Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ето ме, нано, ето. Крунија уђе у вајат и стаде се освртати. Замало дође и Јелица. Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. — Што си ме звала, нано?... Крунија ушепртљи: — Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш?