Петровић, Растко - ПЕСМЕ
свуда, Тебе по горама: увео бих те редом у манастире, Ознојени скидали бисмо шешире, Уморни, па седали на прва пролазећа кола; Међу кокоши бисмо смештени задремали упола: Мој Гијоме, гле, сад се тамо све воћке расцветале.