Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Она дуња, и она јабука! Да се слути онај снег! Да се чују од оних кућа из оне таме они пси! А у прозору сија неопран месец!
з. А замисли бурдељ с фотељама од плиша пун бачених флаша конзерви и пива на прозору је нацртана киша у наручју дуге једна бреза плива и с мутним капима зноја у маховини под пазухом нежном мишицом
СВЕТА ЈЕСЕН Има ли ичег да ујесен не сија? На сунцу, у прозору, дозрева парадајз. Из шаше светли гомила тикава: јесен доводи тикве до усијања! Свако дрво сија као црква!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Таман зора малко зарудела, а Витомир и Тиосав дотераше и пети пут врљике. Стоварише на гомилу, па онда приђоше прозору и куцнуше. Ћир Трпко одшкрину мало прозор, па упита плашљиво: — Јесте све дотерали?
Пупавац изиђе да се прошета, прође поред Николине куће. Савка беше на прозору. Он дубоко уздахну, она се подругљиво насмеја. Тако је још прошло доста времена. Било је некако по Илијинудне.
— Који наши? — упита учитељ, промолив се кроз прозор. — Ја, учитељу — одговори Марјан и приђе прозору, а из њега заудара као из ракијске мешине. — А ти си то, Марјане! Откуд ноћас у ово доба? — Имаш будак, учитељу?
«... па устане и извири на прозор. — Ко је? — Ја, Нико! Отвори да уђем — одговори Сава пришав прозору. — Ето ти сад опет — ти — зачуди се Никола... — Чек да отворим! — и отвори врата. — А који је бес теби ноћас?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам седео на прагу пред кућом. Држао сам у руци некаку школску књижицу, али је нисам читао. Видео сам на прозору бледо лице моје матере, наслоњено на суху јој ручицу. У ушима ми је зујало. Нисам умео ништа да мислим.
— Нема више да се говори о томе. Дајте руку. Сад смо се помирили. Она пружи руку, обрнувши главу к прозору. Ја је стискох за њу. Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.
Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби. Она је радила. Ја сам гледао у књигу и мислио на њу. На једном прозору белео се спуштен роулеау16 на другом није било завесе. Ја, да бих почео разговор, дигнем се.
Ја, да бих почео разговор, дигнем се. — Да спустим и на другом прозору завесу, а? Говорили смо врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.
Онда устанем те отворим и други прозор да дим изиђе. Стајао сам подуже на прозору који је гледао у врт. Био сам бунован. У врту је било тихо. У даљини пиштао је железнички воз.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И доиста, било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи, а трећа на прозору. — Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.
Меланија је прочитала сијасет српских, а још много више немачких романа, у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је Љубомира у Јелисиуму, Аделаиду алпијску пастирку, и
гђа Перса је посматрала гђу Сиду, а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па затим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.
Ни мáма у соби није могла чути тамбуру. Али Јула је чула, и одмах је скочила из кревета к прозору, па кроз разређене шалукатре видела неку прилику, и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро
— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?! Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније — вели заједљиво поп Ћира — па погађа ’оће л’ бити рата, и ко ће
« — Ето, због тога ме и мрзи да држим кола и коње, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену тéглу и гледаше је дуго. Настаде почивка.
А после, бацао га је у бригу и његов барометар у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тéгли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време. — Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.
— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија. Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем. Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.
У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору. У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши да и то неће дуго трајати; захваљује јој што га се
мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију, које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће, — и кога је она или водила за собом кад је лêпо, или му доносила кући, пошто су у многим
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А мало после, са наслоњеним подбратком на руку и налакћен на прозору, гледао је он преко мирне реке тамо у зелено-сиви хоризонат банатске равнице.
Али једновремено, муњевито, као пантер, из оног страшног става животиње, Христић инстинктивно јурну и сам оном прозору. И са ужасом, тог истог тренутка, ухвати он један заводнички осмејак упућен његовој жени.
његову величину, његову боју, његову форму, па ме је интересовало где оно лежи, на великом столу, на тоалету или на прозору.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Груди су јој се тресле. Њен муж се онда прену, устаде, и, у својој дугачкој кошуљи, бос, пође према прозору, да га отвори. Под прозором су цвркутале ласте, али било их је и над прозором, где су биле свиле гнездо. „Ласте!
Био је отпуштен из војске. Њен отац га је затекао, једне кишне ноћи на њеном прозору, па га је, са мердевина, стровалио, али Андреас није врат скрхао.
Стајала је задихана. Ћутала је и смешила се. Исакович то више није видео, јер јој је био окренуо леђа и пришао прозору, који је био у решеткама.
Кад би се овако, у ноћи, у Темишвару, кући враћао, увек је могао да рачуна на то да ће да га прате лојанице у прозору. Да га је неко напао, неко би му, у помоћ, дотрчао.
без уобичајене посете код официрских жена, које нису примале ту лорфу у своју кућу, али су радо стајале са њом, на прозору. Заволеле су је биле, лепу, мирну, повучену, због њених очију, које су гледале у свет тако детињасто.
Фењери су сјали изнад тих лонаца, и њихова светлост падала је у сваку трећу собу. Шандале су гореле, увече, у сваком прозору.
Стајао би сваки пут у прозору, кад би Исакович прилазио бурету. Што се пак тиче Зиминског, он је био једини официр, који се међу тим сербским
Кад је дигао очи, до прозора, где су му браћа становала, на прозору Петровом стајала је Варвара. Била је дигла чирак изнад главе.
Дуго је требало док су се укућани пробудили, и док се у прозору појавила, уз светлост свеће – као одсечена – глава госпоже Кумре.
Седео је у прозору гвожђара, у кошуљи до паса, са камишом у руци. У стаклету, да га сваки види. Прекопута тог прозора, на троношцу, под
А на спрату, у прозору, у цвећу, сваки час се видела нека млада жена. Они су, обоје, радознало посматрали госта у комшилуку.
Кад је пролеће грануло, тај официр се могао видети, сваког дана, у прозору своје куће, како седи, и посматра, оне своје сународнике, који су били задоцнили и презимили у Пољској, а сад стижу.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
је испред моје крчме оне ноћи кад смо ја и чича Тришо видјели три мјесеца: један на небу, други у ријеци и трећи у прозору. Ево, слушај што каже наш Оглас и проглас!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кроз испуст на прозору клизио је густ и златан млаз светлости и Недина глава, ухваћена њиме изгледала је као Предићева Богородица у
- Рекла ти је да куцнеш три пута. - Рашида ми је стегнула длан. - Куцни! Куцнуо сам, али се на прозору нико није појавио, иако се унутра чуло лако комешање и повлачење ногу по поду.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Тако први дан једна фрајла, чувши да иде Шамика, брзо прозору, па у хитости, да се не би задоцнила, разбила је главом прозор.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Још необучен, Комесар, отворивши прозор на првом спрату, појави се, вичући. На другом прозору старог здања видео се Вук Исакович, у кошуљи, и војник који га је заливао водом и прао му главу.
Искакао је опет из кола и млатарао рукама, према прозору, над којим су седеле голе женске фигуре и оклопљени неки полубогови, увијени гирландима, израђеним од печене глине, а
Посматрајући их, учинише јој се блесава и туђа. За све време њу деца и не приметише. Висеће шарене крпе, решетка на прозору, а особито заложена пећ са својим црвеним пожаром, привлачиле су детиње погледе, али њен јад и уплакане очи ни најмање.
краја, како се догађа залазак Сунца, а исто тако и све појаве свитања, које је приметила, као кроз сан, пришавши свом прозору, каткад, одмах после поноћи, мучена несаницом, уплашивши слушкиње које нису више смеле да је ноћу остављају саму.
магли, са високог, знојем натопљеног узглавља, обронке брда, безмерну ширину и воде блатишта усахнулог, од којих се, у прозору, видео само један део, са бедемима града.
Чинило му се да га, мада је и он био дарежљив према цркви, презиру. Учини му се да, при једном прозору на спрату, виде лице митрополитово, са до грла и ушију зараслом брадом, малим брцима и лукавим очима.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сазревале су у току целог августа, септембра, октобра, новембра и децембра. У укус тих вишања које су сазревале на прозору, на сунцу, упило се због тога нешто од нашег погледа на чубурско двориште.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Момак хитро стави у ред креветне хаљине, одшкрину стакло на прозору, па отворив врата, рече: — Господар је спреман! Уђоше један за другим: архимандрит, Јосиф и ђакон.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
До данас нисам успела га сазнам ко је то био, и шта је хтео са том светлошћу на мом прозору. Четврта је испричала овакву пустоловину: требало је, као виолинисткиња, да наступи на школској приредби.
Милићевић, Вук - Беспуће
До њега, један висок, крупан, глават Босанац који говори у басу, бубња прстима по прозору и сваки час страховито зијева; један Сријемац, ситан, плав и кицош, с високом крагном, црвеним прслуком и вазда
Он се попе у кола и стајаше на прозору. Из чекаонице треће класе појури једно разнолико мноштво: сељаци и сељакиње, с кошарама и великим завежљајима,
Гушио га је рђав ваздух: соба је била неизвјетрена и одавно неотварана. Он је пришао прозору, отворио га и стајао тако, не скидајући капута, неко вријеме, са затвореним очима.
— и згледао се у њу. Није ју распознао у први мах. Пришао је прозору, застртом грубом завјесом са плавим пругама. И погледа поново.
Па кад је силазио у башту, сјећа се да се је нехотице окренуо према њиховом прозору и учинило му се да је спазио једну женску главу које је убрзо нестало. И питао се зашто се он окреће?
И питао се зашто се он окреће? Био је немиран цијело вријеме. Кад се враћао, опазио је да нема никога на прозору. И онда се увјеравао да му је то сасвим свеједно, био ко, не био.
Једва дочека кад стиже кући, сав у зноју, збаци са себе капут и стајаше у кошуљи на прозору, смијући се своме чину и одмарајући се.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Жено! — викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору — а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала? — Како нисам, опрала сам их!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Већ је давно на прозору, Гледао је огња жива, Гледао је белу зору Е пред њиме свет открива; Бежи тама испред њега, Ма са срца кам не бега.
XИВ Бура, муње, грмљавина, Све дивљачно кâ некада; То му некад би милина, Али сада, али сада Нема њега на прозору Да се диви божјој сили, Унутри је у свом двору.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
пурњави мећава, а ја пишем своје задатке, старац ћути устурен на јастуке, па ти се истом изненада огласи окрећући лице прозору: — Баја, чује ли се то рзање? Сад се и ја пренем и ослушкујем.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
а као да ћу га слушат животу до краја. И синоћ баш га чујем, већ доцкан пред зору, а неко кô да куцну на тамном прозору. Заблиста месечина са бледа покрова: — љубавни вампир то је и пратња његова.
ДИМ Лулу пије Селим-паша, љуби ћилибар, уза њ љуби кауркињу, свако по типар. Задимио Селим-паша нештедимице, на прозору дим се вије чак до гредице. дим на стаклу тамно пише чудновати шар, мрке брке, мор-доламе, дуги џевердар.
Оклоп лула, чибук црни цев је голема, мрко чело, мрки брци, мрка долама. Задимио чибук страшни нештедимице, на прозору дим се вије, чак до гредице. Буновно се дим за димом вије кô и пре, на прозору слике шара од којих се мре.
Буновно се дим за димом вије кô и пре, на прозору слике шара од којих се мре. ПОСТАНАК ПЕСМЕ Сунашца на залазу кроз прозор пада жар, оданде на твој адиђар, са њега на
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Казали да је она све закувала! А ви сад видите шта ћете? — Ја одох! Према изјавама очевидаца, Суле је пришао прозору, отворио га и изговорио своју опроштајну поруку: У срцу сам те закључао, Не можеш изаћи, Кључ сам изгубио, Не могу
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
удесница, у чајању ждралка, у прозору трепераво танка. Ни прам магле ни тринина тринка. С вертикале - земљом до Солуна!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Прозору Пијетлић допаде скоком, нахери главу, зажмири оком. „Лијане, кажи: шта ћу да радим? Да вјеру дадем ријечима твојим
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Димњак је излазио кроз горње окно на прозору. С једне стране стола стајала је још млада, висока и мршава жена, необично пријатног, паметног погледа, али већ свела.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
СЛЕПИ КРАЉ У ИЗГНАНСТВУ Из васељенске ти престонице пишем. Стојим на прозору, ја царев гост и слушам жамор на улицама иза дворског зида, разговоре соколара пред ручак и складне повике веслача
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ако се уверимо да намерно неће да отворе, не само да ћемо развалити врата, него ћемо кућу запалити. — Онда он приђе прозору и лупи: — Хеј, газда, домаћине! На прозору се појави женска глава. — Не бој се, не бој се, ми смо Срби, отвори!
— Онда он приђе прозору и лупи: — Хеј, газда, домаћине! На прозору се појави женска глава. — Не бој се, не бој се, ми смо Срби, отвори!
Чисто се тргох од те помисли И нагло се дигох, те приђох прозору. — Страшан је рат — говорила је моја мајка бришући сузе. — Докле ће људи да буду тако безумни!...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
намештај : ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.
Они знају да ја немам жене ни друге послуге. « Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе. Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу. Љубица се намршти кад уђе, умало не запуши нос руком.
Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено. Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.
Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...
— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу. У том се отворише вратнице на дворишту. Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. — Ето га!
Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га. Приђе опрезно к прозору и послуша... Разлеже се врисак ужасан, страховит... Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много...
О, мили !... И она га опет стеже врелим уздрхталим рукама... Тако им прође читав час... Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
WАРНУНГ! БЕКАННТМАЦХУНГ! ВИКТОРИА! У понеком довратку и прозору виде се црне заставе. На једном зиду, упадљив кукасти крст.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ако вас живот боли, ако вас неко воли, ја вам честитам. ЊЕГОШ У ВЕНЕЦИЈИ Насмешио се последњи пут. У прозору се сјаше као запети лук, као Месецу води, млад и жут, Риалто.
се вратио увече из канцеларије, затекао бих је, често, како седи пред сликом на зиду, свога сина, или како стоји на прозору и гледа према станици, куда је војска била отишла. Она је према мени била добра. Ја сам према њој био пун поштовања.
Завршен је и један део мог живота. Бечке романтике. Идем у своју земљу. Гомиле војника који стоје на прозору гледају како покушавам да се попнем у вагон, смеју се, урлају и вичу: „Напоље, официри! Нема више официрских вагона!
Протић се појавио, налакћен, на прозору, и ја, и сад још, видим како се кисело и набурено смеши. Држао је шаку иза ува да што боље чује.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И онда уђе у двориште весела, и очи јој опет, онако исто као пре на прозору, севају чудним, запаљивим огњем... Ама баш ништа друго! Дете је врло марљиво пазило...
Устура се, Боже, па се стане кочоперити, па вртити, па још ако је капетаница на прозору е онда мислиш сва се изломи, ал’ капетаницу ни да погледа. Ви сигурно и не знате зашто то. Та сви А...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Знате ону секретарицу... Ју, забога. Па оно је већ јавна ствар... Виси овако, ево овако, на прозору, а онај ћосави потпоручник под прозором. Она, знате, њему све овако, овако, овако. (Показује гестове рукама.
Па они су већ стигли? (Музика под самим прозором. Споља велика вика. Он прилази узбуђено прозору, бришући се од зноја.) ИВКОВИЋ (прилази своме прозору). НАРОД (споља): Живео! (Затим се чује појединачно.) Пст! Мир!
Споља велика вика. Он прилази узбуђено прозору, бришући се од зноја.) ИВКОВИЋ (прилази своме прозору). НАРОД (споља): Живео! (Затим се чује појединачно.) Пст! Мир! Чујмо! Чујмо!
НАРОД: Живео! Живео! Живео! (Музика свира један краћи марш.) ЈЕВРЕМ И ИВКОВИЋ (за време музике, сваки на свом прозору, клања се напоље. Споља разнолики и због музике неразумљиви узвици.
ИВКОВИЋ (за то време пришао прозору). НАРОД: Живео Ивковић! Живео! ЈЕВРЕМ (својима): Ама, шта је ово, побогу, људи? Ено хоће онај да ми отме, хоће на
И то је истина... (После извесне борбе.) Дај ми кључ, Павка! НАРОД: Живео! Живео! ИВКОВИЋ (појављује се на прозору, и народ кличе, а музика много бурније свира. Даница крај њега.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Поподне, исто овако... Часови, досадни, празни... Неки дечак шутнуо је лопту, Прсло је стакло на његову прозору; Предложио је да се „деран најстроже казни”. Ја, ја... Било је свега. — Деца су крива.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
бих једну ноћ кад месец куња, Плачеван, кржљав, без сјаја и боје, А земља има сетан мирис дуња Што месецима у прозору стоје; И све да буде тужно, све да буде Као да свуда јече болна деца, Растапају се чежње као груде, И све кроз сутон
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном
је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; како све то испред ње на столици и по прозору поређаше, и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за
— говорио је идући, онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору. Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке. Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.
Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела. Из уста почео би да је пали дах. Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.
Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем. И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СВУДА ЈЕСЕН Сто голих грана, к’о сто црних руку, У шиби кише из врта се пружа Прозору моме, где последња ружа У болну јесен жалостиво вене, Док монотоно допире до мене Звук капи које о прозоре туку.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Старачка глава, обрубљена дугом, бијелом брадом, помоли се на прозору. Старац наслони главу на длан и остаде тако. Мјесец окупљајући своје зраке млазну с њима по зиду, а кад допријеше до
Ваљда су стари знанци, они двојица! Човјек на прозору не трену очима, но дуго и дуго стајаше непомичан. Фала Богу, кога гледа по томе пустоме снијегу?
Ни то не прену човјека на прозору. Замишљен, дашто! Крупне ли су те мисли што се пребирају у ноћној тишини кад је одмору доба, а на узвиситу мјесту!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Једно вече стојећи он са женом својом на прозору, угледа не далеко од куће некаку велику гору ђе сва у великоме пламену пламти, па упита жену шта је оно, а она му
11. ОПЕТ ЗЛА СВЕКРВА. Биле су двије сироте без оца и матере. Стојећи један дан на прозору виде, ђе испред њихове куће прође царев син, па ће рећи млађа: „Ах лијеп ли је они царев син!
подијели, па кад дође у јутро, почни кукати и плакати и реци му, да су прошле ноћи украли, а прасе мртво објеси о прозору да виси.“ Сељанин се обрадује, како ће цијело њему остати, и учини онако, како га је кум свјетовао.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира. (Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.
Јево већ подне! И Тетка љутито изађе. Бакоња ступи ка прозору и угледа простран врт за манастирским наличјем. Иза њега бијаше ред омањих зграда; пред једном поткиваху коња.
Ајде, ћаћо, и поздрави мају и све, све остале... Кад се Бакоња поврати ка прозору видје у дворишту само провинцијала са пет-шест фратара.
Задуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору да отправи први поздрав њојзи преко воде, знајући да и она о њему мисли чим се пробуди.
Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томом у крчми. Цвита је била на прозору. Маша пљескаше рукама, кунући се да није видјела младога фратра коме би мантија тако доликовала као Бакоњи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
фуруном и таре длан о длан: они танко шуште као да су од суве јеловине, Аћиму су сувише весели и безбрижни, па приђе прозору и поче ноктима да гребе ледено жбуње са стакла, да боље види вратнице и пут поред јасенова.
— Можда је мени тако суђено. Шта могу против Бога? — немоћно подиже руке. Зар пред њом ово кажем? Окрену главу ка прозору и ухвати се за дрвене решетке. — А ти баш оцу Методију — шиљак у нос!
Шта ће рећи моји бивши другови? Бивши? Вукашин је уклештио главу међу руке што држе дрвене шипке на прозору. ...И та фатална љубав. Није се први пут заљубио. Лепота и понос. Зар је то само Олгина изузетност?
— Рекао сам ти да нећу да бројим. Јесу ли спремне санке? — викну, саже се да узме кесу, спусти је на кревет и приђе прозору да склони очи од брата. — Спремне су. Само ми ти прво потпиши оно што сам ти синоћ рекао.
Само стид. Без прекида се разговор наставља, јасан по смислу, по неку реченицу сам додаје и лепо види месец у прозору и Вукашиново лице, и осећа страх што сутра путује на даљину од неколико година и што баш ове, последње ноћи такве
Чим је вечерао, отишао је у воденицу. У воденици је и умро.“ Месец се расекао на прозору. Пола ђачке собице било је у сенци. Видео је сину озбиљно и замишљено лице.
Дрвени кревет закрцка и зацвиле за њом. Снажним белим рукама Симка стеже решетке на отвореном прозору. Месец млечи велику гомилу жутог кукуруза.
Она се не покреће. Гледа јој лице. Из великог црног ока поглед јој кроз прозор отиче. У чаши на прозору неколико цветова. Маслачак! Онда кад се вратио... Отров тече њим, свуда, као крв. ...
Ђорђе се свали на кревет да очи и лице склони у сенку. да му суза не падне на гомилу месечине. Симка приђе прозору и испуни га. Брежуљак жутог кукуруза светлуца под багремом. Волела би да је тама и да га не види.
“ Хајдучка, проклета. Стеже дрвене шипке на прозору. Као да крцка кров. Њише се. Воденица. и Вукашину је причао пред полазак, оне ноћи кад су пси лајали на месец, ноћу
Зна, и знао је одавно, за обојицу. Кад би помогло, целу ноћ би се молио Богу да сутра не види сунце у прозору. Зашто болест не дође у апсану и не умори га? — Ти бар знаш закон.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта је сад ово? — девојчица се запрепасти. — Да не сањам? — окрете се ка прозору, али на прозорском оквиру врапца већ није било. »Мора да ми се причинило?
»Вероватно још сањам?« шапну себи, кад онај глас поново рече да му се жури. Девојчица у чуду рашири очи: на прозору је био њен врабац, а крај његових ножица блистао је неки малени, округли предмет налик семенки лубенице, сав златаст.
! Лепо!! Али помози ми! »Можда се врабац вратио?« — помисли и окрете се ка прозору, али врапца тамо није било. Само се, заглављен између две цепке, копрцао малени, риђи цврчак, пиштећи. — Шта чекаш?
Девојчица завири још једном. Иза окна јој неко пријатељски климну главом. Девојчица приђе другом прозору. »Сањам ли ја то?« помисли. »Татага нема никог! Откуда ова деца?« Девојчица се поново врати првом прозору.
»Сањам ли ја то?« помисли. »Татага нема никог! Откуда ова деца?« Девојчица се поново врати првом прозору. Оно малено, светло биће несташно јој намигну. — Па, Татагина кућа је пуна деце!
Спавале су све до последње. Једино су трачнице малога воза биле празне, а поветарац њихао завесу на отвореном прозору. — Видела сам га! — прошапута сунчева зрака поверљиво, наслонивши се дечаку на образ.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
На прозору се појављује Никола Пашић, који се ни после толико година уопште није променио: дуга седа брада, расејан поглед, загоне
године док је, из постеље приближене прозору, гледао у предео који му је био преостао: у запуштено турско гробље, све у блату, под облацима кабастим од пролећних
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Само, - у тмини, полумраку ледном Види се негде слаби зрачак плама у тихој вили. У прозору једном, Кроз вреже ружа, и за завесама, То гори светлост.
“ --------------------- И престадоше звуци виолине, Као да чекају шта ће бити сада... А на прозору нерешљиво стоји, Стоји и мисли учитељка млада. Да ли да иде? А прошлост? А верност?... ...............................
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он га узе за руку, и приведе га прозору одакле се видело цело пристаниште Александрије. „Видиш ону белу лађу која сад баш диже своје котве; она ће те одвести
Она је привукла мој поглед, јер ево већ неколико година како нисам окусио белога пецива, а овде је оно изложено у прозору.
Да би испитао састав сунчаног зрака, пропустио је сноп Сунчевог светла, који је кроз рупу у прозору ушао у његову собу, кроз две засебне призме.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ако није жена, а оно је ћерка. Ето мала Лела што станује до цркве, девојчица, вели видећу је сутра на прозору, окопилила се и цео свет зна да је апотекарово; и он се сад жени другом; а кад је полиција дошла да тражи дете што је
а... а... Ђорђе! Па се командант појављује на прозору и наређује да се будала пусти, и прети да ће га лично убити у првој борби, а Ресимић се смешка докле га одвезују,
јест јест, морам признати, фина, врло фина црнпураста главица, иза чипкане завесе тамо у оној кући баш према његовом прозору. И тада се ја разјарих (богами не из зависти), само да сте ме видели!
Са младалачком гипкошћу што одаје уживање свакога покрета, верао се он неустрашиво слободним ходом, или је стајао на прозору и певајући малао.
Са овим закључком, који је значио велико умирење, судија је и пришао прозору, одакле је мирно, задуго и задубљено посматрао оне чудно лепе и непрекидне завесе млазева од пахуљица, како се меко и
Напољу није престајало да веје кад је, тако очаран овим општим утиском, пришао прозору. Одатле, узбуђен одлуком коју је донео, посматрао је сад већ оживелу улицу.
као крв и косе покривене крепом снежних пахуљица, заиста и угледа, и то са погледом управљеним баш овамо ка његовом прозору, он се што је најбрже могао спреми журно и живо стрча на улицу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
С угла сам бацио поглед на Егидијев кућерак и махнуо руком баки на прозору. Далеко је од мене била свијесна помисао да је то коначни одлазак.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане. Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор.
Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.
Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у
Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору. Ђурица се прену. Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.
Ђурица се прену. Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору. Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на
Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.
Лепо осећа да неко стоји пред вратима. Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан. Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једно вече, стојећи он са женом својом на прозору, угледа, недалеко од куће некаку велику гору ђе сва у великом пламену пламти, па упита жену шта је оно а она му
царевић на прошетњу крај мора, иза једне шуме, кад наједном али ти иде по мору брод и на броду отворен прозор, а на прозору цура. Док он њу види, одмах се у њу заљуби и заволи је тако да се одмах разболио. Све дивани: „Умријети, умријети!
стајао је и један малар крај мора, кад се по мору провезао брод и ђевојка, и он наслика онако скупа брод и ђевојку на прозору. Малар се, дакле, сад спреми да он иде пробати лијечити царева сина. Кад је дошао пред двор, замоли да га пусте унутра.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И та љубав стара, као дух без гласа, Поведе ме журно тамо, до твог стана: На прозору нађох слику твога стаса, Као знак љубави и ранијих дана. Дошао сам кући.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
“ Пошао сам с њим и први пут се нашао пред царском палатом и чекао да се стари цар појави на прозору. Он је скоро сваки дан, око подне, излазио на прозор да би посматрао гарду како одлази на своју свакодневну дужност.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
АНКА (Ристи): Хајде брже! (Одведе Ристу.) XИX ЧЕДА, РАКА ЧЕДА (удари у сладак смех, затим оде прозору и довикује, машући руком): Рако! Рако!. РАКА (долази споља): Шта је? О, зете, што си се тако обукао?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Звек алке на капији затекао је Софку на прозору горњег спрата, одакле силази, пролази поред мајке и одлази да отвори, али мајку изједно држи на оку.
и који, најзад, читаоцу више од других остаје у сећању кад склопи књигу, отприлике овакав: она налакћена стоји на прозору горњег спрата, леђима окренута унутра, лицем напоље.
У том би положају умела сатима да остане: „Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном
Сем тога, давање предности нарочитоме положају на прозору такође није неважно: њиме се постиже висока динамика тела, са особито појачаним не само тактилним него и - како их
; „Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.
У глави јој се вртело“. 376 Два млада тела, припијена и пресамићена на тесноме прозору београдске тврђаве, заједно дрхте и обамиру, падајући полако у чулну екстазу.
овај еротски догађај могао непосредно перципирати, као што је то био случај са сценом између младог Вука и принцезе на прозору београдске тврђаве, он га мора у уобразиљи најпре сам склопити, враћајући појединости које су расејане делом у
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ту сад нађе лепу кућу, лепшу не треба; Нит’ је мала ни велика, ал’ за живот рај — Стара бака изгледа га већ на прозору: (И оваки и онаки) „Шта сад учини!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА (уздахне, а после се, дршћући, приближује прозору): О, грозно! ПРВИ ТУРЧИН: Ја је, сироту, не бих могао тако мучити. ДРУГИ ТУРЧИН: Ја бих је волио убити...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXВІ Са истока поче плавит’, А нас двоје на прозору, Прохтело се нама тако Дочекати рујну зору. Ћутала су наша уста, Само ј’ мисô к мисли текла, — Тек у неке она
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ја им могу користити и на други начин. Али онај један се пресамитио преко бедема, као да је на прозору своје куће. Запитао сам овога поред мене да ли су дошле њихове мртве страже. — Стигли су малочас.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
О, јадан ти сам, шта учини'! (Јазавац се заоштрљио, накостријешио, па трчи кроз судницу. Сад полети једном прозору, сад другом, сад се затрчи под један сто, сад под други; сад опет полети вратима, сад опет међу ноге.)...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
је понегде и пољубе) носе кући ћутећи (да мишеви не једу жито) и држе је због њене магичне моћи — до идуће сетве на прозору, »над кућним вратима или амбарима«, на стожеру (о вршидби), у винограду (СЕЗ, 70, 544 ид; 83, 163 ид; 68, 100; ГЕИ,
Ћипико, Иво - Пауци
Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити. А попунивши га, диже се и пође к прозору. Јави се двојици свједока што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне. За њима стиже и биљежник и Петар.
—Да ти кажем цијену, — навлаш растеже бесједом газда, — а нијесам вољан продати.. . И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу.
Уто иза њега неко запјева; окрене се и запази једно женскиње разбарушених коса, надлакћено на прозору. —Момче, би ли се оженио? — упита га храпавим гласом. —Танак јој глас као у свраке!
Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ.
Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу. Бијаше се подао нехају. Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.
— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију”. Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа.
Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца. Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.
* Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору. Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора. Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини
— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к'о за се надода: — Што би му се још хтјело! Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.
Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. — Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту.
Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина.
И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан. У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Страх ме одједном обузима, гушим се, недостаје ми ваздуха, устајем из кревета и одлазим ка прозору. Промаљам главу кроз отвор и жудно дишем.
Ноћ без месеца, лепа и мекана. Погрбљена Лаушева сенка на прозору. Ни он те ноћи изгледа није ока склопио. Цео дан га нисмо видели.
Она је устала, лагано, и даље без трага узбуђења на лицу, пришла прозору и наслонила се на ивицу зида. Била ми је окренута леђима. Гледао сам је.
било трептај на њеном рамену и врату да бих по томе могао наслутити шта мисли, пошто ми се учинило да је отишла ка прозору и да се окренула леђима не би ли сакрила своја узбуркана осећања. Али ништа.
Неко од њих двоје устаће да би га прикачио квачицом. Она. Вредна и лакосана, скочиће из кревета. Прилетеће прозору, нагнуће се да дохвати ландараво крило капка и онда ће онде на калдрми под прозором видети мене док стојим у кошуљи,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ко би смео да ову лепоту расплаши електричном светлости. Овде на прозору виси разастрто црно небо са свим својим звездама, а кроз ова доња оканца улази у наше одељење сјајна месечина,
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ох, дедо! (Прилази прозору): И то није један дан, месец и година, већ цео век никако не смем прозор да отворим да се не би завеса више помакла,
« и бесомучно дерање Парапуте: Изгоре Парапута, изгоре, ах! МИРОН (прилази прозору и нагне се напоље): Опет га ова деца ухватила, опет га уплашила бацајући му запаљене жижице...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Покажи ми, али онако људски, где видиш сунце кад га ујутро спазиш из кујне. — Паула приђе тачно оном прозору којем не треба. — Забога, дијете! Отуда не излази сунце. С те стране залази, пред вече, зар ти то не знаш, тешко мени!
На једном прозору се гвожђе много раздрмало али није оправљано. Мађарица, код свог јаче од педесет година старог господара, уседела се,
Мало затим, шушањ и корак, и ударац у гвожђе не на огради, него на прозору. Сви троје у соби погледаше се, па се још једаред погледаше гос-Тоша и госпа Нола, и онда, као мађијом покренути, сви
погледаше се, па се још једаред погледаше гос-Тоша и госпа Нола, и онда, као мађијом покренути, сви троје се упутише прозору на који куца неко ко није ушао правим путем.
Видела је госпа Нола још, кроз занос, како младић на прстима прилази прозору и навлачи завесе... И осетила срећу, или варку среће, сирота госпа Нола. Скоро четири недеље дана је прележала.
Да видим, како је напољу. Растави крила шалона на једном прозору, поче дубоко да дише, и да се у лицу разведрава. — Дивота! Снег! Студено! Све се бели, варошица спава, мир је...
— Госпа Нола удари шаком о сто. — И требало ми је зато што је новац ту да га људи потроше корисно!... Опет приђе прозору, и загледа се у даљину. — Да ми је полетети, и одлетети... одлетети у стари крај и старе обичаје... Право каже Шваба...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја сам затекао читаву генерацију луткица моје сестре, које су све у друштву, као о каквоме журу, седеле у једноме прозору. Сећам се добро тога одвратнога буржоаскога друштва.
може више да дâ гласа од себе, презиру га и моја сестрица и њене другарице, а изгледа да га презире и она буржоазија у прозору: зајмодавчева жена, распуштеница директора банке и порцуланска девојка.
У мени се јавио неки револуционарни инстинкт и ту сам беспослену буржоазију у прозору страховито мрзио. Осећао сам потребу да јој се, уиме презренога уметника, осветим.
чланку, док најзад нисам једног дана просуо жар из пећи те упалио простирач на поду, затим чаршав на столу и завесу на прозору, тако да је то, може се рећи, била једна лимунација већега стила, иако тога дана није био никакав државни празник.
спор, према томе Онај млади инжењер опет је данас пролазио покрај моје куће, а моја жена чини ми се да је била на прозору; уосталом...
Баш штета што ми се разбила ова ћилибарска муштикла, а тако сам је волео... Како би било да сачекам оног инжењера на прозору па да му проспем бокал воде на главу... — Ето, тако то иде редовно. Просто не умем да мислим, па то ти је!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да је мајка рекла кћери: “Затвори, промаја је!“ А кћи спустила вез и устала и пошла прозору И пошла и затварајући видела неког да пролази, Који јој узнемири душу дубоко и насмејао се дубоко.
Но љубав служи за част силним у возу, између две железничке станице; На прозору саксија с три цвета, лице неке старице, На пољани из амрела извиру четири ноге голе...
снага неће их задржати за ову земљу чудну, Када их привуче кружења њиховог законског моћ: Он сам притрчавао је прозору с криком у сну.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Умирен, дечак се врати прозору. Али, једва да је часак прошао, а метлица дође до њега, наслони му се уз ногу, па рече: — Да почнемо! — Шта?
Отац је то учинио још одавно. Узалуд су га чекали да се врати, узалуд остављали у прозору светло! Није долазио. Можда због глади која је била честа гошћа, а можда и због воде коју су становници Пешчаре из
Станковић, Борисав - КОШТАНА
! Ко је још господар у мојој кући? Он? Зар он још да говори? Пушку! Узима пушку, прилази прозору, напери је. СТАНА (иза позорнице, кука): Не, оцо! Слатки оцо! Јао! ТОМА (код прозора, нишанећи): Њега, да...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И твоје слатко говорити име Небу и сунцу и горама плавим! 1903. ЧЕЖЊА Гдје сте?... Ја будан на прозору стојим Наслоњен челом на стакло... Све спава... Ноћ сјајна, кô да по окнима мојим Полако шушти ваша коса плава...
57 Ноћ хуји, дажда лева, Јесењи ветар веје; Где је сад моје сиротно, Плашљиво дете, где је? На прозору је видим Њене собице саму; Сузним очима зури У ноћ и пусту таму.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
свила Са ручицом на везу Најлепша поза у срезу За сликање Друга Марина поза Звала се „Слатка нервоза” Мара на прозору чека Драгана из далека За сликање Откад се удала Мара За Ђуру сластичара Ради на точењу бозе Па јој и није до
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Опа! — оте се Стрицу одушевљен узвик. Учитељ и сам појури према прозору, вирну напоље, па се окрену разреду и љутито повика: — Хватајте га! Сви за њим!
Гле га како завирује иза ормара, тражи прут. — Хоп, сад је вријеме! Луња суну према широм отвореном прозору, попе се на прозорску даску и — дућ! — скочи у меку леју, поред бокора перуника. — О, па ово није баш тако страшно.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Нађе при мору прилично широко место, хубаво, на прозору свим странама. Градић они зваше се Византија, од грчкога некога краља Византа, спраљен издавна.