Црњански, Милош - Сеобе 2
Трофима Исаковича, у Кијеву, толико изменило, ни то није било ништа друго, него тај нагон да се живи – који је у њему проклијао као једно зрно, из безбројног класја, живих и мртвих, у том народу.
Та земља, равна, бескрајна, чинила му се плодна. Црна, масна. Сух штап да у њу засадиш, кажу, проклијао би. Била је, међутим, пуста. Дрхтала је још од успомене на Турке и Татаре. Понегде само понека шумица. Понека речица.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А какви су они? Марс се пре обавио чврстом кором него наша Земља, па је, по свој прилици, и живот онде пре проклијао и расцветао се.