Јакшић, Ђура - ПРОЗА
лица њенога никад не могу заборавити: побледела би као лист хартије и онако тек полугласно говорила би за себе: „Проклети! Убише ми мужа, подмукли пси, а ломну снагу брата мога изрешеташе куршумима, опет из потаје, опет подмукло!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А кад мало почас упази и петлове гди се почну дерати и туђи, утеши се говорећи: „Међер су ови зли и проклети који и сами себи очи ваду”.
Погани су, проклети и вечне срамоте достојни неких места обичаји гди, за осве |тити крв једнога, оде нечовек пак убије другога који томе
е”, а то ће рећи: не мрзите и не гоните друге, ако хоћете да нисте мржени и гоњени; не проклињите, ако хоћете да нисте проклети; благосливљајте и љубите, ако желите да сте благословени и љубими; имајте мир мој и љубов моју, ако сте ради да сте
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сад Стојковић и Француз одоше, а Филиповић код нас остаде. Питам га ја: „Како сме тај проклети Француз тако да говори?” а Филиповић ману главом па каже: „Француз остаје свуда Француз”.
А и старац мало је више ваљао него његова пушчица, али проклети уби опакога мудрога и преко мере храброга јунака, Катића Јанка.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја шта ћу? — Па ти си болан, луд. Не дај! — Како не дај кад смо начинили онај проклети уговор, па морам. Ком сам се год пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад је уговор — то ти је!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Рано моја!... Благо моје!... Немој плакати!... Ти мислиш да ћу те ја клети?... Где би мајка могла своје чедо проклети? Где је таква мајка која би то могла учинити!... Јело!... Рано!... И стаде се старица превијати над њом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса, а сва позеленела од притајена једа. — Проклети ови млађи! Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!
врућина ми је. Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали... Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.
— Ал’ ти ми не рече: шта је то све радила? — Откад си се ти кренуо на тај проклети пут — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана ни
— Ништа... — И ви баш ништа нисте чули? — Ни речи, слатка моја, ни речи! — Та је л’ можно!? — Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!... Ефи! О, Ефика!
А куд би’ знала од срамоте да су ме какви мушкарци вид’ли! Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта, Гецина супруга.
Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина, — то је једно чудо!
Е, фала, лаку ноћ! Е, ти си ме сад, тако рећи, по други пут запопио. Лаку ноћ. Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти. Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем!
и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — измиримо! — Измирите! Уф, уф!
Забораве где шта оставе, па често по пола сахата, а и више, траже на прилику напрстак. »Та, ди се само део тај проклети напрстак? Сад је отоич ту био, гром га спалио! Још се сећам да сам га на нарочито место метла да га само не заборавим!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Опростите, код нас су ови проклети басамаци. Колико пута сам мога молила да их већ једанпут касира, па ми све обриче на пролеће, но нећу ни до после
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ (ступи) МИШИЋ: Е, кир Јања, сад сам те уватио! Сад ћемо видити оће л’ се моја жеља испунити или не. Проклети Грк, како је тврд! Пре би, чини ми се, душу испустити волио, него иједну крајцару издати. Но добар је мој гениј.
да вам дам и Рошилдова облигација од кир диму, од хиљаду форинта стребро. МИШИЋ: Гди је? ЈАЊА: Она што су ми украли проклети Чивути. МИШИЋ: Шта ћу с њоме? ЈАЊА: Кад си нађи. Узмите, господин нотариус молим вас, ви сте једно паметно муж.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Док се Срби свађају око тога, у росијској војсци други положаје добијају. Срби траже нову Сервију, а ето, гај проклети Хорват – који се издаје за Србина – Шаму – а који није хтео, кад је пролазио кроз Токај, ни да му учини визиту, успео
Теодосије - ЖИТИЈА
најмилосрднијега и доброга судију Бога, да ни о једном греху није тако гневно говорио као о немилосрђу: „Идите од мене проклети у огањ вечни, спремљен ђаволу и анђелима његовим: јер огладнех, и не дадосте ми да једем, наг бејах, и не оденусте ме!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Затим су подешавали инструменте тражећи некакав звук — проклети идиоти који шетају по Бел Амијевим живцима попут пеливана — да би час касније измислили некакав блесави виц, па су се
Није могуће да јој ти људи, које је вечерас први пут видела у животу, желе нанети зло? Проклети, млитави интелектуалац! — помисли погледавши поново проћелавог мушкарца с наочарима.
— Дођи… — прошапута. — Дођи! — Опустите се и спавајте... — казао је. — Све ће бити у реду. Проклети интелектуалац, помисли пре но што утону у сан. Пробудила се око десет сати и босонога пронашла кухињу.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Закрпа је лепа. ШЕРБУЛИЋ: Како да није, особито сад, гди смо толико страдали од проклети Маџара. СМРДИЋ: Ајдете да саопштимо Жутилову, да видимо шта ће он рећи.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
, Украј мене Срба ниједнога, Све прснуло а од јада мога, Већ прискочи проклети Турчине, Већ замахну да ми главу скине, Већ помислих: збогом, бели дане! Ал' сва срећа не хте да ме мане.
СТОЈАН И Долине, брда и тутње и јече, И цикћу пушке и мачеви звече, У месо бију ти проклети топи. И ране јапе, врела крвц(а) лопи, И мозак кладе, и шкргућу кости. А ово све је с маџарске пакости.
Опет ману проклети Турчине, Да ми главу са рамена скине; Већ помисли: тужан, нема ништа! — Кад ми зрно крај ува пропишта, Те удари
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
„Подајте“, рече, „тако не били проклети.“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати, задрма
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
у те своје уџбенике; не може се рећи да не пиљиш и не мичеш се из собе, истина, не може се рећи да се мичеш, али тај проклети радио! Како уопште можеш да се сконцентришеш на учење а да га непрестано слушаш?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Музику нећу да трпим, знаш ли? АЛЕКСА: Па чекај, ваљда се може помоћи. Ево ти који тантуз. МИТА: Проклети твоји тантузи, и ту си ми изварао форинту! АЛЕКСА: Ал’ су нам доста и помогли. МИТА: Видим да морам скапати од глади.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети. Проклети нокти! ... Цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дао је њиној души опроштај гуслара сељачки пој. У њивама ми је сахрањен лелек тај, у проклети вечан зној. Нисам ја за сребро ни злато плако, нити за Душанов сјај.
Драма је била у стиховима (као и Ла Принцессе Лоинтаине) а звала се Проклети књаз. Садржај је био такозвано право прве ноћи (иус примае ноцтис). Нимало ми тога није жао.
из стана мог брата, који се бојао детектива, соколске медаље, лисмо којим ми је позориште из Београда одбило драму Проклети књаз, и једиу тробојну мараму, у белом пољу са сликом Скопља, какве су онда биле јако у моди. Све је данас смешно.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Цар се збуни и забрину. Од бриге није по каткад целе ноћи могао ока да склопи. „Проклети старац... просјак и одрпанац, залудио је овај свет, одбио га од мене, омрзнуо ме народу па ће се та фукара можда
— Ти си, старче, Божји човек а ја проклети зликовац, који ће у пакао! — завапи цар. — Не, брате! Ти си спасен! Устани! Цар устаде па се одмах ту, пред
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” А и они би сами чисто хтели да цео тај проклети крај и оне бедне кућице понесу, да се може како, собом. Граја и галама као у свакој маси.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И тако све је прошло, и ја сада Не могу клети небо ни судбину, Ил̓, с песницама стиснутим, пун јада, Проклети жене или подлост њину.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу што јој досудила да такву свекрву има.
собе, куће, жениног цвиљења из- | гледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.
— Сад ћу, сад, Софке! Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати. XXX Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.
Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне: — Ох, проклети! И само то. Ни ко проклет?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Не, Господару, за крст часни! не куни нас!“ викнуше многи, један за другијем. „Проклети смо и без тога“. „А да што погазисте вјеру, губала вас!“ „Несрећа, Господару, зли удес!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
„А хоћеш” рече дивљан „и на срамоту, ако не ћеш на лијепо.” Так шта ће? већ сједне с њим, дивљан проклети једе, а ђак меће у уста па опет баца у крај. „Јеђи” стане викати дивљан, „јер ћу и тебе сјутра овако.
„Подајте“ рече „тако не били проклети.“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати, задрма се
ово је једина шћер царева, коју сам ја из малена гојила; па по несрећи својој отиде у башчу, подалеко од двора. Проклети Турци опазе је и ухвате, она почне викати, а ја опет по несрећи својој намјерим се близу, притрчим на глас, а они
“ Кад цар то чује, повикне: „То је моја једина шћер, коју су проклети Турци заробили; а та старица, то је од мога двора бабица, која је њу још измалена гојила и чувала; а ти — ти ћеш бити
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Јања кулунџија: „Господине, ако то чују наши гречески архијереји да мударствујеш, [х]оће те проклети.” Епископ: „Неће, Јањо мој, они који су паметни и који правду љубе; ако ли за ово мудровање прокуну мене, морају
” Епископ: „Неће, Јањо мој, они који су паметни и који правду љубе; ако ли за ово мудровање прокуну мене, морају проклети и апостола Павла.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Потом, како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвећа, а проклети сотона просуја отров! Кâ што су вридни били сви наши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе!
— Таа-аа-ко! Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!... — А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас бог! А платићете, платити, ако жив буде Јере — говораше Кушмељ.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чу само њихов тупи пад и истог трена опази како су му ногавице панталона постале дугачке, предугачке. — Проклети поруб! — узвикну гневно и скочи на земљу, али се саплете и паде. Једва је ушао у разред, толико су му ногавице сметале.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И тако све је прошло; и ја сада Не могу клети небо ни судбину, Ил' с песницама стиснутим, пун јада, Проклети жене или подлост њину!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Његов наследник ће их проклети, а онај који иза њега дође даће их, у слепој верској ревности, бацити на ломачу. Зато прискочих да их спасавам и
Но он већ сада размишља о томе да се опет врати у тај проклети Кембриџ“. „То неће, драга мајко, тако брзо бити”, рече јој син. „Куга бесни онде још у пуном јеку“. „Тим боље!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Па како, снајо, прођосте од Аустријанаца? — Не питај. Кињише нас душмани, проклети да су; то има да се прича, није нам лако било. Него, фала Богу кад дођосте. — шта ћеш, дођосмо, Божја воља.
А, овај ... твој муж где је, је л обвезник он? — мени јадној, заробили су га, проклети да су. Не знам, јадна, ни где ни кад., нити је пис'о. — А тешко чекати, је л'? — Тешко, није вајде, шта ћеш!
ма... мама. Да су добри, они би ме могли спасти. Проклети деда, шта му је требало витло“... фии... фиии... квр... фиии... фиии... квр... „само мене да убије, више ништа“...
И упола исправљена у кревету, старица настави очајно и прекорно: — Опет су те слагали, проклети да су. И прошле ноћи и колико пута... Чују се топови?
— Социјалисти — каже Икета. — Нису је трпели онде где је била — и уздахне дубоко. — Куку, проклети да су! Па како су могли, антихристи ниједни, цркли да Бог да... светињу... цркву..., са чим да преместе? — Са чим?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
„Подајте“, рече, „тако не били проклети.“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати: задрма
Слушали их вукови, па реку: — Добре и праве живинице и лијепе наше посестриме! Зато вас ми и кољемо, да проклети свијет ваше коже као врагови не растеже и комада; а ђе бисте милије и ласније него вашој браћи у врућу трбуху!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Развило се црно време опадања. Прогледале све јазбине и канали, На високо подигли се сутерени, Сви подмукли, сви проклети и сви мали Постали су данас наши суверени. Прогледале све јазбине и канали.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ил’ ћеш наћи овде ко ће Да се душе своје сети, Ил’ ћеш отић’ вишњем оцу — А он ће нас све проклети. »Невен« 1882. ПРИМОРКИЊА (Уз слику) Сваког јутра и вечера, После сна и рада, На обали морској чека Приморкиња
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
) ФЕМА: Уредћу ја другојаче моју кућу, неће се мени такав сауерај правити. Иди ми зови Јована! (Евица отиде.) Проклети паорски род, што је научио, научио; не зна осећати како је леп ноблес. ПОЗОРИЈЕ 6. ЈОВАН (весео трчи.
АНЧА: А, боже сачувај, овде на левој страни. (На прси показујући.) ФЕМА: Рифтик, рифтик, Анчице, овај проклети француски језик забунио ми је главу. Све о њему мислим, пак у другом морам да фалим. (Придене сат.
АНЧА: Један штехер. ФЕМА: Проклети француски језик, тако ми је забунио главу да сад управо не знам шта је то штекер. АНЧА: Од бели костију, што се гледи
Краков, Станислав - КРИЛА
Већ читав сат га вуку по мраку, а проклети куршуми још једнако их стижу и звижде. Трза се несвесно. Његови ордонанси га носе.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ СПАСЕНИЈА (пада му на груди): Станоје!... Ох!... СТАНА: Проклети, бог дао! ГЛАВАШ: Јест, ја сам био! А с оне стране од Делиграда С војском је стајô бесни Сулејман; Па кад је тврде
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Откуд ти овде, деда Стојане? — Изгореше не проклети Турци, бог ги убио. — Зар упалише Церје? — Упалише, упалише, проклетници проклети! На ноћ га упалише.
— Изгореше не проклети Турци, бог ги убио. — Зар упалише Церје? — Упалише, упалише, проклетници проклети! На ноћ га упалише. Изгибе народ, изгибе, изгибе.
Нико не слуша, а сви резонирају. Проклети резонери! проклет час кад сам ступио на ову земљу, ја ћу ц yма сићи, ја ћу се убити...
— Да да, да, опили га они проклети сеизи, рекнем му ја, зацењујући се од смеја. Услужни руски официри убрзо »ресторирају« доктора, ордени се опет
— Одлазите, одлазите, одлазите!... продера се Черњајев. Ја опучих низ поље, а он за мном праскаше: — Проклети резонери; место да слушају сви они философирају. Све их је то искварио овај њин погани устав.
Намах ти ово кобно ишчекивање постане тако досадно, да чисто потрчиш напред, само да што пре плане тај проклети непријатељски плотун, да се једанпут сврши, да те не мучи ово убиствено, страшно ишчекивање.
После климну главом очајно и додаде: — Но ја њих не кривим, на свакога има по три Турчина. Али проклети Караџић! Он се још не чује, још не удара!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сав се дух мој у мени прегорко вазмути, терзајући с', утроба срце ми преврати. Врази моји проклети мене преварише, радост моју посљедњу навјек заточише.
Камо срећа да сам, кад сам га подигао реч ону изрећи, на двоје прегризао! Ах, проклети језик, вредан јест да страда који год не уме са с њиме да влада!
Вредно да се зуби избију у усти, вредно да се обе сокруше чељусти; Час онај проклети — ви остала пуста! — крошто допустисте, безакона уста?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— СТАНИША: Сви неверници! Сви! Сви издајници! Проклети, бог дао! (Станиша и још неколицина одлазе.) СВИ И ЦРНОГОРЦИ И ПОТУРИЦЕ: Живео, оче, и благослови!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
„Зар ја да идем путем куд пролази проклети, куљави, паклени Џибо!“ Џибо, Џибовина, тако зове оца, а дједа зове Џибукардом.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
За мене нема тајне. О, светила ноћи, Јурите, да ток вам решити не умем, Све бешње, све бешње, изнад моје моћи. Проклети предаци! Умом пуним леда Сахранисте срце, што сав живот значи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Да се мртвац не би повампирио, меће се врх њега, како нам у приповетки Проклети кам каже Стјепан Митров Љубиша, »ред плоча, гомила камења и навиле драча« (Прип., 202; упор. и Даничић, Посл.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Рекао је: гамад. Много пута раније говорио је како се ти проклети серби и меропси коте као зечеви. Не мисле о држави, о иронији, о рату, него сваки час заскачу жене где год стигну, а
Краљеви гласници, уосталом, никад и не носе друкчије вести него лоше. Поново нас чека проклети војнички посао: дуга путовања преко непознатих предела, умор, спавање на седлима, неизвесност, страх, клање, одсецање
Није вредело да се правим како не схватам о чему је реч. Да, био сам ту пред њом оно што јесам — проклети никоговић, себар. Био сам ништак који се заборавио. Усудио се и прешао границу свога порекла.
Она ће то свакако да учини. Нема сумње. Може ли се Дадара, проклети себар и ништак, борити против једне фине госпе властелинског рода а уз то још и тако красне и чедне?
све то ћоретање у књиге и мудровања о неопипљивим стварима кад су тако траљаво згебани, као што није згебан ниједан проклети себар. Одједном ме спопада малаксалост. Дамари ми заглушно буче, срце ми се узнемирило.
Питање је одиста било незграпно и није ни чудо што се Никанор тако разбеснео и избезумљено стао да виче да сам ја проклети безбожник.
оног вижљавог скакавца што се вере уз стрмине, стрчава низ узбрдице, вијуга између букава, скакуће с камена на камен, проклети каскин.
златни нимбус и таман кад сам застао, издужио шију и заждракао горе, ишчекујући да се помоли и твоје жуто лице, мој проклети јахач је гракнуо, стегао ми бутинама слабине и ја сам морао даље да теглим своју муку. Кажем: муку, јер мука је и била.
беде смунђарених, недоживљених оченаша и неколико кржљавих свећа припаљених на олтару, добити исцељење, а сад је овај проклети мушичави, свадљиви копилан тражио дебеле овце, сваку је опипао по крстима, трбуху и ногама, свакој погледао зубе.
Можда сам ја сам један несрећан човек, само један проклети грбави посматрач, изгнан из живота, а опет у њему, бегунац из очаја и одвратности, трагалац за лепотом.
Шта ли је тај проклети видар уобразио? Да се тада уздржао, она сигурно не би поновила. Могао је обрисати шаком лице, полако утишати смејање,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А свему томе су криви они проклети облаци који су обавили ту планету. Због тих облака није било могуће сагледати њену површину и докучити колико времена
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ни спустити поглед свој, премда стрепи да ћу проклети: Не повери узбуђења јед покрету провидном ни звуку. Зна да верујем у халуцинације, крвоток, ране и у јад, У једног
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Не, то не може да буде случајно, оне се међусобно условљавају као проклети типови, као издајници. И Јерина је у ствари издајник: она, на пример, у песми Облак Радосав, убија најбоље војводе,
Невјера ти сједи уз кољено, испод скута пије ладно вино: а проклети Вуче Бранковићу! Сјутра јесте лијеп Видов данак, виђећемо у пољу Косову ко је вјера, ко ли је невјера!
А беседи Краљевићу Марко: „Остан' ме се, Турчине проклети! Мене није до стрељања твога, већ ево ме тешка болест нашла, тешка болест срдобоља љута, ни коња се држати не могу, а
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Да му миш потрчи уз ногавицу, не би ни онда. Ех, кад баш он измисли онај проклети надимак?! — Ко је од вас двојице оно казао?
— узнемирено упита Стриц. — Неког је опазила! — објасни Николица уплашено трепћући. — То је сигурно онај проклети ухода, опет је дошао — намршти се Јованче. — Лазаре, дај-дер ту кубуру.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
нисам преклањао их на твоје нам световање на добро; да не дочујем од тебе тога страшнога гласа: Ид'те од мене проклети, у огањ вечни!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
С њим игра. И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом како, задубљени у
Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.