Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Повезујем крај са крајем и вишњама пуним зделе. Не знајући шта с очајем, ја измислим и пределе, кроз које ми сен проиђе, Љубовиђо Љубовиђе. С лептирицом у ушима хук је мени благо трење, а олуја, ветруштина, јасиково треперење.