Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Паде коњиц, и ја с њиме падо, Али одма од земље устадо, И проклиња што сам жив устао, Што свог врата несам сакрхао. Дадо плећи коњу саломљену, Те пешице кроз горицу крену.