Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
била је бурна и врло променљива, али без икаквог стрâ осврћем се ја на њу, и са задовољством и унутрашњом наградом пролазим у мислима све прошле године мог живота, и радујем се да ни на једно дело не наилазим, за које би ми совест штогод
Африка
Час пролазим кроз шумарке у којима се расциче мајмуни; час смо у дну неких јендека који се сасвим склапају над нама. Моји су црнци
Много сам мислио о томе! Ево предела, кроз који пролазим сада, и који не уступа лепотом ништа пределима око Мана, или Горње Волге, и Судана на Нигеру.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
трагови нам се уједају Уједају за нама у прашини Нисмо ми једно за друго Стамен хладан кроз тебе гледам Кроз тебе пролазим с краја на крај Ништа нема од игре Куд смо крпице помешали Врати ми их шта ћеш с њима Улудо ти на раменима
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Било је то као у неком сну — ја често сањам тај град, пролазим његовим улицама, а нико ме више не препознаје, ослушкујем разговоре,а не могу ништа сам да кажем: онда све нестаје
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нико т' видет ту не море, Поред стуба врата стоје Одма како с' попнеш горе; Туд у избу ја улазим, Кроз ничију не пролазим.“ 37.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Но једне вечери одох. Пролазим улицом, па све мртво. Све капије затворене, а само њихова беше отворена. Уђох, и изненади ме светлост. Да није умро?
да се тек тада, узгред сетила, прекине и почне по кога да хвали: — Море, Анице чујем, ето, Недељко ’арно се оправио. Пролазим и гледам, а дућанче му пуно. Зембили пуни, раф пун.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Довиђења, онда, господине. — Довиђења. Кажете тридесет литара? — О, врло често и више. — Довиђења. Пролазим опет кроз село. С једне и с друге стране, жене и луди гледају ме љубопитљиво. Кажем свакоме: добро вече!
— О, свуда је на језерским обалама има доста. — Ево наше куће. Добра ноћ, млади господине. — Добра ноћ. Пролазим поред ковача и обућара. Сад видим само њихове прилике пред кућом. Окружени су женама и децом.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Становништво се разбежало, али на општинској чесми има жена и девојака, које ме посматрају, немо, непријатељски, док пролазим. Оне весело циче, и смеју се, кад талијански проговорим. Неке су врло младе. Свет ми се тужи, јер мисли да сам Талијан.
Не налази преноћиште. Кроз велику гомилу војника што још увек на станици, по патосу, леже, пролазим кроз специјалну чекаоницу, где ми опет траже ствари које су „државна својина“.
У униформи боје сладоледа. Пролазим крај кафана, крај којих сам пролазио у детињству, и рај Позоришта, у које сам, ишао.
Не сећам се живих бића, ништа ми не могу, остављам их, и пролазим кроз ове мрачне градиће тако да ми ни њина имена не остају на души.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Павки.) Ју, слатка, оно вреди видети, оно се не да речима описати, оно треба очима видети. (Јеврему.) Пролазим крај апотеке и гледам. Знате ону секретарицу... Ју, забога. Па оно је већ јавна ствар...
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА док га нисам оженио тобом, ја сам знао какав је, али сада ти треба да знаш... И синоћ пролазим поред чивлука и видим да је тамо нешто мењао, неке штале премештао. Шта је он имао тамо да се меша?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Све ми је ово тада уједанпут пало на ум. Нисам могао опстати. Сад пролазим, може бити, последњи пут! Може бити за навек! Покрај блаженога места, остављам га за навек!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
БОЛЕСТ Деси ми се да крај кафана (Док сви на мени виде ловор) Пролазим мрачан усред дана, Немо, као да не знам говор. И не знам ко сам, не знам шта сам, А хитам као да знам куда.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Високе, но скромне и уске куће, зидане свака за по једну породицу, поред којих пролазим, нестадоше у доба Барока, да се на место њих подигну господске палате или велике куће за издавање, али житељи вароши
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Готово у исто доба ноћи кад пролазим овуда, прилично нервозни, шетали смо оно вече дуж пруге која је бљештала на светлости месечине, очекујући да она
“ Ја узимам, дакле, себе као готова, цела човека. Ја се, на пример, женим. Ја пролазим улицом са својом женом. Ја сам најкоректније одевен, моја жена исто тако; и пролазећи, ја чујем кад кажу: „То је
Зашто не разумете кад вам човек просто каже: том проклетом улицом не пролазим. И никад нећу проћи. Никад! И као увек дотле ми се упутисмо оним уским сокачетом за Гранд хотел.
циничним изразом лица на вратима свога дућанчета у Васиној улици, и куда, ето због тога што сте чули, никад не пролазим.
Петровић, Растко - АФРИКА
Час пролазим кроз шумарке у којима се расциче мајмуни; час смо у дну неких јендека који се сасвим склапају над нама. Моји су црнци
Много сам мислио о томе! Ево предела, кроз који пролазим сада, и који не уступа лепотом ништа пределима око Мана, или Горње Волге, и Судана на Нигеру.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Кад пођем у Солун, за наше страже ја сам Француз. Кажем само: „же Франзез“ — и пролазим свуда. Танасије поздрави и весело одскакута за својим друговима. — Шта да се ради! — рече командир и махну главом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Хој девојко, зумбул плави Јал' ме љуби, јал' се мани, Љубезна. За тобом се ја помамих! Твоји двори украј пута, Куд пролазим по сто пута, Љубезна. И ти седиш на пенџеру, На свиленом јастучићу, Љубезна.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ХАЏИ РИСТА (Стани): А, Стано, љут сам на тебе! СТАНА (изненађено): Зашто, дедо? ХАЏИ РИСТА Тако, љут сам. Пролазим па видим: те овде кукуруз истоварен, те онде просуто, онде бачено, остављено... Како ти то да не видиш?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Да ти причам. Пролазим ти ја јуче поред баба Фрелиховицине „мушке конфекције”, кад, у дућану цвет госпоја, и оних с кукастим носом, и нашег
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол... Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...