Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Иза те његове наде, као ослонац, била се згуснула одлука да, ако изгубе, нађе смрт. Носио је у себи неку прозрачну ведрину која их је, све, храбрила. Онда је почело. Одолевали су седамнаест дана а борба је била безизгледна.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нестаде тескобе, живнем. Одем до Мртваја вира. Скинем са себе одећу и бацим се у прозрачну зелену дубину. Роним, штрцам воду кроз зубе, покушавам нешто заглушно да отпевам.