Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. У тај пар појави се војска. Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике...
Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. И тако је ишло. Јаук и запевка проламаху небеса. Један старац рече: — Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!...
Милићевић, Вук - Беспуће
И он слеже раменима. Свеједно. У том часу забрујаше звона са катедрале Здраву Марију и проламаху ваздух својим пуним и широким звуком.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Деца раздрљена, људи босоноги, жене без увијанака, за спавање подбрађене. Писка и кукњава небо проламаху. Како је које прилазило тако се бацало на мртва Јаблана.