Употреба речи проклетница у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

кад млин без престанка бруји и зузуће, па све изазива и буди ону скривену бубу у теби, тер и она почиње да зуји, проклетница једна, лоповска Зука Зукић: — Зу-зу-зу-зу, Миља сама код говеда ...човјек јој у војсци, а свекар на косидби ...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. — И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

никада не сија, Само гром је, мразну, са хуком пробија, Пламенита муња опали јој лица, Да већма потавни, срамна проклетница!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шћућури се старац иза стене и виде како се његов унук пење риби на леђа, како по таласима јаши. — Сребренка, проклетница! — шапну старац у себи и врати се у колибу мрачнији од олујнога неба. Зар да му риба краде унукову љубав?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности