Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сутрадан су га пролазници нашли мртвог крај пута с дланом који је још био отворен. Повели су весело његовог магарца који се целу ноћ напасао и
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И то јој је била као казна, испаштање. Х ЈОВАН — А, а... Јоване! — храбре га пролазници гледајући га где, задуван, стење вукући своје торбе пуне хлеба, брашна напрошеног по селима. — Стићи ћеш, стићи...
— Крст! Крст! — Није, није. Лажу те. Није то крст. И не бој се, још нећеш ти умрети. — Тешили би га, смејући му се, пролазници. XИИИ СТАНКО „ЧИСТО БРАШНО“ Млад, висок, али са преплашеним, плачним изразом лица.
— Не толико да се здрави, колико да га виде, чују пролазници и ако је испред њега какав камен, јаруга, довикну му, опомену га, те да он то обиђе, не спотакне се, упадне.
И увек, свакад пролазници чим наиђу на варош, забеле им се куће, одмах на улазу виде и њега где се црни, седи, клати се с лулом у устима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чешћи су били тек у центру вароши, али и тамо, не на улици, него пред дворовима принчева и грофова. Пролазници, по улицама, иако је било лето, били су, ноћу, ретки, па је капетан свега два‑три запиткивао.
је у опасности увек био, питао је, не за Копшу, нити Флајшмаркт, него за Ротентурм и Бургвахе, дакле баш за стражу. Пролазници су радо показивали пут официру. Опасност је била само да наиђе на неког официра, који би га запиткивао.
Док су кола, са Исаковичем, пролазила кроз предграђа Беча, пролазници су били ретки, али су се и они склањали, уплашено, пред тим колима, у која су били упрегнути неки, махнити, белци.
Стишавао се и корак људски. Пролазници су се, поред куће, једва чули. Пролазе тихо, рече Павле, па били весели, напити, или очију сузних. Не чује их нико.
А кроз ту осунчану косу, као да је тој младој жени, Сунце, све топлије, снагу враћало. Петар није ни сањао да пролазници, пред кућом, застају, и кроз плот провирују, да виде ту косу, која се била прочула у Кијеву и о којој се причало.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Цела махала и део чаршије разлеже се од њихове писке и запевке. Пролазници сами себе питају и одговарају: — Умро?! Бог да га прости! И, крстећи се, журно одлазе, да не слушају нарицање.
И старији седели су за софром, млађи играли у дворишту са осталим светом. На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неки се окренули лицем сунцу, одупрли леђима о земљани зид и дремају. Други се пружили дужином рова и спавају, иако пролазници прескачу непрестано преко њихових глава. Био је топал јесењи дан.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Олакшала је чежњу материнскога срца... И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
) Цикну: „Продајем Лапонца (реч је прегруба!) А спремна сам да га и поклоним!” А пролазници — хришћани, Грци, сунити — Не дају се лако збунити, Него закључују: тако изгледа Слобода, и у слободи здрава
и 1991. Измишљао сам их у свом приземном стану, у Деветнаестом кварту. Пролазници су ме поздрављали, кроз прозор; младе маме су дизале децу на раме, и објашњавале: — Гледај, ово је писац: он сад пише
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Неки загризао чибук попријеко, посред сриједе, не марећи што би му пролазници могли поломити зубе, ако запну о крај, па тако, пребира нешто за коланом.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
тек како као сенке промакну иза прозора суседних улица, а у дубини, на улицама, као шљунак у клисури, сударали су се пролазници, јурећи ко зна куда.
Сиве и хладне, у хладном небу самотно су ћутале градске куле, али у дубини улице још су се сударали пролазници. Пажљиво и полако он потражи своју кулу и заустави се начас.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ту је Симина улица пуста и утихла од сумрачности. Пролазници су ретки и, док се провлаче између паркираних аутомобила, мокри од сенке.
И сад, газе је аутомобилисти, удишу пролазници а тама опстаје, непромочива и на сунцу и на дажду, једнака под црним и под белим небом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
лакше и промицао малим неким уличицама где је више тишине било и ваздуха и где су га мање подсмешљиво посматрали пролазници.
Али и ту је још све било тесно и некако опасно, а ретки они пролазници које је сретао гледали су га увек сумњиво и одвратно.
То што је било покопано у бескрајним дубинама његове душе, пролазници нису ни опажали, њих се то није ни тицало. Оно што је привлачило њихову пажњу, то је била његова смешна униформа,
У чему је тај злочин, његов злочин ради кога је прегажен, исцеђен, одбачен? Улица је била жива и шумна и пролазници су протестовали због прашине која се подизала.
А док је за собом, за самим раменом, осећао живо оно сасвим лако шуштање свилене светиње, пролазници се и нехотице уклањаху пред његовим чудним, неустрашиво слободним ходом.
није добро био ни свануо, а ја сам већ седео на клупи у Панчићевом парку, преко пута Општине, пушио и крадимице, да пролазници не би приметили, погледао и прочитавао говор, који сам био саставио.
Познато је, на пример, да су га пролазници толико пута виђали раскомоћеног и раскопчаног како одлучним и чврстим корацима шета по својој пространој башти
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Овдје, на уличном балкону, ипак је некако боље; живахније је, да речемо веселије — међу људима је! Врве пролазници, промичу неслутна тјемена, момак на љествама лијепи сучелице нови кинематографски плакат, а над крововима лебде
Ходао је и ходао, замицао у прољетна предвечерја под крошњама кестенових дрвореда, увијек с марамицом на очима, а пролазници су се освртали на његово неутјешно шмрцање, које му је потресало рамена.
лутању опет је дочекивао вечер, кружио у све ширим круговима, захватао све удаљеније и забитније улице, гдје су пролазници ријетки и гдје зеленкасто шкиље плинске лампе.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
долара на шанк и јурнуо према вратима, али гомила ми је већ била за петама вичући: “Стани, Стив”, што су наравно многи пролазници погрешно разумели, покушавајући да ме зауставе, док сам ја махнито трчао да нађем заклон.
Ћипико, Иво - Приповетке
Иза гробља ређај у се вртови грчки, турски са затвореним вратима, џамије испред чијих чесама купе се деца, ретки пролазници који пролазе као поред какве ствари. Иво Полић после дугога шврљања избио је на море. Ту се дуже задржао.
Све ређи пролазници, неко пусто поље. Па опет зидови куле, обрасли зеленилом. Нека прекинута улица. У њој порушен град. Пред двоструком
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Није, међутим, тако код Станковића. Јер се реченицу-две касније објашњава да су већ по том „идењу средином чаршије” пролазници погађали да Злата води сина на занат: „Пролазници видећи је таку како иде средином чаршије а не забрађену дубоко, не
касније објашњава да су већ по том „идењу средином чаршије” пролазници погађали да Злата води сина на занат: „Пролазници видећи је таку како иде средином чаршије а не забрађену дубоко, не обучену у ново, одмах, а нарочито по том њеном
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На извесним одстојањима налазиле су се у бочним зидовима дубоке јаме, као јазбине. Ту су се вероватно скривали пролазници, у случају изненадног бомбардовања. По дну је било набацано камење, да би се при кишном времену могло ићи.
Уском путањом ишли смо у правцу ровова. На појединим местима био је пут заклоњен пободеним гранама у земљу, да би пролазници били сакривени од погледа из непријатељских ровова. Али сад је ноћ...
И преко тих костију многи су се испели на високе степенице. А те кости разносе пролазници, или их ветар сноси као неко иверје у кајмакчаланске дубодолине. Изишли смо са мучним осећањем.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. Пролазници пролазе. Дућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
начин: исецка се њихово корење, па се од тога умесе и испеку хлепчићи, који се опогане и баце на раскршће, тако да пролазници, мислећи да је опогањен прави хлеб, куну: »Дабогда му се никад не родило!« (СЕЗ, 70, 1958, 551).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Пас на ланцу је био један и много матор, и љубитељ добош-торте. Пролазници, који би имали нешто на брзу руку да сврше с гос-Тошом, куцали би штапом о шипке ограде, а гос-Тоша би сам отварао
Ветеринар Васа имао је паметну жену Паву, и две кћери које по цео дан свирају у четири руке у клавир. Пролазници застају, а госпођице то и хоће. Прозор врло низак и лети отворен.
И село је заволело да слуша, и научило да разликује и финије цени чар свирања. И кад се код Влаовићевих свира „тихо”, пролазници безмало на прстима ходе крај куће.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
последња улична хука, Али откада, гле, ни један шум не пође из овог стана, До шум којим точим из суда у суд воду, Сви пролазници ко да слуте вољну грозу у броду...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Баш је тешка старост!« — помисли Лепотица, гледајући како се бакица устрашено прибија уз зидове, док су пролазници, журећи, као раздражене осице налетали на њу. На прелазу, старица застаде.
Нигде дрвета: само неки ћутљиви, ужурбани пролазници. Чак јој се и рођени син чини туђим: поседео, погрбљен, ћути. Тако, ћутећи, и на онај свет оде, оставивши мајку сину
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Међутим, мимопролазећи пролазници из истог села, видећи то, добише силну сумњу у глави и страх у души, па произведоше велико бјежање и узбуну по