два мала прозора са пречником од 20 сантиметара; они су били од цилиндричног кварц-стакла дебелог 7,5 сантиметара.
Највећу би тешкоћу, због огромног воденог притиска, задавало херметичко затваране врата и прозора. И врата и прозори би били испупчени ради што веће издржљивости према спољњем притиску од које хиљаде атмосфера, и да
Апарат има облик шупље металне кугле чији је пречник свега 45 сантиметара. На кугли се налазе три мала стаклена прозора од дебелог кварц-стакла, један, на самоме дну кугле, служи за снимање, а друга два за пропуштање магнезијумове
Седите сад удобно и посматрајте кроз овај прозор; можете и пушити.« »Ја сад откривам завесу са прозора да бисте могли посматрати мистерије океана. Гледајте! Пали смо случајно усред скелета потопљеног старог једрењака.
Видите, ја сам држао у приправности ручицу од резервних челичних врата која би се у тренутку превукла преко разбијеног прозора и спречила продирање воде у нашу куглу, али срећом до тога овога пута није дошло«.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Радун гађа с прозора од куле, седмину је на обор убио. Но му дошла бјеше погибија: Турци бјеху сламу и сијено око б'јеле куле нанијели па
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе. И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце. Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.
Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на
Под је патосан плочама. У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости. Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи
| XВИИИ Софка, склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.
— Ако, ако, Марко. Све ако, само ти легни, испавај се. Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.
И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима,
А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени
у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, из куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали његови сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби,
Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора. Све постаде мекше, топлије и утутканије. Цела кућа доби други изглед.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Шта је, ма шта је!“ „Ама нешто јес, нешто мора бити!“ питало се и довикивало од прозора до прозора. „Сиђите па видите, то јест сиђите па се попните на бедеме вашег града, о јадни грађани, па ћете видјети
„Шта је, ма шта је!“ „Ама нешто јес, нешто мора бити!“ питало се и довикивало од прозора до прозора. „Сиђите па видите, то јест сиђите па се попните на бедеме вашег града, о јадни грађани, па ћете видјети шта је!
Велики зоре освитак, заблијешти старчеве очи. Тек тада тргну се, па затворивши лагано стакла, нестаде га с прозора. У ћелији бјеше мрачно. Старац се сагнуо, дохватио главњу са огњишта па пропирио те запалио воштаницу.
“ Откад је Станко почео да говори, ђакон се нешто загледао кроз стакло од прозора; зинуо мало, држећи на лијевоме длану боцу, а купицу међу прстима од десне руке.
Он је. Он!“ „Ко то?“ „Ама гледајте!“ рече ђакон казујући руком пут прозора. Сви ђипише, јер се на лицу ђаконовом читало заиста велико чуђење. „Игуман! игуман!
Призире му се најприје велики, господски двор, сивијех зидина, високијех прозора на облуке; чудна грађевина! Не имаше ластавица нити јој се кров виђаше.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Град од три спрата: на првом су врата са тридесет и два бијела војника а међ њима црвен капетан; на другом су два прозора, на трећем два огледала, над којима се вије равно поље, а над пољем шумица?
(Јаје) 136 — Бијела жица, а црна куђеља? (Црна овца кад се музе) 137 — Бијела кула без прозора? (Јаје) 138 — Везак везе везиља златном жицом по гори? (Свилобуба) 139 — Већи ивер од кладе?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Хајдук испод прозора ништа друго није могао чути до вику: „Камо мени два новца? Дај моја два новца!” У томе онај што је био дужан опази
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Горе, на средини, до узлаза степеница двоја врата, једно до других, затворена, с обеју страна од њих по два прозора, затворена, са спуштеним завесама. Десно, на доксату, испод прозора, миндерлук с јастуцима, застрвен ћилимом.
Десно, на доксату, испод прозора, миндерлук с јастуцима, застрвен ћилимом. Доле, под десним вратима, већа, кујинска врата, отворена; десно од њих два
Доле, под десним вратима, већа, кујинска врата, отворена; десно од њих два мања прозора, отворена. Под степеницама врата од подрума и прозорче с решеткама гвозденим.
С лева, врата за Васкину собу отворена; с десна, два прозора кроз које се виде лиснате воћке. МЛАДЕН (стоји у дну и ослушкује, ако би га Васка позвала, да је послуша).
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фране. Бакоња стаде гледати манастир. Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу. Црква је својим обијељеним прочељем прилијепљена уза њ.
У трећој страни затече још већу збрку. Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата, и обратно. Најзад стигоше до краја. Тако једнијем гредом обиђоше манастир.
Дотле би Бакоња уредио и провјетрио стричеву ложницу, гдје би се фратар опет повратио и сједио крај прозора, читајући и размишљајући по цио дан.
нејасну мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред прозора, сину муња. Небо је било ведро без мјесеца. Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих.
Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што је од старога друга начинио новога непријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с
Кад стиже на крај улице гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млађа госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче поигравати.
У једној мрачној кафаници пјеваху промукло њеки адраповци. До ње, са једнога приземнога прозора, на коме се надимаше бијела завјеса, промоли се женска црвена глава и викну: — Како то, млади господине, ни мукајет!
Кад се кнез упути у кућу, Кркота диже главу и замаха њом, само толико. Дуго се чекало и гледало пут отворенијех прозора, на којима лепршаху китњасте завјесе, предмети великог испитивања и нагађања женском „уву“.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим не стиже да пита да ли је Ђорђе донео неку вест. Она, сигурно, нешто зна чим ћути. Спусти се на миндерлук поред прозора, поче да срче каву, пуши и, наборана чела, вири кроз прозор.
Само је новац тражио. Да он То не одлази од мене? Устаде и раскорача се од прозора до кревета. Онда застаде пред стакленим орманом, пуним новина и књига, постиђен оним писмом: „Зашто, Вукашине, не
— Нека прошета коње до Мораве. Коњи и санке изјурише на пут и нестадоше у Диму вејавице. Аћим склони главу са прозора. Да лије Вукашина више волео што је последње дете? Или што личи на њега? Не зна. Све сам уложио у њега.
“ Седео је поред прозора сав стегнут завишћу према свима, а небо му је стално било распорено на јасеновима, небо није престајало да стоварује
Био је на распусту. Зелене гране. Угаси шибицу. Мора да се смири и среди. Брзо шета по сумрачју од прозора до кревета. Напољу, на дрвљанику, праска секира, љутито И дрхтаво. Завршава се нешто што је споро трајало До данас.
Чему ово позориште на Бадње вече у Прерову? Његова сенка, полегла по патосу, успела се зидом до прозора и на њему пресекла главу. Дуго стоји. Ово је последњи ноћ у очевој кући, у којој је доживео неке ситне среће.
кида евенке са прозора, и то је прошлост! баца их у мрак и снег, кокошкама, псима, селу... Не, не, то би био типичан аћимовски гест.
добро! Усне му задрхташе. Пара из уста замагли прозор и сакри очима оца на белом коњу. Вукашин се одмаче од прозора. И због студи у хладној соби са угашеном пећи и згужваном постељом поче брзо да корача, гледајући у под.
Леандер се нагнуо ка тамној коцки прозора, и он хоће напоље, и он је отрован врућом ракијом и поцрнео од вике. Ђорђе дуго буљи у изврнут шешир, бачен на шафољ с
“ Месец се с прозора попео на кров. „Време ти је да спаваш, Вукашине.“ „Не могу. Никад пси нису оволико лајали.“ Знао сам о чему мисли.
— Кућу да му запалимо! Нек изгори Катићево гнездо! — Узми сламу! — Дај ватру! С прозора се сјури стакло. — Не дирај Симку, заклаћу те! Разабра Николин глас. — Удри и тога безбожника!
Ходао је у чарапама по цигланом поду од врата до прозора с дрвеним решеткама, уплашено погледао на авлију и дуги низ соба под једним кровом што се нужником завршавао, не
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— нагло, као што је и дошао, врабац одлете, а девојчица подиже семенку с прозора, и запрепасти се: била је тежа од највеће лубенице, и топла. Од врапчевога кљуна? Њеног длана? Чега ли.
Каква деца! Два суседа, два одрасла мрка човека ћутке су се приближила Татагиној кући. Иза прозора је, као и увек, горело светло, а преко врата био навучен тешки засун.
Лежећи крај прозора, гледао их је како се светле, прекривени танком покорицом слане, и падају као што у вреле августовске ноћи падају
Његову кулу насељавали су пословни луди и рачунари. Друге девојчице и дечаке виђао је тек како као сенке промакну иза прозора суседних улица, а у дубини, на улицама, као шљунак у клисури, сударали су се пролазници, јурећи ко зна куда.
Пажљиво и полако он потражи своју кулу и заустави се начас. Иза стакла прозора гледале су га широм отворене очи неког дечака: — Гле, Принц облака!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Господар Јеврем застаје испод прозора на крају бочног дела куће, прозора који гледа у Јевремову улицу, и дозива: „Никола, хеј, Никола!
Господар Јеврем застаје испод прозора на крају бочног дела куће, прозора који гледа у Јевремову улицу, и дозива: „Никола, хеј, Никола!
Вили су први сати поподнева, и недеља. Сима, тумач у српској полицији, стајао је код отвореног прозора; од неба над Калемегданом, огромног, долазиле су светлости лета, и мирис Дунава, и развучено, истанчано спокојстВо.
У Београду је почињао октобар 1837, сав од просењене топлоте. Са прозора своје собе са којих је, кад год је била у Београду, посматрала време како се мешкољи над равницама и над рекама,
зграда такође се налазила у близини, у самом дну Студентског трга, у залеђу Шеих-Мустафиног турбета, и имала је пет прозора окренутих гробљу. Између турбета и зграде Совјета, у дворишту, били су силни ситни зградурци.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А ја пијем, певам, плачем, Од жалости, од милина, Па кад пођем, ја посрнем, Од љубави - и од вина. Ал' с прозора твоја мајка Гледа, па се осмехива, - „Не смејте се, драга госпо, Том је ваша ћерка крива!“ Ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Затекоше варошке улице засуте стаклом поразлупаних прозора и закрчене рушевинама зграда из којих су ископавани лешеви погинулих станара. И ја пођох из свог заклона у варош.
„А шта имате на стоваришту?“ Он отшкрину малко капак прозора, танак сноп сунчевог зрака осветли собу. Мардохај оде до ормана, извади из његове фијоке неколико књига и положи их
Њутн се обрадова овој призми, углача је и дотера колико год је могао, затвори капке прозора своје собе и начини у њима само једну округлу рупу.
Нашао сам се у великом дворишту зграде. Окрећем се на све стране док, напослетку, не приметих два мала сутеренска прозора са гвозденим решеткама кроз које је извирао танак дим. Нема сумње: ту се налази лабораторија великог хемичара.
Нема сумње: ту се налази лабораторија великог хемичара. Куцам на вратима поред тих прозора, но како се нико не одазва, улазим у једну малу претпросторију.
понеки делић порушене једне грађевине, рецимо парче капитела једног античког стуба, део каменог ткива једног готског прозора, конзолу балкона једне барокне палате, он ће бити у стању да из тих њених незнатних делова реконструише целу зграду у
Својим намештајем удешена је за најразноврснији научни рад и испитивања. У удубљењу крај прозора згодно је смештен сточић са микроскопом, а поред њега ормарић за микроскопију и сецирање и округла столица на вијак,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Међутим морао сам се уклонити са прозора јер ми из далека допреше звуци посмртног марша, који ме поново бацише у тугу, изазвану сад погребом неког официра; и
који сам упамтио, обећасмо скоро, поновно виђење и кад воз пође дуго махасмо шеширима посматрани са начичканих прозора од радозналих путника. А после, сваки оде на своју страну, сем кума коме воз беше умакао Док се негде бавио.
Тек кад сам се уморио, задуго стојећи крај прозора, ја се понова испружих преко целог седишта и покушах да читам. Али сам брзо одбацио досадну књигу и стао, без реда, да
Ја сам ћутао. А он ме, у нади ваљда да ће га свеж ваздух колико-толико окрепити, замоли да отворим мало окно прозора који се сам био заклопио.
О коњским вратовима клате се велики, дивни венци. Официри, смешећи се, прихватају раскошне букете који долећу с прозора, тротоара, скела нових грађевина, с кровова, са свих страна.
Онда пуцају шамари по озеблим образима тројице првих, и писари штаба беже с радозналим главама иза прозора. Командант шамара левом руком по десном образу, јер му је тако згодно.
И наједанпут, хиљаде прозора и стаклених торњева палата затреперише у руменилу вечерњег зрака и хиљаде црвених светлила запламтише у простору пред
Продирала је бледа светлост зоре кад се она пробудила. Човек прискочи од прозора одакле је, размакнувши завесу, посматрао два велика црвена ока воза који је лагано прелазио савски мост и личио на
муњевито угледа себе, своју рођену фигуру н своју до ужаса тужну, очајну главу на сивом и замагљеном окну оног истог прозора кроз који је, десет жалосних јесени, мртво гледала у блатне коловозе иа широкој и пустој улици паланке, и гдекад
И тако, савладан силином своје туге, господин Леђенски устаде нагло иза писаћег стола и приђе великом огледалу до прозора.
слама а не новац, по групама, сатима скрштених ногу, на меким свиленим шиљтетима једне велике и видне, пуне високих прозора собе која је гледала у парк пун чемпреса, и у којој се налазила богата француска библиотека која нас није
Ужас! Сав сам био исечен као да сам главом пробио најтврђе окно прозора. Ја се опет окретох, тврдо решен да поново појурим за човеком који је, знам сигурно, упропастио моју срећу, променио
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И кад би се с прозора који су гледали на море прешло на прозоре сјеновите стране, прелаз је био тако нагао а промјена слике и расположења
И опет се забављам гонетајући: ко је тај што отварањем и затварањем прозора на павиљону преко пута несвјесно нагони свјетлосног миша по мојој болесничкој соби? В Оца нисам упамтио.
С прозора се пружао поглед на уски заљев и луку. На округлом столићу уз прозор увијек је лежао доглед којим је стриц — ко би га з
— Здраво да сте, Егидио! — махнула би му она руком с прозора, као што одабраница у арени махне из почасне ложе свом тореадору. — Забављате се малко свирајући, је ли, Егидио?
Ако се не варам, ово је она која је отварањем и затварањем прозора на павиљону преко пута натјеравала по мојој соби свјетлосног миша првих дана послије операције.
пробдио сам скутрен у кревету пратећи напетим чулима то надимање и ишчекујући широм растворених очију да у четворини прозора забјеласа први траг зоре. Свануо је и дан, протекло је и јутро, а још се нико није рјешавао да мајци каже истину.
мутни плићак луке прљава црвенкаста вода у којој су се стројиле коже; ми дјеца замишљали смо да то у ниском здању без прозора кољу маурске џинове.
” Коса, безгласна киша што проткива сиву основу. Пролазност клизавих сребрних нити у стрпљивој четворини прозора. У наткривеном тријему гости играју партију карата с баком и стрицем; тетке поред њих плету своја бесконачна плетива.
Посљедње сузе сушиле су се са сланкастим пецкањем на мојим вјеђама. Мокри капци прозора и балкона љескали су се као свјеже лакирани на дугим западним зракама.
Из те мале чињенице (тачно се сјећам) извукао сам несразмерно велико умирење. Зора је окречила прагове прозора кад је с рта на улазу у луку затулио мали чађави паробродић.
Прије него смо сјели за сто, Иван ме повукао за дугме у удубљење прозора. С чашицом аперитива у руци, (под забринутим погледом жене, која је стрепила да оњ то не изведе незграпно и недовољно
из ниже гимназије: кад сретнем удудученог полицајца (поготово ако има црне узгор уфркане брчиће), зажелим му да га с прозора поклопи лонац с геранијима, да му се сручи на главу шерпа пуна врхња, или да му се деси ма шта такво из соммедиа делл'
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен. Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке. Прозор се лагано и опрезно отвори.
— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. — Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра
Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.
Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом.
Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору. Беху прошли божићни празници. Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком
— Добро. Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. — Знам ја, само ти хајде за мном... Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора.
да нас не може опазити с прозора. — Знам ја, само ти хајде за мном... Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. Капетан је још путем саставио план напада, према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на
— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...
— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове
— викну неко са другога прозора. Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Хајдук испод прозора ништа друго није могао чути до вику: „Камо мени два новца? Дај моја два новца!“ У томе онај што је био дужан опази
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ја сам се крет'о лаганим ,кораком Као чувар мртвих кроз алеју њину. Бојажљиво приђох до прозора твога: Модра, бледа светлост на завесе пала. Иначе свуд пусто, свуд нигде никога, Само преко лишћа ноћ је уздах слала.
Ћипико, Иво - Приповетке
И тада им усне дрхте и оба, као по договору, отворено гледају у зраку свјетлости што одозго с прозора долази. Тако пролазе дани, један за другим, без икаквих промјена.
Осјећају промјене времена. Кад је напољу ведро, назиру свјетлију зраку што одозго с прозора к њима долази да им навијести да је над њима негде јавило се сунце и — жеља их за њим вуче.
Браћа обгрљена дочекују зору; сан им у душу уноси мало покоја, а чим отворе очи, гледају у зраку што одозго с прозора унилази да им навијести наступ још једнога суморнога дана.
Браћа још неколико дана обгрљени ишчекују зору и, тек што се пробуде, гледају у зраку свјетлости што одозго с прозора долази и дан им навијешта. Нада им се непрекидно јавља, а живот и младост не могу да се одрекну свјетлости и простора.
—Брзо, па постави трпезу! — јави се госпођа, вукући се лијено из кухиње, застаде код прозора и гледа кроз стакло доље, у блато и каљуже слабо покалдрмљене улице.
Ја ћу с њим говорити, — и пође доље к Спасоју. — Не иди! — моли га она. Но он се не сврће. А девојка сама стоји код прозора и гледа кроза њ на улицу у туђи свијет, и ничему се већ не нада; туга је трга, а из ње се испољује жива чежња за
—Нека иду! — прихвати већина их. У парохијалној кући парох понуди своје пратиоце да сједну, а он се смјести до прозора. Часом погледа у њих а часом напоље, и сјети се па нареди службеници да људима вино донесе.
Одмакне се од прозора, узе столицу и сједе сучелице према њима. Почне да их упућује, а сунце се, док он говори, одбљескује на прозорима и
Пуста пространа црква беше влажна, као да се овлажила сузама богољубних верника, а кроз ишарано стакло високих прозора продираше сива светлост, шуљајући се око високих камених стубова, и чињаше му се да то светлост на њ вреба...
Гледао је дозрело воће на дрветима, а није смео да га бере; гледао децу, а није смео са њима да се игра. Чуо је са прозора викача сладоледа и лимунаде, а није смео да се њоме расхлади.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Зове се просто: младић поред прозора. Она је попут конца који, кад га добро уочимо и повучемо, отвара нам унутарњи склоп Андрићевог романа.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
XXИ ЖИВКА, ДАРА ЖИВКА: Ју, ју, ју, ала ми заигра десно око... наједанпут заигра. ДАРА (која је била код прозора): Ево га Чеда. ЖИВКА: Је л' трчи? Је л' се смеје? Је л' маше марамом? Питај га, питај га шта је.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
јер од ње почиње најава очевог доласка из Турске и тиме најава удаје - јунакињу често затичемо на горњем спрату, крај прозора, али и доле, у кујни и дворишту.
на кућни, домаћи простор (не напушта га), кад год треба приказати шта се на улици дешава, она се пење горе да би са прозора могла видети.
Али тако мора изгледати Софки зато што гледа одозго, са прозора горњег спрата: од корпе и пешкира који су на глави, сама се глава уопште не види.
А када отпрати мајку до капије, Софка ће се опет попети и са прозора, из даљине, укосо: пратити групу жена које одлазе на гробље, све док не замакну за угао.
Чим се померила с прозора и стала се кретати, Софка је почела „осећати неку драж, и то драж у покретима тела”, а по томе је „знала да ће је
собе у благо и свечано ускршње јутро, Борисав Станковић тачно тако приказује просторне односе: „Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на
Према томе, Тодора је лицем окренута према „она два прозора” и леђима према „ова друга два супротна”, што значи да је у ускршње јутро испијала кафу гледајући у прозоре према
А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе [. . . ]” 134 Склоњена у засебно дозидану собицу, и после свега што се с њом збило, нарочито после
у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали његови сељаци са лицима окренутим ка месечини [. . . ]“.
Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних, а негде и напуклост и отвори од врата и прозора. Све постаде мекше, топлије и утутканије .
се да се „јаче осећала” и „због оне уске калдрме, уског дворишта, и оних кућних на собама кратких, широких и поцрнелих прозора”.
Један је од таквих детаља, рецимо, то што се из горњих соба, са горњих прозора куће поглед широко пружа по вароши, па и ван ње, али се споља, са улице, сама кућа или уопште не види или се само
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Скромна планинска кривача, покривена сламом до земље и ограђена плотом, без иједнога прозора. При отшкринутим вратима, као што то сви по селу чине док не легну, Богдана је нешто радила око наћава, колико да
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ ако се кадгод из сна Ти пробудиш, с одра скочи Па погледај кроз прозора Дивну слику мирне ноћи. Ти погледај ћилим ови, Ким нас ноћу Бог покрива, Трудна тела душа чиста Да што слађи
»Стармали« 1882. ОДА СНЕГУ Ти сваке зиме нађеш се овде, Баш кад ја седам да пишем оде; О стакло бијеш прозора мога, Ил’ око мојих купиш се нога; Скриваш ми других предмета много Којим’ бих оду написат’ могô, Истичеш само
Краков, Станислав - КРИЛА
Ипак нико није говорио. Можда се бојали да говор не привуче гранате. То је као затварање прозора и врата кад громови ударају. А све је било лудо и пијано, и у оној страшној граји људи нису знали кад умиру.
— Не гледај. не гледај овамо... Ивон је отворила долап, н брзо смицала одело са себе. Наслоњен на дрвену решетку прозора Душко је гледао кроз лишће нагнуте гране, како се два босонога дечка чупају за косе. Чуо је Ивонин смех н окренуо се.
Исушено дрво долапа је пуцкарало, а грана дрвета је лако гребла о дрвену решетку прозора. Чупави пекиншки псић туговао је усамљен у болници. Дан је био њин.
Петровић, Растко - АФРИКА
Изглед са високог прозора био је величанствен. Црнци, радници, свршивши свој посао, враћали су се певајући у своја села.
Кад уђемо у спаваћу собу, одмах се изненадимо да су завесе скинуте с прозора или да вазе која је била на столу више нема.
Те су мали градићи начињени од црвене афричке земље, четвртастих, терасастих станишта, укошених зидова, без прозора и без кровова.
Нигде прозора, нигде крова, нигде дрвета; саме пусте терасе од црвеног блата. Кроз сред града, између она два брега на којима се
Са једне стране ходника је раван зид, са друге три ћелије отворених улаза. Саме ћелије су без прозора и толико ниске да се у њима не може ни исправити.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ИСАК: Место прозора, уске мазгале Показаше ми роба скрушеног: У томрукама ноге скљештене, А суве руке беше скрстио На тврде кости
КОЛЕБАН: Не рече ништ’, Нит’ сам га хтео даље питати, Да не бих какву сумњу будио. Тек, кад сам прошô поред прозора, Кô танку фрулу меке песмице, Њезин сам гласић чуо молити: „Немој да идеш, душо, остани!...
