Употреба речи проклињу у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ да узмем којешта, па после да оставим богаљеве, да ме и после смрти проклињу што сам им отац био, а нисам крив?

Госпођа Сока и Кречарка проклињу Чамчу; да су знали, не би их са Чамчом никуда пустили. Међутим је Пера по свом обичају газдовао.

Могу га још на путу лопови попити. У срцу проклињу Чамчу. — Дакле, ако хоћете, а ви платите и да не мерим, јер иначе узећу као контрабанд, па ћете још више платити.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Са оне стране неко је болно дозивао свога друга или брата, али најчешће помињу своју мајку. Или проклињу нас, што смо их оставили. Из позадине се појави стрељачки строј и пешаци прилазе лагано, као да се прикрадају.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Најзад, мало ко да нема трн у руци, или да није огребан по лицу. Људи јуначки трпе, жене проклињу час кад су пошле, а деца, као деца, наравно, плачу, јер не појме како ће се богато наградити та мука и бол.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Правда да се на[х]оди и таки[х] који, колико више друге проклињу, толико им се чини да су бољи христијани и ревнитељи и играју се с анатемама као деца с лешници.

Христос нам заповеда да ми никога не проклињемо, но и непријатеље наше и оне који нас проклињу да благосливљамо. Бог праведни и милостиви создао је чловека свободна; дао му ум и разум да га у свако време воде и

И што им се најмање против старим обичајем види, проклињу и, чуј - „Ето курјака!” — вичу”. Ја: „Нећу, брате, да си таков ревнитељ.

У она времена, то је некаква мода била, да народи један другог проклињу. Сад су људи много паметнији, не даду се проклињати.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Природњаци га прихватају а теолози га одбацују и осуђују, и проклињу моју науку толико жучно, да се питам да ли ће црква, када умрем, дозволити да моје тело буде опојано и сахрањено по

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

око станице, поред пруге или на самој прузи и слаже их у дубоке кречане онако раширених руку и очајних погледа као да проклињу. После, за вечером, прича војницима како је цео пук он лично сахранио, а они се уклањају од њега да их не зарази.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: На страну с клетвом! Жене проклињу — По којој стази тигар путује, С оне се мирно јагње уклања — Притегни срце вољом гвозденом, Исцеди из њег’ сваку

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Командир скида свеце с неба. Војници, иако ћуте, понављају у себи псовке командира и још проклињу час када су се родили. — Пази сад! — командује поручник Коста — Један... два... три!

Конопци се кидају, а џакови и сандуци лете свуда унаоколо. Војници псују и проклињу свој живот. Онда разгрћу ашовима снег. Неки обавијају копите коњске џаковима, па наново товаре и по двојица вуку коње.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Има оних који проклињу! А ја сам у стању да пођем за пуком Из собе своје која нема прозора, Треба мишљу и вољом да их пробијем, Сад је доба

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности