Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад је стигао тамо, већ се почело смркавати, нигде живе душе... Само једна свећица шкиљи на школскоме прозорчићу. Он погледа кроз једну рупицу на пенџерлији, виде онде учитеља где нешто шије, а дубоко се замислио.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Једном дрхтавом руком он развали онај танки дрвени капчић на лењирастом прозорчићу, те уђе нешто светлости, па засењеним очима које су га болеле, погледа пред собом.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета. То му беху једини гласници
Мрзи ме да гледам очима пандуре... Како би било да спавам?... Јес’, ко ће ти сад заспати !« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Лазо, средивши се, приђе к њој. Обоје приђу к прозорчићу откуд изванка долази трачак јутарње сиве свјетлости. — Мало сам спавала, — тужи му се.
Једне љетње ноћи, а већ се бјаше троје дјеце народило, устаде Марко прво сванућа. Пође к отвореноме прозорчићу и гледа на море. — Не знам, вели сам себи — свиће ли или је мјесец помолио! и стаде размишљати.
Најпослије, смисливши се, вели: — Биће да је мјесец помолио, — и још дремљив стоји неко вријеме, прислоњен на прозорчићу. Унеке успрене и опет сам собом говори: — Ево звијезде трепере, ено брод стоји усред мора као закован, нема ћуха од
Дијете из зипке боље плаче. Пође да га смири. Марко поврати се к прозорчићу. У ниску собицу споља навире чисти, стежи ваздух и помало осваја је љетњим, сивим, свијетлим свићањем и носи собом са
Ћипико, Иво - Пауци
До њега нахерила се кућица сусједа му Јере. На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо. Доље наниже.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Један од помоћника примакао се покретном прозорчићу и померао га дуж лучне раздеобе толико да, гледајући кроз његову рупицу, опази звезду у тренутку њеног пролаза кроз
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Пролазећи уздуж зида он се огледну на прозорчићу од нужника и сам удари себи жесток шамар. — Магарче, нијеси имао куражи да се јавиш, него си оставио друга да због
Ево ти још једна заушница. Стриц се још једном презриво искези на свој лик у прозорчићу и прогунђа: — Паприка! Ништа паметније нијеси могао да измислиш.