Употреба речи проклињати у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

А кад једва извуку мрежу, нађу у њој наместо рибе великачак пањ и мрежу сву искидату. Онда почну псовати и проклињати таку срећу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

До’ће време, па ће вас дете проклињати! Бадава, што јест-јест; ал’ за љубазне ствари — само је немецки језик створен, слатка!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, | Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати. Тек што је поноћ превалила.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

чевљак чивит — биљно плавило, индиго чизмеџи-баша — главни представник чизмарског заната у месту чинити амине — проклињати на светом месту кривца (крадљивца, паликућу и сл.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” У то једна од оне три јегуље проговори И рече му: „Немој тако, јадан чоече, проклињати; ти не знаш шта си ухватио; ти си ухватио за се велику срећу, него закољи једну од нас три и прекини на четверо, па

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

У Том оци имаду врло криво; нити они имаду | власт проклињати свет и људе, нити ће се њи[х]ова клетва ни длаке примити, нерасудна и неправедна будући.

У она времена, то је некаква мода била, да народи један другог проклињу. Сад су људи много паметнији, не даду се проклињати. Не зато ако би се бојали да и[х] се клетва не прими, но примају клетву за псовку.

Да је у овом веку мода била саборе купити и, ко свашто не верује, проклињати, мој би учитељ много горе прошао него исти Ориген, кога су проклели и анатеми предали, нимало на то не сматрајући што

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

У то једна од оне три јегуље проговори и рече му: — Немој тако, јадан чоече, проклињати; ти не знаш шта си ухватио; ти си ухватио за се велику срећу, него закољи једну од нас три и прекини начетверо, па

Додије се баби, те почне у плачу и у иједу проклињати себе, и од јада завиче: — О смрти, ђе си, забога, узми ме с овога свијета!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати”.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности