Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ПОЗНОЈ Чајала, ведра ти пут, прозрем, болело. Прости за бол. И додир покајни мој светињу те прокази. Небожан, позна, по мрља греха остане. Прости за грех. Ни зрна винограда теби за лек.
И стопом то, и скутем, врелини врео, усна кад усну испијајући прокази, на крају нестати цео, ал’ проклијали трази. 5 Ходим, јер ходило туда.
И стопом то и скутем, врелини врео, усна кад усну испијајући прокази, на крају нестати цео, ал’ проклијали трази. ВЕСТ 1 Заплáви на крила жар.