Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Из тог горњег ветра, кроз овај доњи, кроз кошаву која прокишњава, ледене капи капљу у наш мрак! Закопан у свој брлог, у земуницу, у своју земуницу на десетом спрату, с девет
Црњански, Милош - Сеобе 1
тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и бездану дубину, док га киша, што кроз трску прокишњава, не пробуди.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и бездану дубину, док га киша, што кроз трску прокишњава, не пробуди.