Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ноћ пролази, дан се приближава: иде Видовдан, Видиће се ко је в е р а, ко ли је н е в е р а! Ми пролазимо, ал' иду други после нас. Ко не мари за последак, о оном овде није реч.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Љигави, пуни слузи пужеви пузе по мени и мишеви се витлају, чешу, јуре око мене и преко мене. Пуна ми глава мрави. И пролазимо кроз триумфалне капије.
Африка
Већ одавна пролазимо по води крај сасвим мајушних црних дерана у малим вретенастим пирогама, истесаним из стабла, којима они управљају
шумовита, с високом травом коју црнци почињу палити по нарочитоме плану, како би зверове натерали на замке и јаме. Пролазимо кроз читаве ходнике огња од ког се једва дише и који нам скоро пали лице. „Хтело би ми се да слободније дишем!
Швајцарац се више не труди да пуца и ми мирно пролазимо кроз овај тамни рај где нас све животиње радознало гледају и ниједна не мрзи.
Она је буквално костур обојен црно. Сликам је. Пролазимо округле глатке камене планине где су биле битке Сумангуруа, хероја Бамбара.
“ Јер у чему би иначе била интересантност њиховог положаја! Док смо се враћали, сељаци једног села крај кога пролазимо, и које је на седам километара од Банфоре, кажу нам да ће око десет часова бити нека свадба.
Оно неколико ретких села кроз која пролазимо опет је састављено од округлих колиба, са купастим крововима од сувог била; везане су зидовима који их бране од ноћног
Поклањају ми зубе који су лепи али, ваљда због рђавог лова, доста оштећени. Пролазимо поред густих тропских шумица пуних лијана.
Фотографишем га тако да се налази у средини између планине Сумангуруа и његове жене. С друге стране пролазимо кроз једно сеоце где ми сви поклањају зубе од хипопотама; и потом се кроз жуту, блештаву савану упућујемо Светој Шуми,
и ево ме сад, пошто сам прешао цео храм, у једном ниском мрачном ходнику, чија су сва друга врата под катанцима. Пролазимо кроз она десно и одмах смо у новом ходничићу, са чијег дна прозор пропушта кроз решетке опојно плавило неба и Океана.
Црњански, Милош - Сеобе 1
град, кровови... тамо облаци... сазвежђа... то небо пуно светлости? Кад се пред свим тим ућути? Је ли и онда као да пролазимо безумно... без смисла... је ли могуће да је све то једна бездана празнина?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
све те призоре када тако брзо промичу с ону страну стакала, попут телевизијске емисије која је изненеда изгубила тон? Пролазимо испод суморног здања старе аустроугарске гимназије, а онда скрећемо ка Обали и ја поново препознајем црвену боју
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У рату неко мора погинути и тај ће бити исто онако надувен, помодрео као леш поред кога сада пролазимо, а са кога је скинута обућа, те су прсти раширени и натекли, слично корену у алрауне.
Сунце припекло, зној кипти са људи и стоке. Кад пролазимо кроза село, људи не могу да се напију воде. Било је то некад кад су сељаци износили вино и воду.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ Знали су унапред да ће до смрти, и они и њихова деца и њихове погрбљене жене, јести поленту. Пролазимо једнако крај стеновитих и голих увала, под кршом Повиља, где има тунолов.
На тој утрини, црвене крстаче, на којима пише: „ЗА ПРАВДУ И СЛОБОДУ“. Има их свуд, тако, све до села Катомери. Пролазимо кроз шуму маслина даље. Једна канта од бензина у трњу. Ту је, исто тако, био логор. У кукурузу видим један гроб.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Па јури воз, пресеца оне рајске пределе и пролазимо кроз дивне вароши. А ти искривила главицу, у оном твом путничком шеширићу са велом ја уживам да те видим са тим велом
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Таласи кроз које је пловио наш брод преливали су се у дивној флуоресцентској светлости, а ми смо то тумачили као да пролазимо кроз дугу улицу осветљену мистериозном светлошћу у триумфалној поворци.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
тамо облаци ... сазвежђа ... то небо пуно светлости? Кад се пред свим тим ућути? Је ли и онда као да пролазимо безумно ... без смисла ... је ли могуће да је све то једна бездана празнина?
Петровић, Растко - АФРИКА
Већ одавна пролазимо по води крај сасвим мајушних црних дерана у малим вретенастим пирогама, истесаним из стабла, којима они управљају
шумовита, с високом травом коју црнци почињу палити по нарочитоме плану, како би зверове натерали на замке и јаме. Пролазимо кроз читаве ходнике огња од ког се једва дише и који нам скоро пали лице. „Хтело би ми се да слободније дишем!
Швајцарац се више не труди да пуца и ми мирно пролазимо кроз овај тамни рај где нас све животиње радознало гледају и ниједна не мрзи.
Она је буквално костур обојен црно. Сликам је. Пролазимо округле глатке камене планине где су биле битке Сумангуруа, хероја Бамбара.
“ Јер у чему би иначе била интересантност њиховог положаја! Док смо се враћали, сељаци једног села крај кога пролазимо, и које је на седам километара од Банфоре, кажу нам да ће око десет часова бити нека свадба.
Оно неколико ретких села кроз која пролазимо опет је састављено од округлих колиба, са купастим крововима од сувог била; везане су зидовима који их бране од ноћног
Поклањају ми зубе који су лепи али, ваљда због рђавог лова, доста оштећени. Пролазимо поред густих тропских шумица пуних лијана.
Фотографишем га тако да се налази у средини између планине Сумангуруа и његове жене. С друге стране пролазимо кроз једно сеоце где ми сви поклањају зубе од хипопотама; и потом се кроз жуту, блештаву савану упућујемо Светој Шуми,
и ево ме сад, пошто сам прешао цео храм, у једном ниском мрачном ходнику, чија су сва друга врата под катанцима. Пролазимо кроз она десно и одмах смо у новом ходничићу, са чијег дна прозор пропушта кроз решетке опојно плавило неба и Океана.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Чаршија, кроз коју пролазимо, права је и широка, пресецана споредним улицама. Прошавши поред десетине таквих улица, долазимо опет до једног великог
Сем овога, чувају се овде још десетак Еуклидових дела, од којих једно о Музици. Пролазимо кроз неколико великих сала, намењених лепој литератури, и улазимо у астрономско одељење библиотеке, које ме нарочито
Онде ћемо се упознати са свима александриским научницима. Пролазимо кроз остале делове библиотеке и, прешавши двориште, улазимо у простран вестибил.
Предео кроз који пролазимо, Бугарска, не замара својим лепотама мој поглед и не квари моје осећање одмора. Оно је дивно! Јуче још стотина
Јуримо преко Новог Моста, савијамо око џамије Валиде, пролазимо поред Високе Порте, поздрављамо Ају Софију, додирујемо Атмегдан, некадашњи Константинов хиподром, са Тутмозисовим
послуга, клања нам се дубоко, и прати нас, са рукама скрштеним на грудима, у дугој поворци, уз главне степенице. Пролазимо коридоре, претсобља, собе и сале - свугде дочекани од по којег достојанственика са високом камилавком.
Казаљка термометра приближава се већ нули, тачки смрзавања, ваздушни слојеви кроз које пролазимо пуни су сићушних кристала леда.
А сада ми пружите Вашу руку; ми већ тонемо у облачно море. Као Тамино и Памина, пролазимо кроз пару, кишу, муње и громове. Ви треперите целим телом, а ја чујем кроз грмљавину звук чаробне фруле.
После тога ће, старећи, ступити у категорију патуљака, пожутети, па поцрвенети, док сасвим не потамни. Пролазимо поред нових и нових сунаца. Свако од њих је друкчије. Изгледа као да међу њима има и брачних парова.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Дрвеће тајанствено хучи шапатљивим шумом, док људи ћуте и мисле... Колона се диже. Пролазимо уском стазом кроз бодљикави шибљак и пењемо се уз неки крш.
Спуштали смо се сада, надајући се увек да ћемо наићи на топлу храну и хлеб. Али крш све више осваја. Пролазимо поред кречних вртача, ограђених густом оградом, мислио би човек да је ту сахрањен знаменити јунак.
Очекујемо само вече те да приклонимо очи... Неки ће их занавек затворити. У нама као да је утрнуло осећање живота, пролазимо поред мртвих равнодушно, као поред оних гомила камења покрај пута.
Сутрадан пронесе се глас, како сада наилазимо на опасну зону. Пролазимо око јужног дела Грчке, где се налази велики број ситних острва, затона, куда се сумарени скривају и где лађе највише