(Станоје гађа са једног, а Исак са другог прозора.) КОЛЕБАН (виче споља): Предај се, Станоје! А тврда реч ти од муселима, Он ће за твоју главу јемчити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сигурно су довукли далекометне топове... Један врабац скакутао је око прозора, као да је то нека пуста кућа. Потерасмо коње око куће. Испод једне стрехе видело се скорашње лежиште коња.
Капетан узе флашу и окрете се према светлости лампе. — Ово неко нарочито бело вино? — Расте у овом бунару, испод прозора — додаје Коста. — А, решили смо да више вино не пијемо — вели ветеринар Света.
А на средини собе округао сто и две фотеље. Тешки застори падају испред прозора, чувајући брижљиво ово склониште и од најмањег зрака. Тајанствена и нема тишина.
Ушао сам у једну кафану, светлу, топлу и чисту, сео поред прозора и посматрао свет који је забундан журио или се весело смејао.
Нисам ништа говорио, али сам изгледао вероватно страшно, те ме они готово силом угураше у вагон и сместише поред прозора... Нема их!... Локомотива писну.. Ах... Тада баш улетеше на станични перон њих две. Скочио сам и полетео вратима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мудро гледај, и причекај док се не пробуди, Кад се прене, уклони се — стидљиве је ћуди. Нађеш ли ју код прозора, поклон витким стасом Учини јој, — проговори к њојзи тихим гласом, Тихим гласом, да не чују ни камене стене (Ах,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Конопац је био везан за кућни комјен. Залупаше повелика, крупна, јасна звона, са свију прозора, врата, и са чађавог, кућног комјена. Сва су звона вјешто била повезана једно за друго.
П. Кочић Чиста, свијетла судница. По зидовима висе слике великих личности. На десној страни од врата, крај прозора, сто, на лијевој такође сто. На столовима протоколи и некакве дебеле књижурине.
У јазавца вири само њушка из вреће): Добар дан, главати господини! Судац (на десној страни крај прозора, загњурио главу у књигу, па нешто мрмља). Писарчић (на лијевој страни, погнуо се по столу, па брзо и оштро пише).
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора. Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу.
У њему се навек осећала влага и тмина. Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће. Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.
Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. Они оду, затворе капију. Он остаје сам. Седи до прозора у соби.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад умре тежак болесник, »запале у одељењу где је лежао паприку и сумпор«, и То тамо (иза добро затворених врата и прозора) »дими дан и ноћ« (СЕЗ, 68, 1955, 85, Горња Пчиња).
Ћипико, Иво - Пауци
Раде изби у двориште. Киша сипи. По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.
Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао напоље. А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра
И стоји тако, док чаршиски сат не откуца двије уре по поноћи. Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата и, онако како се нашао, шуљајући се, пође ходником.
У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање. Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче”, и јагме се око раштрканих пуцета.
С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи. Не хтједе затворити прозора. Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а
С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи. Не хтједе затворити прозора. Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи.
И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби. Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у
Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и
У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.
С прозора на догледу је отворено море,обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице , чују се гласови морнара и зап
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гледала је у Доротеја. Ушли смо код Лауша. Он стоји крај уског прозора. Дакле, већ је устао. Толико се опоравио да шета по соби и гледа доле у вратимљску долину.
Мутна светлост трепери у барицама. Наслонио сам браду на камени руб прозора, оштра, сува прашина ме штипа по ноздрвама и покушавам да смислим нешто стамено, непомично, што ће одолети гњилом
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И окисли врапци мали, Пуни жагора, Гласно су се церекали Поред прозора. 1883. НЕБЕСНИ ЗВУЦИ На крилу рајских снова, у часу тишине бајне, Побожну душу диже лахора благи лет, Кô мирис руже
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На зиду поред тога прозора висила је, и виси сигурно још, скромна фотографија бесмртнога математичара Бољаија са власторучном, немачки исписаном
ме сутон, слаба електрична струја, умор, или други који узрок, одагна од мог писаћег стола, ја примакнем наслоњачу до прозора и посматрам звездано небо.
Ноћни део пута Грчка; дубоки сан. Кад сам касно ујутро повукао завесу са прозора мог компартимана за спавање, обавестио ме један аутобус, који је јурио друмом, а носио натпис „Маратон“, да се налазим
Тог пута сам, већ при поласку воза, дигао у вис завесу прозора мог компартимана за спавање. А кад се ружопрста зора појави и ја се пробудих, сагледах са свога лежишта позлаћени руб
Са стрме падине куда се оне пењу, провирује, преко ограде и зеленила, велико зданије са много прозора. То је Васељентска Патријаршија. Стража и кавази трче пред нас и помажу нам из кола.
У окну једног отшкринутог прозора спазио сам тада свој рођени лик, који није ни најмање одговарао светињи призора, нарочито не леви ћошак мојих усана,
Једне непроспаване ноћи, седећи крај отвореног прозора своје собе, увидео сам да се, баш тим захтевима, заметнуо у крилу конгреса један велики научни проблем.
Но ја не могох ни једне речи да проговорим. Докотурао сам се до великога прозора и сео поред њега; али мој поглед не смедох упрети у Златни Рог.
стоје, у својим црвеним униформама, са својим шлемовима и хелебардама, као неме статуе, у рагастовима врата и прозора. На неколико корачаја од нас седи, заваљен у наслоњачу, старији неки господин. Његово одело и чарапе од тешке су свиле.
“ Млађи коракну до једног сточића поред прозора, положи онде своју мапу, отвори је, извади из ње лист цртаће хартије и предаде га Тиху.
Ономе крај прозора нисам добро начуо име. Претседникова фотеља још је празна. Сада сам тек опазио да иза ње, на нарочитој полици на
Ово мало сопче поред библиотеке, било је преноћиште за самце, овај велики салон са четири прозора за госте који су долазили на обданицу; ова плава соба, за породицу пуковника, а ова жута, за породицу септемвира.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
У дну, један до другога, два широка, покретна прозора, кроз која се излази на балкон, и кроз која се види цело двориште патосано калдрмом, па и сама кућна капија,
Та није то. Не знате ви. (Оставља и матер и Стану и иде, изваљује се на миндерлук до прозора): Оставите ме, оставите ме. Болесна сам.
чивлука, света, хаџија, да ме саму са целом кућом затворите, зазидајте ме у неку собу, и на њој да нема ни врата ни прозора.
Главом ми јамчиш! У то се чују први, ретки пуцњи пушака, халакање испод прозора. Бат ногу, бежање и узвици: »За Сарошем јуре да га убију! Ухватили га код Ташане и сад хоће његову главу!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Обичну паланачку кућу на углу, с три прозора и дућаном на фронт, и са два прозора у сокачету и баштицом позади. Сад му раде неколико момака у радионици.
Обичну паланачку кућу на углу, с три прозора и дућаном на фронт, и са два прозора у сокачету и баштицом позади. Сад му раде неколико момака у радионици. И причају да се мајстор прочудачио.
Али је било јасно да ужива у оном нечем продирућем што имају предмети метални. Шор је вирио кроз свих пет прозора. „Свуда јој се нешто цакли; требала се Санџакуша удати за кломфера.
— Нестала је винара као да никад није ни била. На спрату, ваздан уских прозора, и пред сваким прозором фикус, који смета отварању и затварању. И то се размакло.
И то се размакло. — Један фикус на свака два прозора, доста. Балкон на кући огроман, као неки вагончић, а на њему никада нико не седи.
Све тише и тише, удаљујући се вешто од прозора, и дајући илузију да се неко кроз песму опростио, и одлази невиђен и неуслишен. Госпа Нола, сама у соби, узбудила се.
Додуше, имала је та варошица и друкчијих, бољих обележја. Сем чисто паланачких језика и чисто паланачких истурених прозора који су по дну имали стаклену плочу тако да ни уза зид приљубљена мачка не би могла проћи неопажена; сем тога двога, а
ми смо сасвим близу акана... Пре смо становали врата до врата са баба-Јоком и њеним малим унуцима, а сад прозор до прозора са апсеницима. — Мија се маторо засмеја.
” Али паланка, погођена у савест, нема радозналости. На тај глас, све побеже с прозора и са капија. Нико није гледао ни видео кад су кривце спроводили.
углавном знане. Дугачка кућа у клостеру носила је ружну фасаду: половина прозора врло ниских, тамо где је рефекториј, канцеларије и магацин за намирнице; а друга половина прозора дигнута скоро под
фасаду: половина прозора врло ниских, тамо где је рефекториј, канцеларије и магацин за намирнице; а друга половина прозора дигнута скоро под стреју, тамо где је клаузура, библиотека, болница, и гостинске собе.
Три прозора на библиотеци, зна се, сада су махом затворена. Пре две године, много је читао један учен фратар, који је невешто почин
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Напротив, колико су се оженили само због тога што су леп фрак и лепе панталоне имали. Колико њи и данас поред прозора фрајле Јелице своју фину чоју носе, који праведно рећи могу: омніа меа мецум порто!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“, морала узидати у Народну банку, тачно изнад оних сутеренских прозора са дебелим гвозденим шипкама, где су трезори у којима почива банчина златна подлога.
Сећам се добро тога одвратнога буржоаскога друштва. На једноме плавоме јастучету, у левом крилу прозора, седела је остарија дама, седе косе, у широкој цицаној халини.
— отпочео би лекцију којом би, рецимо, хтео да нам објасни дан и ноћ. — Изиђи и стани овде крај прозора да те дохвати сунце. Глобус изађе из треће клупе и стане крај прозора.
— Изиђи и стани овде крај прозора да те дохвати сунце. Глобус изађе из треће клупе и стане крај прозора. — Е, видиш, кад овако десни образ окренеш сунцу, онда ти је цела ова половина главе осветљена а ова друга није.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Запитах га за име, да бих га мало ослободио. Али он не одговори јер га је више занимало трескање прозора. На моје поновљено питање одговори расејано: „Мића“ — па се онда окрете и раширених очију погледа у Енглеза.
Мало подаље лежала је на води још једна сива и огромна, са два оџака, безброј прозора и више спратова... И баш пред њом заустави се наш мали бродић.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ПЕСМЕ НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ У поноћ кад пођем улицом сам, сам, Улица је сувише широка и црна, два прозора су свега осветљена, У поноћ када пођем улицом сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам.
Далеко отиче река Сава, Њени таласи ударају испод прозора. И младост прође журно као снежна одора: Далеко ће отећи река Сава.
Има! Има оних што, из спавања, пробуде се па виде Недоглед, Очију плавих како седи крај прозора, И пре но што упију је у поглед Налочу се опет сна и умора.
Има оних који проклињу! А ја сам у стању да пођем за пуком Из собе своје која нема прозора, Треба мишљу и вољом да их пробијем, Сад је доба мраза, ревматизма и умора; Тамо где кроз три облака пуца из
Зашто, ко препотопски паук, лепи се за застор мог прозора, Никада га, никада га неће моћи пробити, Ја сам најмрачније сунце иза оног застора; Ни Он сам усамљеност моју више
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У једном тренутку окрену се Маријан ка колиби јер му се чинило да га старац с прозора прекорно гледа, али савлада тугу и потрча ка води. Ћуте и таје таласи како се и када дечак попео на леђа сребрне рибе.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Кроз њих се види балкон са својим у бојама и резбаријама дрвеним стубовима. Око балкона и прозора пужа се лоза и дивља ружа.
з. »чупавцима«. По зидовима, измећу прозора, обешени разни златом, сребром и срмом везени пешкири. Таванице ишаране круговима од разнобојних резбарија из чијих
Изнад прозора свуда рафови препуни поређаних сахана, сребрних послужавника и зарфова за шоље од кафе. Дан се смирује. По ћилиму игра
Пушку! Узима пушку, прилази прозору, напери је. СТАНА (иза позорнице, кука): Не, оцо! Слатки оцо! Јао! ТОМА (код прозора, нишанећи): Њега, да... Њега да убијем. Улази Арса. АРСА Хаџи! Не! ТОМА Њега, њега...
Њега да убијем. Улази Арса. АРСА Хаџи! Не! ТОМА Њега, њега... АРСА (одваја га од прозора): Хаџи, хаџи... ТОМА (од беса једва се разабира и упознаје Арсу). А! Ти си! АРСА (забезекнут): Ја, хаџи!... Брате!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Од јутра до мрака с прозора је гледим, Па уздишем тако, чезнем и блиједим, А мајчино благо послује и ради, У широку софу жути шебој сади, До
1910. ПОЗНИ ЧАСОВИ Кô каква слика чаробна из рама, У твоју башту, где шедрван бије, Ти мирно гледаш из прозора, сама, И наслоњена. Тихо мирис вије, На твоје леје месечина пада Топла и мека, и руже ти мије Сребром...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Уз последњи стих ове песме Вук је написао следећу примедбу: „Кажу да и сад из онијех прозора, гдје су сисе биле измољене, тече некака мокрина, која се низа зид хвата, као креч, и жене које немају млијека, или их
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— разгоропади се учитељ, па јурну према посљедњој клупи, али Јованче истог тренутка трком допаде до отвореног прозора и попут лопте искочи напоље. — Опа! — оте се Стрицу одушевљен узвик.
Дошла је зима, разиграна, блистава, хучна, с вјетровима, сњежним ковитлацем и фијукањем око свачијих прозора. Обноћ, све ближе селу, чуло се завијање вучјег чопора.
На новој колиби у логору Мачак је намјестио чак и прозоре вјешто скрпљене од полупаних школских прозора. Нису били баш богзна како лијепи, али се у дугој ниској бараци ипак сасвим добро вид јело.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора и капцима У кућу се улазило преко многих широких басамака. Авлија пространа.
Кућа није имала прозора с улице. Изгледала је као була с јашмаком и фереџом. С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани
Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! Паригушица!“ Сви се тргоше, погледаше на прозор.