Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Не могући ништа друго, чинила је то што сви слаби творе кад им од силних обида бива: проклиње, и правосудноје небо на освету призивље.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!... Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... — Ћути, синко, ћути! — вели му попа.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам
Црњански, Милош - Сеобе 2
Каже, нема више куда. Откад одведоше, бунџије, Маљковича и Меанџича у гвожђа, проклиње је цела Махала. Свима је крива, што је жива. Никуд из овог кућерка Ананија.
Тешка је и тастова клетва. Никаква писма Варварина нису могла да умилостиве сенатора Стритцеског, који грми – и проклиње, из Неоплатенсе, као баба. Павле је мирно саслушао Трифуна.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
постане лекар, али се онесвестио чим је угледао прву галванизирану жабу, прешао на књижевност и сад тај несрећни дан проклиње кад год прима плату или доноси кући задатке за исправљање.
на овај или онај начин, а онда се сетих оца и галванизиране жабе због које он данас предаје историју књижевности и проклиње професорске тарифне правилнике. За мене је размишљање о судбинама мојих јунака било галванизирана жаба мог оца.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Последња жеља му је била да га у платнарском дугачком сандуку укопају. Проклиње Сару, ако му вољу не испуни. Шта ће да ради, мора му Сара вољу испунити но она је достојна Чамчина жена, досетљива,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Зар не видиш да смо стари? Не смемо да се напрежемо. За то време возачева жена чисти децу од блата и проклиње и мужа, и ауто и пребрзу вожњу: – Можеш ли да покрећеш главу? Хајде, пробај! Можеш ли? Је л' те јако боли? – Не боли.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Те проклиње која га родила, И за таке муке одојила, Е кроз пакâ до неба улега, Небо пред њим, а не мож' у њега. Ох када би врем
По глави му мисли се премећу: Кад год јунак у гору замакô, Он проклиње своју лошу срећу, Увек штогод улови дојако, Јал' медведа, јали барем вука, Али сада... то је грдна мука!...
Бог Србиње погледао с неба. Беше за њи доста пуста леба, Повратише благо сиротиње, Да јунаке јадна не проклиње, Дину пусте саломише роге, Сакраше и главу и ноге, А што здраву однесе лубању, Све се сломи амо у пољану,
Те проклиње која га родила И својим га млеком одојила, Јера отров изашô из млека, — А нигде му, нигде нема лека... Што да чини,
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
које узнемиравају род человечески и које чине да човек на човека мрзи, један другога хули, гони, удручава, озлобљава, проклиње, у вечну муку шиље и врагу предаје; а што је најгоре, под именом вере и закона, преваћајући и толмачећи закон свој по
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Али ми је све то мало помогло. Ко се оженио, тај ме после псује и проклиње; гди сам био на даћи, ту ме попреко гледе, јер се боје да и њима не ломим погачу; те од свега ништа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пред овим трагичним и смртоносним тренутком уозбиљио се чак и Милан, па ће рећи: — Е, људи, ако мајка проклиње сина, нека само каже: дабогда био пешак.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Пишти мајка и дању и ноћу И проклиње цара и дворане: Што узеше нејаког Јована, Што узеше, мајку преварише, Узеше га, па га погубише. 242.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Понеку сироту жену ти непрекидни погреби толико узбуђују, да нам довикује ружно и да нас проклиње гласно. Псује и његово величанство – а ја корачам уштогљено. Нисам чуо.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тамо седи Рибарац и журно пише чланак: »о погрешкама, заблудама и гресима либералне странке«. У чланку проклиње час, кад му је први пут дошла у главу луда мисао: да буде министар.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње? — горко, великодушно је одбијао од себе. Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И по правој правиди, ко другога неправедно проклиње, његова клетва мора на њега пасти. Но, бог ће милостив бити и светим оцем као и другим људма, јер су и они људи били,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Постиђен пред Чађевићем, Аћим гласно проклиње сина и жури. Ваљају се магле, тешке, густе. На дрвећу шушти иње. Чађевић застајкује, заноси се и саплиће, удара
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тамо прича све што је чула од Икете, и куне и проклиње оне нечастиве сиње незнабошце социјалисте. А они се тамо досећају.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Па онда љубав паше свемоћног? А више свега влажна тамница У којој своје дане проклиње И залуд чека лажну замену Сиромах Бошко?...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Који те проклиње. СУНЧАНЕ ЛЕСТВИЦЕ И Видећу опет оне Лествице Сунчане По којима се сва Сунца дижу и спуштају, Свих светова где у чашу
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Младићи су били још суровији: — Од гуштера змај не бива! — говорили су и смејали се. Поче да проклиње момак своју судбину, а мајка поникну очима, први пут осећајући да је немоћна да помогне.
Живот је овај пун мука! Зар он, до јуче срећан, ноћас не проклиње своју судбину? Разболела му се млада жена, на коцки благо изгубио, а ничег нема на продају, сем неколико стотина оваца.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он страшно проклиње Вука Бранковића за издају, коју овај није починио, али коју носи у име свих оних феудалних господара што су, држећи се
личност као што је Марко Краљевић (на крају песме Урош и Мрњавчевићи): На Марка је врло жао краљу, те га љуто куне и проклиње: „Сине Марко, да те бог убије! Ти немао гроба ни порода! И да би ти душа не испала док турскога цара не дворио!
Ти нијеси посјекао Марка, већ посјече божјега анђела“. На Марка је врло жао краљу, те га љуто куне и проклиње: „Сине Марко, да те бог убије! Ти немао гроба ни порода! И да би ти душа не испала — док турскога цара не дворио!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
расцвељена срдца не повређај, тужљива не одревај, од потребна не свраћај очију, не учини те споне да те човек проклиње (јерно кунући те тко с чемерна му срдца, створитељ му хоће га послушати и теби одмастити); твоје ухо прегни к