Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пију за покој душе. — Хе, мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику) — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу да му се наточи, а рука
Пију за покој душе. — Хе, мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику) — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу да му се наточи, а рука му дрхће.
— Мој Проко — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не
Та и онај бог, боже ме прости, узима што је боље! Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се! Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу како се злопати! — уздише Глиша, искали чашу и спусти главу на сто.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА: Тако ти је то, мој Агатоне! Данас јесмо, сутра нисмо. ВИДА: Шта ћеш; такав је закон божји, пријатељ-Проко, па не бива друкче! ПРОКА: Не бива, боме!
ГИНА (Проки): А, ми, зар, који смо најпречи? ПРОКА: Па ја мислим, Гино, и ми да се уселимо. ГИНА: Да се уселимо, Проко, дабоме, да се уселимо. Биће ми некако туга и, што кажу, једнако ћу се сећати покојника... (Заплаче.
Док ти плачеш, Агатон ће да заузме све собе. ГИНА: Право кажеш! 'Ајде, Проко! (Пође.) А ти, Сарка? САРКА: Ја нећу да се натурам.
АГАТОН: Право кажеш! (Метне шаке на уста и раздере се.) Ој народе! Проко, о, Проко, Трифуне, Танасије, Мићо! Ој! ој! (Јављају се један по један из својих соба и прибирају се.
АГАТОН: Право кажеш! (Метне шаке на уста и раздере се.) Ој народе! Проко, о, Проко, Трифуне, Танасије, Мићо! Ој! ој! (Јављају се један по један из својих соба и прибирају се.
Ниси блиска; ниси блиска ти, није близак ни Прока, није близак ни... ПРОКА (плане): Шта је? СИМКА: Па зато, Проко, што си ти род по твојој првој жени.
ВИДА: Па, право да ти кажем, Проко, ми се баш сви и чудимо што се твоја Гина толико уби плачући. ГИНА: Зато, ако хоћеш да знаш, што искрено жалим, а не
ПРОКА: Ето, зар то није јасно као дан? То су документа, брате! САРКА: Ако је по томе, Проко, висим и ја ваљда на некој грани, а не само ти.
ГИНА: Све, боме! ВИДА: И зар може то по закону, пријатељ-Проко, да се оставља ванбрачној деци? ПРОКА: Е, видиш, и ту нам је покојник подвалио.
СИМКА: Па за чији се ти рачун, бога ти, толико исплака? ГИНА: За Прокин рачун. ТРИФУН: Па добро, Проко, а стабло, а гране?