Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале. Још неко време седе и чешљају перје. Баба по неки пут зевне, затвори очи, па изгледа к’о
— Осам... Петре. — А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето. — Па пролепшаће се! Мора се пролепшати. Ето онај мој ми жабац каже да ће бити промјене, промјене набоље. — Та каква жаба, господин-попо!