Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
к’о ласте Што се дому своме никад вратит’ неће; Кад уздаха дугих подигне се плима, Кад ти око ташта задовољства прозре, У души твојој кад застуди зима, Једна ће мис’о у теби да дозре, Велика, тужна мис’о, моје драго: Да треба да нам
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Ал' ви га нађите... ма где! ма како! Па онда као да и сам прозре сувишну мудрост те своје наредбе: »ма где« и »ма како«, јер и не покуша даље настојавати да је извршим, већ изли сав