Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— гунђа придошлица и још с друма заслађено прозуји: — Добро ти јутро, лијепа моја цурице. Види је, види, вриједне материне јединице. — Добројтро, стриче!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ викну неко. Сви наврли к вратима те одигли пут неба главе: утоли граја, да би чуо муху да прозуји. „А ха! дома наши, дома!“ викну сад неко иза њих, ама викну такијем гласом да им је свима у ушима зазвонило.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и живот, отворио си јој све из себе, из те ризнице чију дубину само ја познајем, тој несташној чели која сад само прозуји крај тебе и не сања да те је скрхала. Пази ти...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио... Проклето дериште!...