Ћипико, Иво - Приповетке
Свјежи маестрал домало сасу околишем, зажамори живо и поче да плачка суре хриди... Дангуба, прокуњавши, дохвати трстику, надије и завитла у сунце. Олово тек што пљусне, нагло тоне у дубину. Он га прати погледом и — чека...