Употреба речи пролазник у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Тада се дете однесе на раскршће и ту остави, а онда се први случајни пролазник — окуми. Он тада даје детету овако „истуреном“ име Историја или Најден.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Видећи гомилу дјечурлије, на пашњаку поред потока, како се уче јахати на мирном крупном коњу, пролазник се одмах досјећао да ће то бити онај слијепи Ћопића коњ кога су, прича се, доводили чак и на славу, међу госте.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Да бисмо бар тако од нашег Авде Виделе какве-такве вајде...” НЕГОДОВАЊЕ ПРАВЕДНОГ ЛАЗАРА Бабама приступа висок пролазник, Кршан — око њега се шири харизма!

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Јест, душа је моја ко кутије старе, Што у светом храму на довратку стоје, Где пролазник сваки спушта скромне даре За смирене свеце и за ближње своје.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Да се и они мало провеселе! Хоп, хоп!« Скакутао је Ђаволак, а град се све више празнио. Тек ту и тамо по неки ретки пролазник саплитао се о гомиле ђубрета у потрази за храном. »Ух, како се Поглавица преварио да неко може уништити чаролију!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности