Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Онда ће бити таквих батина да ће пола клиснути у природу, то јест у шуму. Читаву ћемо чету створити овдје у Прокину гају. Јованче се замисли.
— Не, не, у шуму, у хајдуке, као мој чукундјед Јованче. Има у Прокину гају једна заравњена удољина, ја сам је назвао Тепсија, тамо ћу логоровати.
капут на погуреним леђима пољара Лијана, гега се пољар на кривим ногама, журе ноге узаном стазом, пење се стаза према Прокину гају, открива се Гај у модром свитању. Кренуо је, дакле, стари Лијан да уходи дјечаке у самом Гају.
— Можда је неко пролазио каквим другим послом па случајно упао — рече Ђоко Потрк. — Обноћ нико нема посла у Прокину гају — трезвено дочека Ник Ћулибрк.
Све је за њим летјела прашина, перје и ковитлац опала лишћа. — Нашао сам, нашао! Крију се у Прокину гају! Тако веселу и вртоглаву трку-вику од стране једног старца ова је земља видјела вјеројатно једино прије пар
Ниједан дјечији траг не одваја се више према Прокину гају. Тамо у дубини шуме, завијан снијегом, потопљен тишином, ћути испод отежалих букава разбијени логор Тепсија.
Још истог дана, у повратку из школе, њих двојица накупише у Прокину гају по бреме суварака и отклипсаше до Николине куће. — Откуд ви тако изненада? — зачуди се стара Марија.
— узбуђено муца Мачак. — Талијански бомбардер! Огроман, сив, уз грмљавину мотора, бомбардер лети равно према Прокину гају. Све је ближе, све већи, све страшнији, све ниже лети. — Ето га право за врат!
— То си се добро досјетио — рече учитељица. — Тамо нас бомбардери неће тако лако пронаћи. Логор у Прокину гају поново оживје. Поваздан је по њему било вике, трке, лупе и куцкања.
— Хајдемо брже натраг, у Прокин гај! XВ Битка која се распламсавала пред самим селом Липовом, све се више ближила Прокину гају. Читава дружина, осим Јованчета и Мачка, била је на окупу у свом логору. Од њих двојице ни трага ни гласа.
— То су партизани сигурно отели од њемачкога генерала. XВИИИ Страдање своје војске и губитак онолике муниције у Прокину гају непријатељ није могао тако лако прежалити.
— Стриче Лијане, два непозната сељака шуљају се кроз кукурузе према Прокину гају. — Непознати сељаци? Јеси ли ти то добро видјела? Да то није неко од наших? — Није, није.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И за чудо божије, стара мрежетина нигде се не развуче, нит се где прокину. Стоварише рибу у барке, гладни, уморни дођоше сви, те се скупише под брегом око Христа.