Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А у сутону бледом Дах рâног прозорја духну и звезде гаснуше редом. 4. У рâни освитак зоре Звездана на ноге уста, И свиње погони тада у поља влажна и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јер и тако од хуке морске и голема ветра и таласа пронеразни бијаху и заплашени, које ноћна рад прозорја не добро свидла, и са смућње од мора плахе, не могоше га познати тко је. А виде да управо човек ка њима иде.