Употреба речи проклетиња у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Не да му онај грех ни да иструне као остали луди... — Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Красан венац од девојака, ма која би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила. Но проклетиња нека на малим местима и варошицама да држе што је из свог места да је лоше.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СОФИЈА: Проклета коприва! ДРОБАЦ: Није ти коприва крива што идеш боса! СОФИЈА: Баш гадно пече, проклетиња! ДРОБАЦ: Што вређаш травку? Није она крива што те ожарила. Треба да знадеш да је и коприва лек.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

А то је велика штета“. „Како? - Та проналазак штампања књига права је благодет!“ „Благодет? - Проклетиња!“ Коперник га погледа зачуђено. „Јесте, синко мој, не претерујем!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? — Хоћу ја, али на лисице. Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности