Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А ја мислим и кажем да се дијете васпитава! — Шта то? — рече Мојсило Прокић. — Мислим и кажем да се дијете даде у школу. — Каку школу? Ко је још видео да женско чељаде иде у школу?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПРВИ 3 ЧИН ДРУГИ 38 ЧИН ТРЕЋИ 74 НАРОДНИ ПОСЛАНИК КОМЕДИЈА У ТРИ ЧИНА ЛИЦА Јеврем Прокић Павка, његова жена Даница, њихова кћи Спира, Јевремов пашеног Спириница Ивковић, адвокат Госпа Марина, његова
формална тишина. А тек председник узме звонце па: зиминими, зиминими, ними, ними, ним! Господин Јеврем Прокић има реч! А?! СРЕТА: А ти устанеш па говориш. ЈЕВРЕМ: Јест, говориш, али ти се стегне срце па се направи оволичко...
) ЈЕВРЕМ (као пре): Молим, господине председниче, за реч! (Седне.) СРЕТА (дуго звони): Господо, господин Јеврем Прокић има реч! XИВ ПАВКА, ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (на вратима): Јевреме, црни Јевреме! СРЕТА (строго): Пст!
ЈЕВРЕМ (седајући). Јесу! СРЕТА (звони): Господо, господин Јеврем Прокић има реч! ЈЕВРЕМ (сав се пренео у скупштинске клупе и целу ствар узима озбиљно и очајно.
ЈЕВРЕМ: Ал' немој да ме буниш! (Нешто храбрије.) Молим за реч! СРЕТА (звони): Господин Јеврем Прокић има реч. ЈЕВРЕМ (диже се, говори мало одважније): Поштована господо и браћо представници народни, у нашој земљи има
Међу њима је и Срета. Још од уласка на његову команду вичу): Живео газда Јеврем Прокић! Живео народни посланик! СРЕТА (прилази Јеврему): Један ће говорити, да одговориш!
У то име кличем: живео газда Јеврем Прокић! СВИ: Живео народни посланик! ЈЕВРЕМ (за све време био је у великом узбуђењу и забуни, гледајући нетремице у таван):
(Чита му сам.) „Неваљалство опозиционе штампе превршило је меру. Подла је измишљотина да је наш кандидат газда Јеврем Прокић говорио противу владе. Он стоји и сад чврсто и непоколебљиво уз владу, а уз њега цео народ.
ЈОВИЦА: Јесте, то признајем. Да ме сад ко запита: би ли се потурчио кад би знао да Јеврем Прокић неће бити посланик, и то бих пристао. ИВКОВИЋ: Е, па није потребно да се потурчиш, довољно је да потрчиш.
” (Гужва капут, хартију и све што му дође под руку.) НАРОД: Уа! Уа-а-а-а! Доле! Доле! Доле Прокић! Живео народни посланик Ивковић! Живео Ивковић! ДАНИЦА (жалећи оца, хоће да га одвуче од прозора): Отац!
ЈЕВРЕМ (гурне је, па би ипак хтео да настави говор): Овај... ваше тежње... НАРОД: Доле! Доле! Прокић! Туш! Туш! (Музика свира, ужасан џумбус, бубањ бије бесомучно и диже се паклена дрека.