Црњански, Милош - Сеобе 2
Хоће да је види на свом самртном часу, крај себе. Морали су да му мећу пијавице за врат. Проклињао је дан, кад је Исаковиче упознао. Дабогда, Петар никад среће више не имао!
насмејани, сенатор Јаков Богданович, исто је тако био дојурио, из Новог Сада, да види зета и ћерку, али он није проклињао. Међутим, и он је грмео и претио! Неће ни да чује да му се ћерка сели у Росију!
Трифун је тако, последњих дана маја месеца, имао да гледа чудо и покор. Био је немоћан, да им помогне, а проклињао је своју судбину, да мора да их гледа, како их на Бегеј терају хусари.
Митрополит је спречавао селидбе у Росију и проклињао официре, али је армија била полудела, и официри су викали, заједно са својим воктмајстерима: Нећемо у паоре!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако понова легнем на своје место. Проклињао сам и себе и сав овај варљиви живот. Увек је тако било, целога мога живота измицала ми је срећа у последњем, најлепшем
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Није хтео да пође с њима. Гађао их је каменицама, проклињао и псовао све док се није онесвестио од исцрпљености. Онда су га њих двојица носили кроз мећаву, насумце лутајући кроз
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Јер знадеш ли, моје чедо драго, кад оно смо на заклетви били, како нас је заклињао кнеже, заклињао, проклињао љуто: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, не имао од срца порода, ни
секо, невере чинити господару и моме и твоме; јер ти ниси на заклетви била, како нас је заклињао кнеже, заклињао, проклињао љуто: „Ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, од руке му ништа не
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
За Мана је то стање врло несносно било. једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза. Проклињао је и онај час кад је слудовао и признао тетка Доки јаде своје.